NI BESPLATNE AKCIJE NEĆE MOĆI ZA DŽABE: Građani do kraja godine mogu da trguju dobijenim vrednosnim papirima bez troškova

OD obećanih 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća za 14 godina od kako su podeljene, građanima Srbije uplaćeno je desetostruko manje - ukupno oko 100 evra.

Foto: P. Milošević, N. Skenderija

Procenjuje se da je polovina od 4,8 miliona stanovnika naše zemlje, u međuvremenu prodala ove vrednosne papire državnih firmi, a u toj trgovini nisu imali nikakve dodatne izdatke.

Besplatne akcije se i dalje mogu prodati besplatno, ali samo do kraja godine. Posle 31. decembra ove godine, međutim, klijent će sam snositi troškove brokera, Berze, Centralnog registra i banke. Berzanski stručnjaci, ipak, veruju da će i ovaj rok biti prolongiran, baš kao što je bio nekoliko puta do sada. Procene su, naime, da će prodaja i posle ovog datuma, biti oslobođena pratećih izdataka.

- S obzirom na prirodu ovog populističkog projekta, verovatno će biti omogućeno trgovanje bez troškova i dalje - kaže za "Novosti" Nenad Gujaničić, glavni broker društva "Momentum sekjuritas".

- Inače je ovaj rok do kada je prodaja besplatna nekoliko puta prolongiran. Građani su po zakonu o besplatnim akcijama dobili pet akcija Naftne industrije Srbije, jednu akciju Aerodroma i 31 akciju "Telekoma".

- Građani mogu da prodaju akcije NIS-a i Aerodroma jer su kotirane na berzi, a ne mogu akcije "Telekoma" jer voljom države ova kompanija već skoro 12 godina izbegava berzansku kotaciju - kaže Gujaničić.

- Akcionarski fond takođe nije kotiran na tržištu, ali je tu više sporna činjenica da bi te akcije slabo ko kupovao jer u strukturi njegove imovine ima veoma malo kvalitetnih akcija. S obzirom na to da nisu kotirane, akcije Akcionarskog fonda nemaju tržišnu cenu.

- Ova imovina je prilično skromna sa aspekta pojedinačnog akcionara, pa su se građani tako i odnosili prema toj imovini. Oni koji su iskoristili ovaj projekat da nešto nauče o berzi, pa i kupe dodatne količine akcija, svakako brižnije vode računa o ovoj imovini. Oni već znaju šta treba da rade, dok je većini građana prilično svejedno šta da učine. Na berzi se jedino trguje akcijama NIS, a građani vlasnici ovih papira svake godine dobijaju dividendu. Godišnje ona iznosi od 100 do 300 dinara, jedino je 2022. kada je NIS imao značajniju dobit, isplaćeno po 600 dinara.

Prve dividende NIS legle su na račune građana 2012. godine i od tada su građani dobili po 2.325 dinara. Znatno skromnije dividende do maksimalno 50 dinara građani su godišnje dobijali od Aerodroma. Isplaćivane su do 2019. godine, kada ga je država dala u koncesiju francuskom "Vansiju".

Tada je za taj ugovor kao prva naknada građanima isplaćeno po 1.300 dinara, a sa prethodnim uplatama to je ukupno iznosilo 1.536 dinara. Akcijama "Telekoma" se ne trguje na berzi, ali se iz dobiti isplaćuju dividende čija je vrednost za 11 godina dostigla ukupno po 2.054 dinara.

Kada je reč o EPS-u, to preduzeće je trebalo da se transformiše iz javnog u akcionarsko društvo još 2016. godine, ali je to učinjeno tek ove godine, pri čemu se država upisala kao jedini vlasnik. Ukoliko bi ta kompanija krenula u privatizaciju makar i dela kapitala, građanima bi pripalo 15 odsto akcija. Za sada nema najava da će do toga doći.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije