EPS STABILAN, REFORMOM DO ODRŽIVE BUDUĆNOSTI: Oluf Ulset, predsednik Nadzornog odbora EPS prvi put govori za medije

"U FOKUSU su investicije koje podržavaju dugoročne energetske i klimatske politike i ciljeve države Srbije. Potrebno je poboljšati kvalitet, integritet i efikasnost poslovnih procesa u EPS."

Foto: Novosti

Generalno, EPS danas posluje stabilnije i na predvidljiviji način. Čak i u izazovnoj godini kao što je prošla, u kojoj je hidrologija na Dunavu bila najlošija u poslednjih 35 godina, kompanija je ostvarila prihvatljive proizvodne i finansijske rezultate, kaže Oluf Ulset, predsednik Nadzornog odbora „Elektroprivrede Srbije“ u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku“.

Foto: Novosti

Kako biste ocenili učinak EPS-a u 2025. godini? Koje rezultate biste istakli? 

Stabilnije poslovanje potvrđuje i činjenica da je treću godinu zaredom EPS profitabilan. Podsetiću da je istovremeno proizvodni portfolio snažniji za 426 megavata i da prvi put EPS koristi energiju vetra. Takođe, prilično smo zadovoljni načinom na koji smo poboljšali interakciju sa našim kupcima, dostigavši više od milion korisnika usluge „EPS Uvid u račun“ u 2025. godini. Verujem da će mnogo više kupaca koristiti elektronski račun. Osim popusta koji je omogućen i veće efikasnosti, građani tako daju i doprinos očuvanju životne sredine. 

Šta može bolje?

EPS je uveliko na putu poboljšanja organizacionih i upravljačkih procesa kroz projekat transformacije kompanije. Iako dobro napredujemo, ovo je dugoročan projekat sa mnogim preprekama i izazovima. Potrebno je poboljšati kvalitet, integritet i efikasnost naših poslovnih procesa. Takođe, želim da naglasim da više truda i napora treba uložiti u oblasti  bezbednosti i zdravlja na radu. 

Kako vidite budući razvoj kompanije u smislu energetske tranzicije? Koji su trenutno ključni projekti i šta usvojeni Akcioni plan dekarbonizacije podrazumeva u širem kontekstu?

Opšta strategija EPS-a je da podrži dugoročne energetske i klimatske politike i ciljeve Republike Srbije, poslujući kao dobro vođena kompanija na konkurentnom tržištu, uz očuvanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom po konkurentnim cenama za naše kupce. Nedavno usvojeni Akcioni plan dekarbonizacije mapira scenarije o tome kako mi kao kompanija možemo da upravljamo ogromnom tranzicijom koja je neophodna kako bi se  smanjile emisije i uticaj klimatskih promena u narednih 15 godina. Stoga će ključna biti ulaganja u proizvodnju koja će smanjiti naše emisije. To su obnovljivi izvori energije, pre svega projekti izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i velikog solarnog projekta. Razvijamo i druge, manje projekte, ali su ovo dve ključne oblasti kako u pogledu OIE kapaciteta, tako i u pogledu balansnih mogućnosti. 

Ako, s jedne strane, postoji sve veća potražnja za energijom, a s druge strane, postoji potreba za dekarbonizacijom, koji investicioni projekti bi mogli biti brzo realizovani, s obzirom na složenost njihovog finansiranja?

Što se tiče novih investicija, ne verujem da postoji sukob između rasta i dekarbonizacije. Vreme planiranja i izgradnje solarnih sistema, energije vetra, kao i TE-TO (elektrana na gas) je obično mnogo kraće od tradicionalnih termo kapaciteta. Spoljno finansiranje je takođe dostupnije za investicije koje se ne odnose na ugalj. Posmatrajući dešavanja izvan EPS-a, prošle godine smo videli kako su vladine aukcije za nove solarne kapacitete uspele da oslobode relevantne kapacitete u kratkom roku po konkurentnim cenama.

U javnim raspravama se sve više pominje da bi EPS mogao da preuzme projekat vetroelektrane „Plandište“ od Naftne industrije Srbije, a sada se pominje i preuzimanje TE-TO Pančevo. Kako gledate na ove procese, posebno u novom svetlu i kontekstu konkurencije koju stvara jačanje pozicije mađarske kompanije i MOL-a u energetskom sektoru u Srbiji?

EPS već ima značajan investicioni portfolio, ali ćemo biti otvoreni da razmotrimo i druge mogućnosti razvoja. Ipak, ne bih želeo da komentarišem konkretne projekte. Generalno, verujem da će restrukturirano vlasništvo nad NIS-om biti korisno za srpski energetski sektor.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

MERC TRAŽI POJAŠNjENjE: Zašto Nemačka tek sad saznaje za odluku SAD o ublažavanju sankcija protiv Rusije?

13. 03. 2026. u 12:21

Ekonomija

0 1

ZAŠTO NE GAJIMO RUŽE? Srbija ima idealnu klimu, a uvoz cveća je visok

13. 03. 2026. u 12:00

Ekonomija

0 0

ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Minimalno povećanje cene dizela i bezina - zaštitićemo građane i privredu

13. 03. 2026. u 11:21

Ekonomija

0 3

POZNATE NOVE CENE GORIVA: Evo koliko ćemo plaćati dizel, a koliko benzin

13. 03. 2026. u 11:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije