KNJIŽEVNA KRITIKA - Posvećen našoj istoriji i kulturi

Слађана Илић

17. 09. 2024. u 05:00

KNjIGA intervjua Miloša Jevtića "Književne adrese Milovana Vitezovića" (Biblioteka "Sreten Marić", Kosjerić, 2024) u celini predstavlja najpouzdanije svedočenje o izuzetno plodnom i raznovrsnom Vitezovićevom stvaralaštvu.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Посвећен нашој историји и култури

Foto: Privatna arhiva

Kao iskusan novinar i poznavalac književnosti, Miloš Jevtić je postavljao piscu inspirativna, ali i delikatna pitanja, kao i ona koja su u vezi s društvenim prilikama u kojima je Vitezović stvarao. Tako je osvetlio čitavo jedno doba, od šezdesetih godina 20. veka do dvadesetih godina 21. veka, praktično sve do poslednje adrese našeg pisca.

Jevtić, logično, polazi od piščevog detinjstva i zavičaja kojem se ovaj uvek vraćao i kojem je zaveštao svoj legat (Biblioteka "Sreten Marić", Kosjerić). To detinjstvo u Vitezovićima obeleženo je jednom posebnom ličnošću, deda Savom, iz čijih je priča Milovan najbolje razumeo srpsku istoriju i zavoleo je. Ona je čitavog njegovog života bila okosnica Vitezovićevih najznačajnijih dela, o čemu najbolje svedoče sledeće reči: "Ja sam ranije govorio da sam se, još kao dete, svesno, polusvesno ili intuitivno, svejedno, opredelio za srpsku istoriju. [...] Na primer, kada je u pitanju Vuk i likovi iz njegove okoline, posebno likovi iz epike, izgledalo je kao da opisujem neke bliske, koje odnekud poznajem, čak dobro poznajem."

Takav odnos prema nacionalnoj istoriji i kulturi, takvo izraženo osećanje za njih, kao rezultat imalo je nastanak serije "Vuk Karadžić" koja je uvrštena na listu Evropske kulturne baštine i prevedena na sve evropske jezike. Samo to da nam je ostavio Milovan Vitezović bilo bi mnogo, a ostavio je toliko da je čak teško sve bez greške pobrojati i dostojno proučiti, a što bi, verovatno, bio višedecenijski posao za čitav jedan institut.

Foto promo

Kako reče Dušan Kovačević: "Uvek je radio dva, tri posla istovremeno. Kad god bih ga upitao šta radi on bi krenuo da mi nabraja. U šali sam govorio da je on 'čovek u više primeraka', jer to pojedinac ne može fizički da obavi."

Sam Vitezović, kao pesnik čije zbirke imaju različitu intonciju i različite motive, izdvaja nekoliko krugova u svom stvaralaštvu. Prvi je u vezi sa zavičajem i predstavlja svojevrsno vraćanje duga tom za njega povlašćenom prostoru. Drugi je krug ljubavnog pesništva koji je, po mišljenju samog autora, najzaokruženiji. Treći je misaoni, refleksivni krug, "koji pomalo ima u sebi i neke sumnje i koji je, možda, blizak aforizmima". Četvrti krug čine pesme u kojima se "ispituje stanje slobode i duha".

Govoreći o nastanku poezije, zapravo o sopstvenoj pesničkoj radionici, Vitezović podvlači značaj uticaja svojih važnih prethodnika, a koji su deo književnog kanona, kao i značaj vremena posvećenog u potpunosti pesmi i jeziku.

Čitajući "Književne adrese Milovana Vitezovića" saznajemo i to da je pisac svoju prozu video kao deo sopstvenog pesničkog stvaralaštva, osobito roman "Šešir gospodina Vujića" koji je "jedna romansa o đacima, o maturantima", a koji je imao veliki značaj u njegovoj karijeri. Izuzetno su zanimljive pojedinosti o početku saradnje Milovana Vitezovića s televizijom, na kojoj je kasnije bio urednik igranog programa, a potom i glavni urednik Umetničko-zabavnog programa.

Ovim redovima samo smo načeli priču o impozantnom opusu, u gotovo svim žanrovima, jednog važnog stvaraoca koji svakako služi na čast srpskoj kulturi. Vitezović bi, da nije otišao među zvezde, napunio ove godine osamdeset godina. Lepo je setiti ga se ne samo tim povodom, već i uvek kada je reč o velikim duhovnim vertikalama srpskog naroda o kojima je on tako nadahnuto pisao. Jedan od najlepših njegovih poruka za sve nas svakako jeste svevremeni uvid "da je delo Save Nemanjića krštenica srpskog naroda".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik