RUDNIK I PRIRODA MOGU DA ŽIVE ZAJEDNO: Iskustva brojnih zemalja potvrđuju da je moguća simbioza rudarstva i zajednice

RUDARSTVO postoji vekovima, ali se način na koji se sprovodi promenio. Ova delatnost je postala održivija tako da su sada u fokusu zaštita životne sredine i društvena odgovornost. Za javnost je važno da zna da li je moguć suživot rudnika sa poljoprivredom i drugim aktivnostima društvene zajednice. Brojni primeri širom sveta potvrđuju da jeste.

Foto: Wikipedia

Finska, Švedska i Norveška imaju dugu istoriju istraživanja minerala, rudarstva i proizvodnje metala. Finska je jedna od najzelenijih zemalja sveta. Šume čine oko 72 odsto teritorije, a jezera dodatnih 10 procenata. Vazduh, šume, jezera, pijaća voda u ovoj nordijskoj zemlji su izuzetno čisti. Finska je takođe i rudarska zemlja. Rudarstvo u toj zemlji ima viševekovnu tradiciju i sastavni je deo finskog društva. Trenutno u toj zemlji posluje više od 40 rudnika. Finska je vodeći evropski proizvođač nikla i zlata, uz značajnu proizvodnju bakra, cinka, kobalta, srebra, a ima znatan potencijal u litijumu.

Veliki broj rudnika u Finskoj se nalazi u "zelenim" područjima, blizu parkova prirode i vodenih površina. To je bio slučaj i sa rudnikom cinka i bakra Puhasalmi, koji je jedan od najdubljih u Evropi, dubok više od 1.400 metara. Nalazi se u opštini Pihajarvi, 450 kilometara severno od Helsinkija. Nedavno je rudnik završio svoj radni vek, ali će novi život dobiti kao podzemno skladište energije.

Foto Shutterstock

Lokalna zajednica u Pihajarviju osnovala je kompaniju za promovisanje regeneracije starog rudnika. Početkom februara je potpisala ugovor sa škotskom firmom o njegovoj transformaciji.

Rudnik Puhasalmi je otvoren 1962. godine, a zatvoren je u avgustu 2022. i ostavio je mnoge bez posla. Gravitaciona baterija je jedan od nekoliko projekata u rudniku čiji je cilj da udahne novi život ovoj oblasti. Uključuje solarnu farmu, tehnološke startape i podzemnu 5G mrežu. Osim toga, u zelenom pojasu centralne Laponije u severnoj Finskoj aktuelni su i projekti za zlato i bakar, Katajavaara i Aakenus, kanadske kompanije Capella Minerals.

Švedska je najplodnija država Evropske unije i igra važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja EU metalima i mineralima. Danas je udeo ove države u ukupnoj proizvodnji rude gvožđa u Evropi 93 odsto, a takođe je i vodeći proizvođač ostalih baznih metala. Ova nordijska zemlja ima istoriju rudarstva i prerade metala koja je duga više od hiljadu godina. Mnoge švedske inženjerske kompanije potiču iz rudarske industrije i danas su svetski lideri u rudarskoj opremi i tehnologiji. Pored rudnika metala, postoji i velika industrijska proizvodnja minerala.

Susedna Norveška ima ogromne rezerve nafte, nikla, prirodnog gasa, rude gvožđa, uglja i proizvodnju titanijuma koja čini šest odsto ukupne svetske proizvodnje metala. Na globalnom nivou, zauzima peto mesto u proizvodnji prirodnog gasa i drugu poziciji kada je u pitanju njegov izvoz. I u ovoj nordijskoj zemlji, kanadska kompanija Capella Minerals ima tri projekta za bakar, i to u centralnoj Norveškoj.

U kanadskom okrugu Porcupine nalazi se više otvorenih kopova i podzemnih rudnika. Oblast je smeštena u pokrajini Ontario, u blizini i ispod centra grada Timinis. To je užurbani grad sa 40.000 stanovnika, i primer je kako zajednice i rudarske kompanije sarađuju na obostranu korist. Dok deo stanovništva kupuje u prodavnici, ispod njihovih nogu u podzemnom rudniku se odvija eksploatacija. Sam okrug Porcupine obuhvata desetine rudnika koji su završili radni vek i obnavljaju se kako bi lokalne zajednice mogle produktivno da koriste zemljište.

U Sloveniji, u gradu Velenje, nalazi se rudnik lignita. Razvoj grada je započeo krajem 19. veka otvaranjem rudnika, kada je stanovništvo iz cele zemlje, tadašnje Jugoslavije, masovnije krenulo da se doseljava u grad i regiju. To koliko se grad i danas ekonomski oslanja na rudnik vidi se i po tome što meštani u šali kažu da jedna polovina muškog stanovništva radi u rudniku, a druga u poznatoj fabrici bele tehnike.

Do sada je u ovom rudniku iskopano preko 170 miliona tona uglja. Rudnik se širi i dan - danas, a svakodnevno se iskopa prosečno po devet metara novih tunela. Procena je da su rezerve uglja još za minimalno 100 godina eksploatacije ovim tempom, ali je najavljeno zatvaranje rudnika za 2033. godinu, zbog prelaska na čistije načine dobijanja energije i usaglašavanja sa Zelenim protokolima EU.

Velenjsko jezero, danas turistička destinacija i atrakcija, kao i Škalsko I Šoštansko, zapravo su nastala kao posledica iskopavanja lignita. Danas su glavna rekreativna zona za stanovnike imajući u vidu mnoge sadržaje koji su izgrađeni na obali. Takođe, u letnjim mesecima Velenjsko jezero je glavno kupalište za stanovništvo regije.

U Velenju se nalazi Muzej posvećen istoriji i načinu života radnika u rudniku. Tura obuhvata silazak u kopove rudnika na 160 metara ispod površine zemlje gde se detaljno objašnjava današnji proces iskopavanja uglja, ali i kako se to odvijalo pre skoro 140 godina kada je rudnik otvoren.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije