I IVO ANDRIĆ SE KUPAO NA SAVI: Predstavljena knjiga "Plažama predaka" grupe autora, čija tema su stara kupališta naše prestonice

TIM neumornih istraživača beogradske prošlosti iz perioda do Drugog svetskog rata - Jelena Janić Ljubisavljević, Sofija Mrišuk, Branka Đorđević Nakaniši, Zoran Živković, Željko Vuk i Dragoljub Gajić, potpisao je knjigu "Plažama predaka", koja je predstavljena u prepunom atrijumu Narodnog muzeja Srbije.

Foto Privatna arhiva

Ovo izdanje bavi se starim beogradskim kupalištima na obalama Save i Dunava, a ista grupa autora, za poslednje tri godine objavila je tri knjige i organizovala pet izložbi na temu starog Beograda, sa obiljem dragocenih, neviđenih fotografija iz njihovih sopstvenih kolekcija.

Jedan deo snimaka je i iz porodičnih albuma pratilaca fejsbuk-grupe "Bio jednom jedan Beograd" (čiji su urednici i autori ovih izdanja), kojih je 36.000. Moguće je da su beogradska rečna kupališta istoričarima delovala kao marginalna tema, te se njima niko do sada nije bavio, objašnjava istoričarka umetnosti Branka Đorđević Nakaniši, koja je među autorima knjige "Plažama predaka", koji su, kako kaže, prepoznali način da se znatno proširi naša predstava o životu u međuratnoj prestonici i načinu na koji su naši preci provodili slobodno vreme.

- Oslanjajući se na članke i reklame iz onovremenske periodike, kao i na foto-dokumentaciju, oni su složili prilično detaljnu, zanimljivu sliku o izgledu i funkcionisanju brojnih nekadašnjih kupatila i njihovih sastavnih delova - kabina, plaža, bazena, restorana, sportskih klubova... - dodaje sagovornica.

- Doznajemo da su stari Beograđani, naročito u periodu između dva svetska rata, tokom letnjih meseci masovno bežali sa usijane gradske kaldrme i asfalta na rečne obale, kako bi se na njima rashladili i razonodili. Provod im je očigledno bio zagarantovan jer su im na raspolaganju bile brojne sportske aktivnosti, muzika, veselo društvo, točeni sladoled i pivo, prodavci kukuruza, lubenica, boze i sveže umešenih krofni. Pojedina kupatila su u svom sastavu imala čak i lekarske ambulante, frizerske salone i masere. A za one koji su želeli da izbegnu kupovinu uaznice za plažiranje, ili su više voleli prirodu i slobodu neuređenih obala, postojale su i divlje, pa čak i nudističke plaže u vrbacima na levoj obali Save.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Knjiga "Plažama predaka" analizira i razvoj kupaćih kostima, od onih kabastih, nepraktičnih s kraja 19. veka, koji su se šili kod šnajdera od platna i pokrivali takoreći celo, preko nešto svedenijih modela koji su se tkali od vune, do modernijeg kroja posle pronalaska lateksa sredinom 1930-tih.

- Ali jedno je sigurno - u kupaćim kostimima su uglavnom nestajale klasne razlike i uštogljeni građanski moral, pa su na obalama Save i Dunava u međuratnom periodu mogli jedan pored drugog da se nađu zanatlije i profesori univerziteta ili, kako piše ondašnja dnevna štampa, "protine ćerke pored dorćolskih mangupa" - priča Branka Đorđević Nakaniši.

- Na reke su silazili i mnogi poznati Beograđani, kao recimo Aleksandar Deroko koji je 1911. osvojio zlatnu medalju u preplivavanju Save. I Ivo Andrić se kupao na Savi kao mladi činovnik Ministarstva spoljnjih dela, pa je tom prilikom za atmosferu na jednom od kupališta izjavio: "Tako zamišljam prvo jutro posle stvaranja sveta".

Dvojezično izdanje

OVO zanimljivo i zabavno štivo, namenjeno svim generacijama, šrampano je dvojezično, na srpskom i engleskom. Predgoivor za knjigu "Plažama predaka" napisao je Predrag Marković, književnik i nekadašnji ministar kulture.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 2

ZNAČENjSKA PROMJENA RIJEČI: Beseda prilikom uručenja nagrade "Svetozar Ćorović" u Bileći

24. 09. 2024. u 17:30

Kultura

0 0

U IŠČEKIVANjU "NOBELOVCA": Osam epizoda o Andriću (FOTO)

23. 09. 2024. u 10:08

Dodatak Kultura

0 2

SVET STAROG BEOGRADA

17. 09. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

NEPROZIRNA SVETLOST

11. 09. 2024. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije