GLAVNI EKONOMISTA SB ZA ZAPADNI BALKAN: Srbija može da postane ekonomija sa visokim prinosom

SRBIJA može da postane ekonomija sa visokim prinosom i dostigne prag od oko 14.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord.

Foto Tanjug/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

Da bi neka zemlja bila svrstana u grupu zemalja sa visokim dohotkom prema kriterijumima Svetske banke BDP po glavi stanovnika treba da premaši prag koji se ažurira svake godine i koji je za fiskalnu 2024. godinu, to jest od 1. jula 2023. do 30. juna 2024. iznosio 14.250 dolara po stanovniku, dok je Srbija imala 12.513 dolara.

Rekord je rekao na panelu "Izbegavanje zamke srednjeg dohotka: pouke iz iskustava drugih zemalja" da je cilj za Srbiju i druge zemlje u regionu približavanje prosečnom životnom standardu EU koji je daleko iznad toga.

-I naravno, znamo da se život ne meri samo u dolarima i centima. To je jedna dimenzija gledanja na napredak u razvoju, ali to jeste korisno i važno merilo. Prvo, jasno je da živimo u svetu sa srednjim prihodima jer 75 odsto svetske populacije ima srednja primanja. Takođe, 40 odsto svetskog BDP-a se proizvodi u zemljama sa srednjim prihodima, rekao je Rekord.

On je napomenuo da je oko 50 odsto siromašnih u svetu u zemljama sa srednjim prihodima.

Kako je rekao, od 1990. godine oko 33 zemlje su uspele da naprave skok od srednjeg na visok prihod, a dobar primer je Poljska.

-Mislimo da je to fantastična priča o uspehu. Ovo je zemlja koja je povećala svoj BDP 10 puta za 30 godina. Mislim da je ministar finansija juče govorio o udvostručenju BDP-a Srbije od 2012. godine, a Poljska ga je udesetostručila, istakao je Rekord.

Na pitanje kako Srbija može da poveća svoj rast BDP-a sa četiri na šest ili sedam odsto godišnje, Rekord je rekao da je ranije živeo u Maleziji koja ima, kako kaže, neverovatnu priču svog razvoja koja je veoma slična priči Srbije.

On je naveo da je Malezija prošla kroz nekoliko tehnoloških tranzicija pošto je ranije bila privreda pretežno fokusirana na robu.

-Onda se progresivno kretala ka višim formama i to bi mogle da budu lekcije i za ovaj region. Oni su bili pametni i slektivni za podsticaje. U Srbiji je to za mene bio šok što se radi po principu - sve što možmeo da uzimemo - uzećemo, rekao je Rekord.

On je naveo da ako se posmatraju 33 zemlje koje su uspešno prošle tu tranziciju vidi se da neke, na primer, imaju naftu ili more, dok Srbija to nema.

-Srbija je naporno radila i u tom pravcu treba nastavi, poručio je Rekord.

Direktor kancelarije Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Srbiju i Zapadni Balkan Bodin Bulatović je ukazao na značaj cirkularne ekonomije na putu ka većem razvoju.

-To nije samo marketinška fora, nešto što je autoput može biti input za nešto drugo. Na primer, energana koja koristi biomasu iz drugog sektora. To mogu biti održivi modeli i onda se mogu praviti i strateška partnerstva, rekao je on.

Bulatović je rekao kada je reč o tržištu kapitala da stvari sa izdavanjem obaveznica Srbije idu dobro, ali da ipak imaju utisak da propisi kaskaju i da ta obglast nije dovoljno uređena.

Na konstataciju na panelu da Srbija mora da poboljša rad institucija, stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mord je rekla da Srbija, ako se uporedi sa ostalim zemljama srednjeg prihoda, ima veoma jake institucije u smislu kvaliteta radne snage u državnoj upravi, kao i generlano jako dobar pravni okvir.

Ona je ukazala da je implementacija na srednji i dugi rok problem kod svih zemalja sa srednjim prihodom.

(Tanjug)

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

Preporučujemo

Ekonomija

0 101

"SRBIJA NE SME DA STANE" Mali na Kopaonik biznis forumu: Nastavljamo zajedno da gradimo (VIDEO)

03. 03. 2025. u 11:40

Ekonomija

0 17

"NEĆETE MORATI DA BIRATE" Džefri Saks: Srbija predstavlja most između EU, Rusije, Bliskog istoka, Afrike i igra bitnu ulogu

28. 02. 2025. u 14:42

Ekonomija

0 5

NEMAČKE KOMPANIJE PLANIRAJU VELIKA OTPUŠTANjA: Tržište rada pod pritiskom, smanjuje se broj radnika

28. 02. 2025. u 11:58

Ekonomija

0 106

KOLIKO IZNOSI KAMATA ZA KUPOVINU PRVOG STANA? Siniša Mali otkrio detalje o subvencijama za mlade

27. 02. 2025. u 17:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije