Intervju Vlastimira Vukovića za Novosti - U 2024. očekujemo postepen pad kamatnih stopa i povratak inflacije u granice cilja

Novosti online

08. 03. 2024. u 16:00

PREMA predviđanjima, do povratka inflacije u granice cilja, kao i postepenog smanjenja kamatnih stopa moglo bi da dođe od druge polovine ove godine. Međutim, s obzirom na to da trenutno svedočimo eskalaciji višegodišnje polikrize – neizvesnoj geopolitičkoj situaciji i posledično i nestabilnoj ceni energenata, sve prognoze bi trebalo uzeti uz dozu rezerve i umeren optimizam. Ipak, nadamo se i verujemo da će 2024. biti godina stabilizacije i početka ekonomskog oporavka.

Интервју Властимира Вуковића за Новости - У 2024. очекујемо постепен пад каматних стопа и повратак инфлације у границе циља

Foto: Aleksej Nešović

Ovako razgovor za Novosti počinje Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke i moderator jednog od centralnih događaja ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma – bankarskog panela. Upitan da pojasni šta ovo konkretno znači za kretanje euribora, odnosno za aktuelne korisnike stambenih kredita, kao i one koji planiraju da do nekretnine dođu uz ovu vrstu pozajmice, on je dodao da su krize i recesije norma i da se ponavljaju u određenim vremenskim intervalima.

„Prosečan rok otplate stambenih kredita je 20 godina, a to je dug period isprekidan i rastom i padom vrednosti euribora. Zbog toga odluku o dugoročnim ulaganjima ovog tipa, ne bi trebalo donositi na osnovu trenutne situacije. Preporuka je da se sagleda širi horizont, uz pažljivu procenu stvarnih potreba, ali i mogućnosti. Nesporno je da je prethodni period protekao u znaku inflacije u svim segmentima, pa i u bankarskim proizvodima. Međutim, iako su rate kredita skočile, rente su ih višestruko prevazišle. Ulaganje u svoju, a ne tuđu nekretninu, po povoljnijim uslovima, uvek je racionalniji izbor, naravno za one građane koji imaju mogućnost za ovakvu vrstu investicije“, navodi Vuković.

Šta to konkretno znači kada govorimo o štednji? Šta biste građanima preporučili na ovom polju?

Štednja u banci i dalje je najsigurnija investicija, o čemu najbolje svedoči podatak da je u prethodnih pet godina ukupan iznos štednih uloga značajno rastao, uprkos globalnoj neizvesnosti. Iako je štednja u evrima atraktivna, stabilnost kursa i odsustvo oporezivanja, dinarsku štednju i dalje čine isplativijom od devizne. Investicioni fondovi su takođe većinski u rukama banaka, i samim tim su veoma sigurni, dok je jedan od najsofisticiranijih vidova ulaganja berza. NLB Komercijalna banka za ove svrhe nudi NLB Trader aplikaciju, kao inovativno, pouzdano i najpovoljnije rešenje za trgovanje hartijama od vrednosti. Ipak, trebalo bi imati na umu da se ovaj vid investiranja preporučuje smo ljudima koji dobro razumeju ekonomiju i trendove, jer berza nije igra na sreću. Pored sredstava, građani uvek mogu da ulože svoje vreme u sticanje novih znanja i veština, ali na kraju dana, vrsta i način ulaganja uvek su neraskidivo povezani sa rizikom koji je neko spreman da preuzme.

Foto: Aleksej Nešović

Na Kopaonik biznis forumu ste izjavili da je prethodna godina protekla u znaku polikrize na globalnom nivou? Kako ocenjujete situaciju u Srbiji?

Prošla godina postavila je pred nas brojne izazove – čitav svet suočio se sa geopolitičkim nemirima, masovnim migracijama, energetskim i ekološkim izazovima. Nekada izlolovani, monolitni faktori odjednom su prerasli u bujicu promena koje smo osetili na svim nivoima - od pojedinaca, preko kompanija, pa sve do nacionalnih privreda. Međutim, Srbija je u godini za nama održala stabilnost ekonomskog okruženja i pružila investitorima čvrstu osnovu za rast i razvoj. Ispostavilo se da je vreme polikrize ujedno bilo i vreme pravih prilika za one dovoljno odvažne da se suoče sa izazovima, ali i nastave ulaganja u održivu budućnosti - a Srbija je jedna od njih. Kako bi to i ostala, godina pred nama mora da protekne u znaku razvoja i ekonomskog oporavka, dovoljno snažnog da nadjača efekte polikrize. Kao i do sada, banke će u ovom procesu igrati ključnu ulogu.

Foto: Aleksej Nešović

Na koji način bankarski sektor može da podrži taj oporavak u godini pred nama?

U današnjem dinamičnom okruženju i uloga banaka doživljava suštinske promene. Tradicionalni bankarski modeli suočavaju se sa izazovima sve kompleksnije ekonomske i društvene realnosti. Banke više nisu samo institucije koje čuvaju i pozajmljuju novac. One postaju ključni akteri u inovacijama, podržavajući preduzetništvo i prilagođavajući se novom digitalnom pejzažu. Dok su likvidnost i kapitalizacija i dalje važni, banke moraju da prepoznaju potrebu za evolucijom, kako bi ostale relevantne i efikasne u novom dinamičnom okruženju. Zbog toga će održavanje stabilnosti i podrška ekonomskom oporavku biti mogući samo uz transformaciju tradicionalnih modela, koja uskoro neće biti pitanje izbora, već opstanka za banke.

Šta je sa podrškom i finansiranjem infrastrukturnih projekata? Svi znamo koliko su oni važni za oporavak i dalji razvoj nacionalne ekonomije, pa postoji bojazan kako će se više kamate odraziti na ovaj segment?

Kao sistemski važna banka na tržištu Srbije i članica sistemski važne grupacije za čitav region NLB Grupe, NLB Komercijalna banka ima snažnu motivaciju i kapacitete da finansira infrastrukturne projekte, koji su pokretač oporavka i razvoja čitave nacionalne privrede. To činimo ne samo kroz direktnu podršku državi i finansiranje ovih projekata, već i kroz finansiranje privrede, odnosno izvođača i podizvođača koji rade na realizaciji tih projekata. Samo u prethodnoj godini podržali smo izgradnju Dunavske magistrale i Obilaznice oko Kragujevca u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra.

Foto: Aleksej Nešović

Većina infrastrukturnih projekata u Srbiji je vezana za varijabilnu kamatnu stopu. Zbog toga su, sa rastom referentne kamatne stope, kamate za njihovo finansiranje porasle. Međutim, poput stambenih, ročnost ovih kredita je takođe duga, i očekuje da će se privremeno visoke kamate uprosečiti. Upravo zbog toga je država donela stratešku odluku da nastavi sa finansiranjem infrastrukturnih projekata, odnosno da podnese pritisak viših kamatnih stopa na kraći rok od godinu ili dve dana i sačeka njihov postepeni pad nakon tog perioda.

Do sada ste više puta spominjali da je NLB Komercijalna banka u potpunu transformaciju poslovnog modela ušla pre više od godinu dana. Koliko je vaša strategija bila uspešna u jednoj veoma izazovnoj godini? Kakve ste rezultate ostvarili u 2023?

U 2023. godini NLB Komercijalna banka je nastavila snažan rast u svim ključnim segmentima poslovanja i još jednom ostvarila rezultate daleko iznad tržišta, ali i planova i predviđanja. Uporedo sa skokom depozita od 320 milona evra, plasirali smo 1,4 milijarde evra novih kredita stanovništvu i privredi. Na taj način, kreditni portfolio smo uvećali za 223 milona evra, odnosno devet odsto, i ostvarili čak šest puta veći rast u odnosu tržišni prosek. Ujedno, održali smo rekordno nisko učešće nenaplativih plasmana od 1,4 odsto, kao dokaz da je naša kreditna aktivnost rasla, ali ne na štetu kvaliteta portfolija.

Međutim, ono što je za nas, možda i najvažniji podatak, iako se ne nalazi u našim poslovnim rezultatima jeste donacija od čak 300.000 evra za podršku porodicama, deci i starijim sugrađanima kroz održive projekte i prakse, koju smo realizovali prethodne godine.

Rezultati koje smo ostvaili, potvrda su da smo, čak i u izazovnim i turbulentnim uslovima na tržštu, ostali pouzdan oslonac građanima u rešavanju važnih životnih pitanja i strateški važan partner čitave privrede. Tako smo održivim i odgovornim poslovanjem, koje počiva na dubokom poznavanju industrije, još jednom opravdali poziciju lidera u poverenju kao banka sa najvećim brojem aktivnih klijenata u Srbiji. Uz podršku naše matične NLB Grupe nastavili smo da investiramo u tržište na kom poslujemo, i kao sistemska i univerzalna banka, ostali smo poluga finansijske stabilnosti čitave države.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu