Ekonomija

DFC JE STIGAO: Koje projekte Srbija može da predloži

Tanjug

21. 09. 2020. u 16:51

SRPSKI zvaničnici razgovaraće sutra i u sredu sa delegacijom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije, DFC, o infrastrukturnim i drugim projektima koje bi mogao da finansira taj američki fond, dok bi razgovor predsednika Aleksandra Vučića sa Ričardom Grenelom i izvršnim direktorom DFC Adamom Bolerom, najavljen za sutra, mogao da obuhvati i širi spektar tema, vezanih za odnose SAD i Srbije.

ДФЦ ЈЕ СТИГАО: Које пројекте Србија може да предложи

Glavni povod za posetu američkih partnera i zvaničnika je otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, preko koje će projekti biti realizovani, a najavljeni su i detaljni razgovori o nastavku finansiranja glavnog projekta predviđenog sporazumom iz Vašingtona - autoputa Niš - Merdare - Priština.

Međutim, razgovori će se od sutra voditi na "više frontova", biće uključeno više ministarstava i Privredna komora Srbije, a na stolu će biti sve što je početkom septembra dogovoreno u Beloj kući, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i njegovim najbližim saradnicima.

Prema informacijama Tanjuga, predlozi projekata sa kojima će izaći Beograd tiču se pre svega izgradnje puteva i pruga koji će povezati Beograd i Prištinu.

Samo projekti koji se tiču infrastrukture vredni su 3,7 milijardi evra, kažu za Tanjug u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

To Ministarstvo je, inače, pripremilo konkretnu platformu za pregovore, koja podrazumeva povezivanje sa Prištinom na ukupno četiri putna pravca u dužini od 267 kilometara.

To su projekti za gradnju autoputa Niš - Merdare - Priština u dužini od 100 kilmetara, autoput Bujanovac - Končulj - Gnjilane - Štrpce od 78 kilometara, zatim brzu saobraćajnicu Raška - Jarinje - Kosovska Mitrovica od 61 kilometar, kao i obnovu puta Ribariće - Brnjak - Zubin Potok u dužini od 28 kilometara.

Procenjuje se da će za te projekte u putnoj infrastrukturi biti potrebno između 2,18 i 2,73 milijardi evra.

Prva deonica autoputa do Prištine Niš-Merdare duga je 77 km. Ukupna procenjena vrednost izgradnje punog profila autoputa (šest traka) Niš-Merdare je 1,065 milijardi evra, a autoput bi se gradio fazno.

U prvoj fazi će se raditi izgradnja poluprofila autoputa, i cena izgradnje od Niša do Merdara će iznositi oko 648 miliona evra i to prvo deonica od Niša do Pločnika čija je vednost 255 miliona evra, a zatim druga deonica od Pločnika do Merdara iznosu od 393 mil evra.

Ako bude autoput ekonomski isplativ po broju vozila gradiće se put profil autoputa.

Za prvu deonici od Niša do Pločnika već je obezbeđen zajam EIB - a od 100 miliona evra, kao i grant od 40,6 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkana (WBIF). Takođe, zajam od 85 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj tek treba da bude popisan, a ostatak će biti finansiran iz budžeta Srbije.

Auto put Niš-Merdare-Priština je deo osnovne indikativne transportne mreže EU. Koridor 10 i ovaj autoput će se povezati kod Niša i omogućiti izlazak Srbije na albanske luke na Jadranskom moru i bolje povezati 500.000 ljudi.

Dužina budućeg autoputa Niš-Drač je 383 kilometara.

Početak radova na deonici Niš-Pločnik, prema sadašnjem planu, očekuje se najkasnije sredinom 2021. godine.

Kada je reč o železničkom povezivanju sa Prištinom već su u toku pripremne projektne aktivnosti sa kineskim partnerima (CRBC) za gradnju brze pruge Beograd - Niš u dužini od 240 km koja vredi oko 2,1 milijardu evra.

U planu je da se radi pruga Doljevac - Kuršumlija - Merdare od 87 km za šta je potrebno oko 980 miliona evra. Zatim Meradare-Priština u dužini od 43 km ukoliko se na tom delu bude gradila nova pruga od Merdara-preko Prilužja do Prištine (jer od izlaza iz tunela Merdare nedostaje pruga).

Takođe, pruga Priština-Kosovo Pole-Đeneral Janković-granica sa Severnom Makedonojom od 70,8 km.

Postojeća železnička trasa na relaciji Beograd-Lapovo-Niš-Doljevac-Kuršumlija-Priština ukupne je dužine 388 km.

Saobraćaj se trenutno odvija do Merdara pošto je tunel na samoj administrativnoj liniji urušen u NATO bombardovanju. Od izlaza iz ovog tunela kod Merdara do Prištine nedostaje oko 36 km pruge, koja je fizički uklonjena sa trase.

Novom železničkom trasom od Beograda do Prištine, koja bi išla od "mesta prekida" kod Merdara preko Prilužja do Prištine ima oko 400 km, a za njenu realizaciju je potrebno izgraditi kompletno novu prugu u dužini od oko 43 km od Merdara do Prištine.

Beograd i Priština su se, inače, sporazumom iz Vašingtona obavezali da će primenjivati sporazume o autoputu i pruzi od Beograda do Prištine, koji su potpisani 14. februara ove godine, kao i zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru. Dogovoreno je takođe da će na realizaciji tih projekata sarađivati sa DFC - om i američkom Eksim bankom.

Sporazumom je predviđeno i obezbeđivanje novca za finansiranje kredita za mala i srednja preduzeća, među kojima će biti i ona za razvoj ženskog preduzetništva.

Sporazum je obuhvatio i regionalnu inicijativu srpskog predsednika, tzv. Mini-šengen, kojoj je Priština ranije odbijala da se priključi, kao i ranije najavljeno otvaranje direktne aviolinije između Beograda i Prištine.

Tema razgovora tokom posete DFC-a biće i saradnja sa američkim Ministarstvom energetike na izradi studije izvodljivosti za potrebe zajedničkog iskorišćavanja akumulacije Gazivode, kao i diversifikacija snabdevanje energentima.

DFC, sa ukupnim budžetom od 60 milijardi dolara, od čijeg dolaska u Srbiju se mnogo očekuje, usmeren je pre svega ka podsticanju privatnih ulaganja u zemlje u razvoju, a najviše u oblasti energetike i infrastrukture cirkularne ekonomije.

16. 09. 2020. u 18:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 42

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15