IZREČENA PRESUDA ZA RATNI ZLOČIN U RAKITJU: Branko Tunić osuđen za mučenje ratnih zarobljenika u zagrebačkom logoru

Slađana Matić

25. 04. 2024. u 12:33

BRANKO Tunić, katolički Albanac, osuđen je danas u Sudu za ratne zločine u Beogradu na 8 godina zatvora zbog počinjenog ratnog zločina nad 16 zarobljenih vojnika JNA u zagrebačkom logoru Rakitje u septembru 1991. godine. On nije dostupan srpskim pravosudnim organima, tako da mu je ova prvostepena presuda izrečena u odsustvu.

ИЗРЕЧЕНА ПРЕСУДА ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН У РАКИТЈУ: Бранко Тунић осуђен за мучење ратних заробљеника у загребачком логору

Branko Tunić, Foto EPA

Ovo je inače prva presuda za zločine u nekom od logora u Hrvatskoj tokom rata u prvoj polovini devedesetih godina. Rakitje je inače bio prvi logor formiran u avgustu 1991. godine.

Predsedavajuća Sudskog veća sudija Snežana Nikolić Garotić kazala je da je Tunić kriv što je kao pripadnik Zbora narodne garde u sukobu JNA i hrvatskih oružanih snaga, u više navrata zarobljene vojnike mučio, zastrašivao, telesno povređivao na izrazito ponižavajući način i na kraju i ubio Marka Utržana (20) iz Kikinde.

Međutim, iako su u presudi naveli da je Tunić ubio Utržana, Veće ga nije osudilo za to delo, jer mu je već suđeno u Hrvatskoj i prihvaćena je pravosnažna presuda Vrhovnog suda Hrvatske 2001. godine, kojom je Tunić oslobođen za ovo ubistvo, kako su oni rekli u nužnoj odbrani.

- Okrivljeni je zarobljene vojnike tukao kundakom po telu i glavi, gumenom palicom po telu, tabanima i dlanovima, vezivao ih lisicama, obarao na pod, gde ih je gazio i skakao po njima, gasio im cigarete po telu, pretio pištoljem i nožem, kojima im je kružio oko očiju i po licu - navela je sudija Garotić. - Zločin je počinio sa umišljajem, bio je svestan da su oni ratni zarobljenici, a video je i njihove godine, da su to golobradi mladići u razvoju od 18 do 21 godine. Pokazao je upornost, bezobzirnost i bahatost.

Sudija je objasnila da je nesporno utvrđeno i da je postojao sukob dve strane, sa su oštećeni bili vojnici na redovnom služenju vojnog roka u Prečecu, gde su pali u ruke hrvatskih snaga.

- Iako je bio dogovor da se predaju i da će ih pustiti kućama, oni su zarobljeni i odvedeni u logor Rakitje. Nalaze se na spisku ratnih zarobljenika i na spisku razmenjenih ratnih zarobljenika. Srbi su razdvojeni na jednu stranu, a sve ostale nacionalnosti na drugu. Mučili su ih i tukli, a u svemu je prednjačio okrivljeni Tunić. Svi ga opisuju na isti način i prepoznaju ga na slikama - obrazložila je sudija Garotić, navodeći da je kazna srazmerna težini dela i broju oštećenih, kao i ustaljenoj sudskoj praksi.

Ona je podvukla da je Marko Urtžan ubijen 30. septembra i umesto da ga porodica dočeka živog i zagrli, dobili su njegovo telo u sanduku, a kasnije saznali šta se dogodilo. Prema iskazima drugih oštećenih, on je bio veseo i dobar, ali i na meti teških napada okrivljenog Tunića. Ubijen je u podrumu.

Svi zarobljeni vojnici srpske nacionalnosti bili su u Rakitju od 14. septembra do 1. oktobra, jer su posle ubistva Marka Utržana prebačeni u drugi logor u Selskoj ulici u Zagrebu. Prema njihovim svedočenjima tu ih nisu tukli i mučili. Razmenjeni su 8. novembra 1991. godine.

Vojnici JNA drugih nacionalnosti, Muslimani, Hrvati, Albanci i Slovenci, koji su bili u kasarni u Prečesu odmah su pušteni nakon predaje 14. septembra 1991. godine.

MELEM NA RANU ŽRTVAMA

PUNOMOĆNIK porodice Utržan i više oštećenih preživelih vojnika Dušan Bratić smatra da je ova presuda melem na ranu žrtvama i njihovim srodnicima na koji su čekali 30 godina.

- Ona je i društveno-moralna osuda zločina i opomena svima koji bi opet u ratno vreme mogli osloboditi svoje zločinačke nagone - kaže Bratić. - Ona pokazuje i da posle dugo godina samodestrukcije Republika Srbija konačno ponovo ima svoje tužilaštvo i svoj, a ne strani sud, i da u tim organima ima ljudi koji imaju moralnih zakona u sebi i čvrst i postojan karakter kadar da se odupre svakom iskušenju i pritisku, i spolja i iznutra, da se ne sudi za zločine koje su izvršili oni koji su razbijali tadašnju Jugoslavije i životni prostor na kojem je živeo srpski narod, čime je i sve počelo.

Bratić naglašava da je to u uslovima nametnute kolektivne krivice srpskom narodu izuzetna hrabrost i da takvi ljudi treba da vode srpsko pravosuđe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!