Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA - Odlazak Žugićevih

Дејан Ђорић

01. 08. 2023. u 15:16

SLIKAR Miloš Filipović Fića je otišao zauvek pre četrdeset dana a da niko nije saznao uzrok smrti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Одлазак Жугићевих

Foto promo

Pre petnaestak dana tragično su život u Zemunu završili slikari Zoran (u 73 godini) i Vlatka Kavalir Žugić (u 70 godini). Njihov kraj je prava drama, kakvu ne pamti srpska umetnost. Ona je bila teško bolesna i dogovorili su se da zajedno odu. Da bi bio siguran u to ubistvo iz milosrđa, Zoran je devet puta pucao u nju iz pištolja a onda prekratio sebi život sa jednim metkom. Našli su ih kako uredno leže jedno pored drugoga u krevetu. Njihova ljubav je bila jaka, zajedno su i u smrti. Znamo ih kao tihe, skromne, jedno drugom odane supružnike. Da tragedija bude veća, imali su i ćerku, koja nije živela sa njima.

Upoznali su se u Parizu, gde su studirali na čuvenoj akademiji Bozar (Beaux-Arts). Vlatka, poreklom iz Hrvatske, bila je manje prisutna u javnosti, mada je imala samostalne izložbe. O njoj je pisao čak i Đorđe Kadijević. Njen likovni svet potpuno je suprotan od Zoranovog, reč je o lirskoj apstrakciji, kakvom se bavio i Slavoljub Slava Bogojević.

Slike u vidu tamnih tonova, sa dve-tri preovlađujuće braon, sive ili tamnoplave horizontale, označile su tihi svet ove umetnice, sa setnim atmosferama i šapatom pre nego glasnim govorom.

Zoran Žugić je bio poznatiji od nje, češće je učestvovao na izložbama. Posle srednje škole pohađao je umetničku Šumatovačku školu. Ubrzo zatim otišao je u Pariz, prvo kao turista, obilazeći muzeje i galerije, a zatim se tu nastanio, 1975. upisao na likovnu akademiju, koju je 1979. diplomirao. U Parizu se upoznao sa svetskom likovnom scenom i upustio u eksperimentisanje sa gestualnom umetnošću (Polok, De Kuning), koji su mu bliski kao i slikari iz grupe Kobra a zanimao se i za art-brut (Dibife). To su uticaji vidljivi i kasnije u njegovom slikarstvu, kada je konačno kao uzor otkrio slikarstvo Dada Đurića. Žugić je od onih slikara koji misle da je tajna slike u njenoj strukturi, u likovnoj zasićenosti površine, u bogatstvu nanetih slojeva pa mnoge slike nikada nije završio, ne zato što one nisu bile gotove, već što im se stalno vraćao, i desetak godina ih preslikavajući. Imao je podršku Željka Đurovića i velikog kolekcionara dela živih umetnika, štampara Zvonimira Biroa. Ušao je sa velikim formatima svojih slika u prestižnu Kolekciju Biro, o kojoj postoje dve obimne monografije i Biro mu je 2016. uradio veću monografiju sa tekstovima Jelene Lengold, Đorđa Kadijevića, umetnika Zviškog, Evgenija Buića, kustosa Muzeja primenjenih umetnosti, Bratislava Ljubišića i drugih.

Zoranova platna ispunjena su čudnim, mineralnim i vegetalnim bićima, nagomilavanjem organske materije, sugerišući propast civilizacije i transformaciju planete. Reč je zapravo o kontrolisanom haosu pomoću mašte i intuicije u nizu dramatičnih prizora paradoksalno nežnih boja, sa krhkim stvorenjima i primamljivim atmosferama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVO JE SKANDAL! NENORMALNO! Predrag Mijatović otkrio kakva prava ima 25 igrača Partizana: Nikad to nisam video!

"OVO JE SKANDAL! NENORMALNO!" Predrag Mijatović otkrio kakva prava ima 25 igrača Partizana: Nikad to nisam video!