KNJIŽEVNIK I VIZIONAR: Navršava se 140 godina od rođenja velikog ruskog pisca Jevgenija Zamjatina (1884 - 1937)
DEPERSONALIZACIJA čoveka i njegovo pretvaranje u broj, možda je dvadesetih godina XX veka spadala u žanr fantastike, ali danas je primer ostvarenog totalitarizma i autokratije
"Pravu književnost mogu da stvaraju samo ludaci, pustinjaci, jeretici, sanjari, buntovnici i skeptici, a ne vredni i pouzdani funkcioneri".
Ove godine se navršava 140 godina od rođenja velikog ruskog pisca Jevgenija Zamjatina, čitalačkoj publici poznatog po romanu-antiutopiji "Mi". Rođen 1884. godine u Lipeckoj oblasti, sin pravoslavnog sveštenika i pijanistkinje, završava gimnaziju u Voronježu, upisuje Politehnički institut u Petrogradu, postaje inženjer brodogradnje i profesor na Institutu. Još za vreme studentskih dana Zamjatin istupa kao beskompromisan kritičar carskog režima ali i skeptik novog uređenja, te biva hapšen, proganjan i zatvaran. Prve pripovetke piše pre Oktobarske revolucije pod vidnim uticajem Gogolja, Dostojevskog i Ljeskova. Centralna tema tih pripovedaka (Provincija - 1913) jeste učmala i uspavana ruska provincija, izolovana i odsečena od spoljašnjeg sveta, provincija u kojoj vlada malograđanština, primitivizam, neznanje, intertnost i duhovna osiromašenost. Kritički oštro i stilski izvanredno, Zamjatin nam prikazuje jalovo i tupo bitisanje "suvišnih ljudi" i njihovu nemogućnost da iskorače iz takvog vekovima naslaganog provincijalnog blata. Pišući paralelno umetničku prozu i naučne tekstove iz oblasti brodogradnje, 1916. godine Zamjatin odlazi u Englesku kao stručnjak za izgradnju ruskih ledolomaca.
Iako boravak u Njukaslu, Glazgovu i Londonu predstavlja za Zamjatina susret sa industrijski razvijenim i civilizovanim Zapadom, upravo tamo razvija osnovne utopističke i antiutopističke ideje, koje će se provlačiti u njegovom daljem stvaralaštvu, ističući u prvi plan krucijalni konflikt između slobodne volje pojedinca i racionalističkog društvenog uređenja. Po povratku u Rusiju 1917. godine, piše novelu Ostrvljani, u kojoj na satiričan način opisuje blaziranost i uštogljenost engleskog društva gde je sve predodređeno, unapred organizovano i unificirano do te mere da se čovek kao individua topi i gubi u toj licemernoj sredini. Po povratku u razrušeni, oskrnavljeni i osiromašeni Petrograd, Zamjatin nastavlja da piše priče, bajke za odrasle, i pripovetke bliske žanru socijalno-naučne fantastike; u petrogradskom "Domu umetnosti" drži predavanja iz književnosti mladim piscima koji će 1921. formirati grupu "Serapionova braća", postaje član redakcije "Svetska književnost", učestvuje u izdavanju nezavisnog književno-umetničkog časopisa "Ruski savremenik". U svojim esejima, nesumnjivo pod uticajem raznorodnih futurističkih strujanja u literaturi ali i pod uticajem romana Herberta Velsa o kom je napisao knjigu 1922. godine, Zamjatin ističe zastarelost realističkih koordinata euklidovskog sveta, njihovu nepomičnost, lažnost i površnost, smatrajući da je književno-istorijski kontekst i formalno i idejno prevazišao takvu vrstu pogleda na svet: "Okamenjeni život stare predrevolucionarne Rusije skoro da nije dao - i nije mogao dati - obrasce socijalne i naučne fantastike...
