KNJIŽEVNA KRITIKA: Moći jezika

NOVA zbirka pesama "Dimni znaci" ("Štampar Makarije", Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin") našeg savremenika, istovremeno klasika, ovogodišnjeg dobitnika Kočićeve nagrade, pesnika Đorđa Sladoja, sadrži sve odlike njegovih prethodnih knjiga čija su osnova: pravoslavlje, srpska kulturna tradicija, nacionalna istorija, narodni život, narodna književnost, porodica...

Foto: Privatna arhiva

Iz tih temelja proishodi pesnička konstantna zapitanost nad samim postanjem čoveka, njegovom prirodom koja se s vremenom, očigledno, udaljila od svoje primarne svrhe i od Božje promisli. O tome nalazimo, najpre kroz istoriju, onda u savremenosti, a uvek u lirici, niz jedinstvenih, strašnih primera kao što su samozaborav i nepoštovanje predačkih tekovina, žrtava i podviga. O tome u ovoj zbirci najupečatljivije svedoče pesme u okviru poglavlja "Radovanjska tuga" i "Muke sa malim bogovima", a koje pokazuju kako se te naše osobine protežu od vremena Stefana Nemanje, preko Lazara, Principa, Milunke Savić, pa sve do savremenosti; tu je i genocid počinjen nad Srbima u Jasenovcu (pesma "Lakše je bilo"), njihovo stradanje i bacanje u jame na prostorima NDH, kao i samoporicanje, tj. odricanje sopstvenog nacionalnog identiteta, o čemu u poeziji Đorđa Sladoja uočavamo izraziti ironijski otklon ("Muke sa malim bogovima").

Još niz odlika naše savremenosti ističe vremešni lirski subjekt koji, razmišljajući o njima, pravi svoj životni, istovemeno i stvaralački skor. Neke od njih su obezvređivanje značaja i svrhovitosti razgovora i razumevanja obične, osobito stvaralačke reči, a veličanje vavilonskog šuma, Sodome i Gomore. U tom šumu hudi stvaralac ipak ceni bogomdano svoje jedino bogatstvo koje se postvaruje tragom pera i tinte po papiru a koje će ipak, izvesno, sačuvati rodne kuće i zavičaje, čak i kada u njima više nema nikoga, predačke grobove i krajputaše. Ono će nadživeti i nadvladati sve podele i razmirice, od onih biblijskih (Kain i Avelj), do onih srpskih, konstantnih, oko međe i nasledstva, ili svetskih - oko nacije, a osobito vere.

No, trag tinte po papiru od kojeg je sačinjena ova zbirka čuva i svedočanstvo o izuzetnoj ljubavi lirskog subjekta prema bližnjima koju ne menja protok vremena. Ono ostavlja različite vrste tragova - poput bora i pega na licu i telu njegove drage ("Neminovna pesma"), ili odrastanja njegove kćeri koje se potvrđuje njenim stalnim samostalnim putovanjima po svetu. Ono svedoči i o jednoj lepoj vrsti promene što je donosi savremenost - reč je o nesputanosti žene i razumevanju njene potrebe da samostalno kreira sopstveni život ("Putuje moja ćerka"). Ova činjenica u visokoestetskoj realizaciji pesnika, naravno, nema ništa sa savremenim feminističkim teorijama i ideološkim konstrukcijama, a ima sa iskonskim poštovanjem muškarca prema ženi - onoj koja mu je kći i onima koje su mu pretkinje i koje su neupitno dajući sebe zajednici potisnule sva svoja htenja: "Putuje moja kćerka / Za sve daleke bake / Što bi za tužnog veka / Jednom sišle u varoš - / Ne prestajući da poste / I gorko da se kaju / Zbog tog velikog greha".

Zbirka "Dimni znaci" otkriva nam različite vrste samoća - od onih, dobro nam poznatih, stvaralačkih, rado izabranih, sadržajnih i izazovnih, do onih doskora nam nepoznatih - nametnutih od strane društva i sveta na stranputici "što drhturi u mišjoj rupi" ("Razglednica iz karantina"). U vezi s tom samoćom, "kojoj nema leka", lirski subjekt prozorljivo kazuje o novoj apokalipsi, koja samo naizgled to nije - zbog nje ćemo sami sebi postati stranci iz nje ćemo sopstvenom prazninom "izmileti u prazninu".

No, zbirka Đorđa Sladoja ipak je poziv na gozbu koja svedoči o moćima jezika i stiha, čak o eventualnoj mogućnosti obnavljanja čuda - kad sve ovo u čemu smo prođe: "Kad odreše se uzlovi / I vavilonske ustave / I line iz svih rečnika / Hoće li biti srećnika / Il čudo dvaput ne biva / Da ko gozbu u Kani / Mladicu smisla ulovi / I da nas njome nahrani / I živim vinom napoji / Gde mlada svetlost prebiva" ("Poziv na gozbu").

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Duhovite minijature i "vrele" teme

12. 07. 2023. u 16:34

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Bol i lepota

29. 06. 2023. u 12:34

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Smisao poezije

21. 06. 2023. u 10:44

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Znakovito i opominjuće

31. 05. 2023. u 12:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije