KNJIŽEVNA KRITIKA - Posvećen našoj istoriji i kulturi
KNjIGA intervjua Miloša Jevtića "Književne adrese Milovana Vitezovića" (Biblioteka "Sreten Marić", Kosjerić, 2024) u celini predstavlja najpouzdanije svedočenje o izuzetno plodnom i raznovrsnom Vitezovićevom stvaralaštvu.
Foto: Privatna arhiva
Kao iskusan novinar i poznavalac književnosti, Miloš Jevtić je postavljao piscu inspirativna, ali i delikatna pitanja, kao i ona koja su u vezi s društvenim prilikama u kojima je Vitezović stvarao. Tako je osvetlio čitavo jedno doba, od šezdesetih godina 20. veka do dvadesetih godina 21. veka, praktično sve do poslednje adrese našeg pisca.
Jevtić, logično, polazi od piščevog detinjstva i zavičaja kojem se ovaj uvek vraćao i kojem je zaveštao svoj legat (Biblioteka "Sreten Marić", Kosjerić). To detinjstvo u Vitezovićima obeleženo je jednom posebnom ličnošću, deda Savom, iz čijih je priča Milovan najbolje razumeo srpsku istoriju i zavoleo je. Ona je čitavog njegovog života bila okosnica Vitezovićevih najznačajnijih dela, o čemu najbolje svedoče sledeće reči: "Ja sam ranije govorio da sam se, još kao dete, svesno, polusvesno ili intuitivno, svejedno, opredelio za srpsku istoriju. [...] Na primer, kada je u pitanju Vuk i likovi iz njegove okoline, posebno likovi iz epike, izgledalo je kao da opisujem neke bliske, koje odnekud poznajem, čak dobro poznajem."
Takav odnos prema nacionalnoj istoriji i kulturi, takvo izraženo osećanje za njih, kao rezultat imalo je nastanak serije "Vuk Karadžić" koja je uvrštena na listu Evropske kulturne baštine i prevedena na sve evropske jezike. Samo to da nam je ostavio Milovan Vitezović bilo bi mnogo, a ostavio je toliko da je čak teško sve bez greške pobrojati i dostojno proučiti, a što bi, verovatno, bio višedecenijski posao za čitav jedan institut.
Foto promo
Kako reče Dušan Kovačević: "Uvek je radio dva, tri posla istovremeno. Kad god bih ga upitao šta radi on bi krenuo da mi nabraja. U šali sam govorio da je on 'čovek u više primeraka', jer to pojedinac ne može fizički da obavi."
Sam Vitezović, kao pesnik čije zbirke imaju različitu intonciju i različite motive, izdvaja nekoliko krugova u svom stvaralaštvu. Prvi je u vezi sa zavičajem i predstavlja svojevrsno vraćanje duga tom za njega povlašćenom prostoru. Drugi je krug ljubavnog pesništva koji je, po mišljenju samog autora, najzaokruženiji. Treći je misaoni, refleksivni krug, "koji pomalo ima u sebi i neke sumnje i koji je, možda, blizak aforizmima". Četvrti krug čine pesme u kojima se "ispituje stanje slobode i duha".
Govoreći o nastanku poezije, zapravo o sopstvenoj pesničkoj radionici, Vitezović podvlači značaj uticaja svojih važnih prethodnika, a koji su deo književnog kanona, kao i značaj vremena posvećenog u potpunosti pesmi i jeziku.
Čitajući "Književne adrese Milovana Vitezovića" saznajemo i to da je pisac svoju prozu video kao deo sopstvenog pesničkog stvaralaštva, osobito roman "Šešir gospodina Vujića" koji je "jedna romansa o đacima, o maturantima", a koji je imao veliki značaj u njegovoj karijeri. Izuzetno su zanimljive pojedinosti o početku saradnje Milovana Vitezovića s televizijom, na kojoj je kasnije bio urednik igranog programa, a potom i glavni urednik Umetničko-zabavnog programa.
Ovim redovima samo smo načeli priču o impozantnom opusu, u gotovo svim žanrovima, jednog važnog stvaraoca koji svakako služi na čast srpskoj kulturi. Vitezović bi, da nije otišao među zvezde, napunio ove godine osamdeset godina. Lepo je setiti ga se ne samo tim povodom, već i uvek kada je reč o velikim duhovnim vertikalama srpskog naroda o kojima je on tako nadahnuto pisao. Jedan od najlepših njegovih poruka za sve nas svakako jeste svevremeni uvid "da je delo Save Nemanjića krštenica srpskog naroda".
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik
PREDSTAVNICI Rusije eskaliraju situaciju, ali nema potrebe da se ljudi plaše trećeg svetskog rata, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin televiziji Rusija 24.
22. 12. 2024. u 08:36
NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)
Pored Huan Karlosa Ferera, Karlos Alkaraz je na mesto trenera postavio i Samjuela Lopeza, pa će se njih dvojica menjati iz turnira u turnir.
22. 12. 2024. u 12:45
ALBANCI U PANICI: "Nestaju" im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!
Kosovo je Srbija, a kod Albanaca koji južnu srpsku pokrajinu smatraju nekakvom lažnom državom - ovih dana je sve lošija situacija kada se radi o tome kako ljudi doživljavaju život na tom prostoru.
22. 12. 2024. u 15:36
EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom
Košarkaši Crvene zvezde dočekuju ekipu Partizana u ponedeljak od 19 časova u okviru 13. kola ABA lige.
22. 12. 2024. u 14:30
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca
Srpski strelac Damir Mikec pobednik je 28. međunarodnom turniru u slovenačkom Trzinu.
22. 12. 2024. u 14:05
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
NJEGOŠ I MADAČ - DVA POGLEDA NA ČOVEKA: Vladimir Papić upoređuje "Luču" i "Čovekovu tragediju" (VIDEO)
NA koji način Petar II Petrović Njegoš u svom spevu Luča Mikrokozma iz 1845. godine i mađarski pisac Imre Madač u svojoj dramskoj poemi Čovekova tragedija iz 1862, predstavljaju odnos čoveka, Boga i đavola - tema je zanimljive analize Vladimira Papića.
22. 12. 2024. u 22:37
NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.
22. 12. 2024. u 22:35
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNJECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
Komentari (0)