Ali poslerevolucionarna Rusija, koja je postala najfantastičnija od svih zemalja savremene Evrope, nesumnjivo će odraziti taj period svoje istorije u fantastičnoj literaturi". Zamjatin je revoluciju video u svemu: u nauci, socijalnom životu, umetnosti, religiji. Za njega je revolucija bila kosmičko, univerzalno stanje, beskompromisna borba, dinamika kretanja protiv okoštalih dogmi i utvrđenih kanona. Kritiku racionalističkih načela utopije, dogmatizaciju i kanonizaciju društva, koliziju između individue i mase, Zamjatin je prikazao i u drami Lomače svetog Dominika (1921). Svoju ironičnu, pesimističku ali i proročku sliku sveta Zamjatin nam s izvanrednom ubedljivošću i stilskim majstorstvom prezentuje u romanu "Mi" (1920), prvom antiutopijskom romanu u istoriji svetske književnosti, koji je poslužio kao inspiracija mnogim svetskim piscima poput Hakslija, Orvela, Bredberija. Roman "Mi" nije mogao biti objavljen u Rusiji, jer je okarakterisan kao ideološki neprihvatljiva karikatura socijalističkog i komunističkog društva budućnosti. Objavljen je na engleskom jeziku u Americi 1924. a u Sovjetskom Savezu tek 1988. godine. Sam Zamjatin je bio žestoko kritikovan i na udaru vlasti, tako da je 1929. godine istupio iz Saveza pisaca, a 1932. emigrirao u Pariz u kojem je preminuo pet godina kasnije.
Inženjer po struci, Zamjatin u ovoj antutopiji gradi Integral, kosmički brod smešten daleko u budućnosti u čijoj izgradnji učestvuju svi stanovnici savršeno organizovane Jedinstvene Države kojom vlada Dobrotvor. Kompoziciono, ceo roman se sastoji iz 40 dnevničkih zapisa glavnog junaka D-503, matematičara i jednog od konstruktora Integrala.
Poput glavnog junaka, i ostali junaci su brojevi - bezimeni, obezličeni šrafovi jedne organizovane i brutalne mašinerije u kojoj ne postoji individualnost, pravo na izbor i lična sloboda - postoji samo slivanje u kolektiv koji mora funkcionisati unisono, kretati se po unapred zadatim koordinatama i živeti u "idealnoj neslobodi" Jedinstvene Države, svojevrsnom pandanu panoptikuma Bentama - staklenoj, prozirnoj ćeliji koju nadziru oni koji su "jednakiji od drugih". Pripovedački jezik romana "Mi" je precizan, sveden, matematički konstruisan i groteskan, što dodatno razvija ritam i dinamiku teksta, stvarajući koliziju i u samom čitaocu. Idejni konflikt: čovek-mašina, kult tehnike i ubrzana industrijalizacija karakteristični za futurističkim tendencije u književnosti, stvorili su dekor Zamjatinu za prikazivanje dehumanizovanog društva u kojem je "duša" prikazana kao bolest.
Depersonalizacija čoveka i njegovo pretvaranje u broj - matični kod države i sistema - u kojoj se "kolektivna društvena sreća" poistovećuje s poslušnošću prema vladaru "Dobrotvoru", možda je dvadesetih godina XX veka spadala u žanr fantastike, ali danas je primer ostvarenog totalitarizma i autokratije, koji vidimo u većini društvenih sistema, što Zamjatina svrstava ne samo u izuzetne pisce, već i vizionare koji su imali dar da predvide budućnost.
(Profesor ruske književnosti na Filološkom fakultetu)
Preporučujemo
DAN KNjAŽEVSKO - SRPSKOG TEATRA: Nagrade i priznanja za 189.rođendan
12. 02. 2024. u 14:55
KOČIĆ NA KINESKOM: "Stripjovetke" našeg velikog pisca do sada prevedene na sedam jezika
12. 02. 2024. u 14:39
JUBILEJ PULS TEATRA: Petnaest godina od osnivanja profesionalnog pozorišta u Lazarevcu
12. 02. 2024. u 14:24
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
DESILO SE ČUDO: Krenuli da mu isključe sina sa aparata, otac ULETEO SA PIŠTOLjEM u bolnicu (VIDEO)
LEKARI su rekli da za njega više nema nade i naložili su da se isključi s aparata za održavanje vitalnih funkcija, ali to njegov otac nije mogao da dozvoli, uprkos tome što se mladićeva majka, Pikeringova bivša supruga, saglasila sa doktorima.
21. 11. 2024. u 15:31
Komentari (0)