TRAGANJE ZA SOBOM: Roman Oguza Ataja koji je promenio tursku književnost

ROMAN Oguza Ataja (1934-1977) "Neprilagođeni" (izdavač "Dereta", prevod Vesna Gazdić) je originalno delo koje zauzima posebno, moglo bi se reći mitsko mesto u turskoj književnosti.

Foto Bianet

O njemu su napisane brojne studije, organizovani mnogi seminari i književne rasprave.

Ali nije oduvek bilo tako, iako nagrađen na konkursu Turskog radija i televizije 1970, rukopis je dve godine čekao na objavljivanje. Obiman roman (730 strana) koji je razbio sve dotadašnje norme i šablone bio je za neke izdavače isuviše rizičan zalogaj, neki su zbog zavisti i sujete odbili da ga objave, a bilo je i onih koji su mislili da je pisac romana duševno poremećen. Cepanje ličnosti, traganje za sopstvom, "neprilagođeni" tip ličnosti, parodija nacionalne alegorije, kultura i identitet, otuđenje i druge slične teme nisu se obrađivale u književnosti sedamdesetih godina. Trebalo je da prođe deset godina pa da likovi Atajevih romana zavrede pažnju stručne javnosti. Devedesetih godina pak "Neprilagođeni" dobijaju status kultnog romana.

Danas ne možete biti deo turske intelektualne elite a da niste pročitali "Neprilagođene". Zato mnogi kažu da su ovo delo pročitali iako nisu. Razumljivo, nije ga nimalo lako čitati, taj poduhvat traži vrlo upućenog, pripremljenog čitaoca. Pisac se u ovom retkom književnom ogledu nije libio nijednog književnog sredstva. Stihovi, pisma, dramski tekst, dnevnik, enciklopedijske odrednice, aluzije na poznate stihove, slogane, pesme, filmove, likove iz fikcije ili druge romane kako bi se poruka što autentičnije prenela, zatim stihijski sled često nepovezanih misli glavnog junaka, preplitanje stvarnog i unutrašnjeg sveta, potpuni zaokret u naraciji kada ona iznenada poprima formu vodvilja i melodrame, čitavo poglavlje u kojem se rečenice nižu bez interpunkcije, knjiga koja se može čitati od početka, s kraja ili od sredine...

Jedno od središnjih mesta u romanu zauzima ep "Juče, danas, sutra" sačinjen od šesto stihova (prepev: Leposava Nikolić) koji govori o odrastanju Selima Išika, a istovremeno i o korenima Turaka, njihovoj mitologiji, sultanima, pesnicima, o tome kako im se identitet menjao u vremenskom rasponu od dolaska iz stepa Srednje Azije do nastanka republike. Ovde ali i kasnije, naročito kada je reč o obrazovnom sistemu, birokratiji i generacijama koje je iznedrila republika, piščev ton je kritički, satiričan i sklon banalizaciji. Ataj kritikuje široko rasprostranjeno nekritičko usvajanje zapadnog modela življenja koje je, po njemu, lišeno suštine i smisla.

Neprilagođeni su u turskom slengu ljudi bez posla, karijere, sređenog života, ljudi bez zvanja, oni za koje ne važe društvena pravila, uzalud rođeni, beskorisni primerci ljudskog roda. Sama reč je negacija glagola "tutunmak" koji znači uhvatiti se, osloniti se, obgrliti, zatim ostati na istom mestu, održati se, odupreti se ali isto tako i izboriti se za svoje mesto, biti prihvaćen svojom zaslugom. Neprilagođenima ne polazi za rukom da se "uhvate" (za život), da uspeju i budu prihvaćeni pa postaju, kako pisac kaže, disconnectus erectus. Ovo je priča o njihovom svetu, o tome kako oni vide svet, kako svet vidi njih, o razlozima njihovog otuđenja. Najpre se otuđuju od tradicije, potom od društva, porodice i na kraju od sebe. Dolazi do podvajanja ličnosti, rađa se drugo "ja", strano kad se prvi put pojavi, ali s kojim se ubrzo ostvaruje bliskost budući da je alter ego.

Foto privatna arhiva

Upravo to se desilo i Turgutu Ozbenu. On je bio porodičan, situiran i uspešan inženjer sve dok iz novina nije saznao za smrt svog nekada dobrog prijatelja Selima Išika. Tada započinje njegova potraga za Selimovim prijateljima i pisanom zaostavštinom kako bi pronikao u razloge koji su naveli Selima na strašni čin. Kako ta potraga bude odmicala, Turgut će zapravo pronalaziti drugog sebe. Počeće da gubi dodir sa stvarnošću, sve više će boraviti u svom svetu gde će mu verni pratilac i glavni sagovornik biti Olrik - njegovo drugo ja.

Oguz Ataj po zanimanju građevinski inženjer, univerzitetski profesor. U svetu književnosti nije prepoznatljiv samo po svojim delima već i po tragičnoj biografiji. Sa trideset sedam godina objavljuje "Neprilagođene", svoj prvi roman. U narednih pet godina, tačnije do decembra 1977. kada će ga pokositi opaka bolest, stvorio je mali ali izuzetan opus koji je promenio pravac turske književnosti. Poput svih naprednih duhova, i on je za života nailazio na ravnodušnost okoline prema svom stvaralaštvu i zbog toga je i te kako patio. Čuvena je njegova rečenica "Dragi čitaoče, ja sam ovde, a gde si ti?"

Preporučujemo

Kultura

0 3

SVET JE SMETLIŠTE LAŽNIH PREDSTAVA: Intervju - Slobodan Mandić, pisac

12. 02. 2023. u 16:33

Kultura

0 0

NEKE KNjIGE SAM PRERANO PROČITALA: Mirjana Đurđević, književnica za „Novosti“

05. 02. 2023. u 14:00

Dodatak Kultura

0 0

OD DOBROG ROMANA ČITALAC SE DUGO I TEŠKO OPORAVLjA: Godinu dana od odlaska pisca Radovana Belog Markovića

17. 01. 2023. u 14:45

Dodatak Kultura

0 1

BESKRAJNA LAKRDIJA GLOBALNE DANAŠNjICE: Prvi put na srpskom remek-delo Dejvida Fostera Volasa

11. 01. 2023. u 08:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije