Banke su ključne za ekonomski rast i oporavak

Globalna ekonomija prolazi kroz period prilagođavanja nakon godina izazova – od pandemije, preko energetske krize, do inflatornih pritisaka i geopolitičkih tenzija. Bankarski sektor, kao poluga finansijske stabilnosti čitave nacionalne ekonomije, istovremeno mora da odgovori na makroekonomske promene i da pronađe način da podrži održiv rast.

Foto: Aleksej Nešović

O ulozi bankarskog sektora u daljem oporavku ekonomije, ali i o tome da li će kamate nastaviti da padaju, a da kreditna aktivnost raste, i šta građane i kompanije očekuje u ovom kontekstu, razgovaramo sa Vlastimirom Vukovićem, predsednikom Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, koji je i ove godine moderirao tradicionalni bankarski panel na Kopaonik biznis forumu.

Kako ocenjujete prošlogodišnje globalne trendove i njihov uticaj na srpsku ekonomiju? Šta vidite kao priliku, a šta kao pretnju?

Prošlogodišnji globalni ekonomski rast od 3,2 posto, uz smanjenje inflacije na 4,3 procenta, je pozitivan signal i ukazuje na određenu stabilizaciju nakon turbulentnog perioda. Ovi trendovi doprinose povoljnijem međunarodnom okruženju, što može pozitivno da se odrazi na našu ekonomiju. Srbija je u prošloj godini ostvarila rast BDP-a od 3,9 posto i priliv stranih direktnih investicija od 5,1 milijardu evra, uz značajna ulaganja u infrastrukturu i energetiku. Takođe, naša zemlja je uspešno diversifikovala svoje ekonomske aktivnosti, i tako smanjila zavisnosti od pojedinih sektora i povećala otpornosti na spoljne šokove. Pored toga, treba istaći i snažan rast u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, gde je izvoz IKT usluga prvi put premašio četiri milijarde evra u 2024. godini, što je jasan pokazatelj globalne konkurentnosti domaćeg IT sektora. Ovaj trend doprinosi stabilnosti ekonomije i pruža dodatne prilike za zapošljavanje i inovacije. Međutim, moramo biti svesni i potencijalnih rizika, poput geopolitičkih tenzija i fluktuacija cena energenata, koji takođe mogu da imaju indirektan, ali negativan uticaj na našu ekonomiju.

Šta to konkretno znači kada je o kretanju kamatnih stopa reč? Procenjujete li da će trend postepenog pada nastaviti i ove godine?

Kamatne stope su ključni pokretač ekonomske aktivnosti, a njihovo kretanje u narednim godinama biće oblikovano kako globalnim, tako i domaćim faktorima. Trenutno, zahvaljujući produženom ograničenju kamatnih stopa, korisnici uživaju u stabilnosti koja im omogućava da lakše planiraju i izmiruju svoje obaveze. To je dobra vest ne samo za građane i kompanije, već i za banke, jer stabilnost stvara sigurno tlo za nesmetano poslovanje.

Predviđa se da će se tokom 2025. godine kamatne stope postepeno smanjivati. Ovaj zaokret neće biti oštar, već pažljivo tempiran, u skladu sa politikom centralnih banaka i globalnim ekonomskim trendovima. Očekivanja za ovu godinu su da Evropska centralna banka kamatne stope smanji za 100, a Federalne rezerve SAD za 50 baznih poena. Ovi potezi nisu slučajni – oni su odgovor na globalno usporavanje inflacije i pokušaj da se podrži privredni rast nakon perioda visoke volatilnosti.

Ali, kao i uvek, tu su i nepredvidivi faktori. Geopolitičke tenzije, fluktuacije na energetskim tržištima i drugi globalni rizici, koji mogu da utiču na dinamiku promena. Zato centralne banke, uključujući i Narodnu banku Srbije, nastavljaju da prate situaciju sa oprezom. U Srbiji smo već videli tri talasa smanjenja kamatnih stopa, što je pomoglo privredi i građanima da se prilagode postinflacionom okruženju.

Šta to konkretno znači za privredu i građane Srbije?

Niže kamatne stope svakako olakšavaju pristup kapitalu i mogu da podstaknu potrošnju i investicije. Za građane, to znači povoljnije stambene i potrošačke kredite, a za privredu veću spremnost kompanija da investiraju u razvoj i modernizaciju. Međutim, nije dovoljno samo posmatrati kamatne stope – stabilan finansijski sistem podrazumeva i odgovorno kreditiranje. U Srbiji smo prošle godine videli rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta portfolija. To je dobar pokazatelj poverenja u bankarski sektor, koji ima odgovornost da osigura održivo finansiranje i nastavi da podržava privredni oporavak. U tom smislu, 2025. bi mogla biti godina prilika, ali i godina u kojoj će prilagođavanje biti ključ uspeha.

Kako, u tom kontekstu, ocenjujete prethodnu godinu kada je o bankarskom sektoru reč?

Bankarski sektor je pokazao otpornost i odgovornost u izazovnim vremenima. Niska stopa problematičnih kredita, stabilan rast i snažna likvidnost dokaz su da je spreman da podrži privredu i građane. Među ključnim akterima je i NLB Komercijalna banka, koja je kao sistemska finansijska institucija 2024. godinu obeležila kontinuiranim rastom i najvećom bazom aktivnih klijenata u Srbiji – pokazateljem poverenja, koje nam građani i kompanije ukazuju. Ovo poverenje podstaklo je rast kreditne aktivnosti, tako da su u velikom broju segmenata zabeležene dvocifrene stope rasta. Ujedno portfolio, sa gotovo tri puta nižim udelom nenaplativih kredita u odnosu na prosek sektora, potvrdio je odgovornost u upravljanju rizicima i stabilnost NLB Komercijalne banke.

Foto: Aleksej Nešović

Kako ocenjujete uticaj globalnih geopolitičkih tenzija na srpski finansijski sektor i koje mere preduzimate za ublažavanje potencijalnih rizika?

Neizvesnost na globalnom nivou se neminovno odražava na lokalne ekonomije – bilo kroz investicione tokove, bilo kroz cenu kapitala. Srbija je deo tog ekosistema i mora da bude spremna da se prilagodi, a jedan od preduslova je da banke osiguraju visoku likvidnost i da kroz strateška partnerstva i odgovorno upravljanje rizicima minimiziraju potencijalne šokove. U tom kontekstu, stabilnost srpskog bankarskog sektora dolazi upravo iz toga što se oslanja na dugoročne strategije, a ne na kratkoročne reakcije. Diversifikacija portfolija i bliska saradnja sa regulatornim telima ostaju ključni elementi za očuvanje stabilnosti u neizvesnim vremenima.

Koje korake bi bankarski sektor mogao da preduzme kako bi dodatno podržao ekonomski oporavak Srbije u 2025. godini?

Uloga bankarskog sektora prevazilazi tradicionalno kreditiranje. Reč je o strateškom partnerstvu sa privredom i građanima, u kojem pitanje nije samo koliko ćemo finansirati, već i kako ćemo to raditi. Investiranjem u velike infrastrukturne projekte direktno doprinosimo otvaranju radnih mesta i rastu konkurentnosti privrede. Pružanjem povoljnih kreditnih linija malim i srednjim preduzećima omogućavamo inovacije i širenje poslovanja, dok kroz digitalizaciju bankarskih usluga činimo finansijski sistem efikasnijim i dostupnijim. Dugoročno, održivost će igrati ključnu ulogu – zelene investicije, energetska efikasnost i ESG kriterijumi više nisu samo „opcija“, već imperativ. Srbija ima priliku da se pozicionira kao lider u regionu kada su u pitanju zelene finansije, a banke moraju da ostanu ključni pokretač tog procesa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije