Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Poezija nasuprot NVO agendama

Slađana Ilić

24. 10. 2024. u 06:00

ČITAJUĆI knjigu eseja Miroslava Maksimovića "Loj, novac, reč" ("Čigoja štampa") suočavamo se s realnošću vremena u kojem živimo.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Поезија насупрот НВО агендама

Iako to, neminovno, činimo svakodnevno, ova knjiga nam znači zato što nam izoštrava vidike i sliku koja je često zamućena, katkad spektakularna, obmanjujuća ili groteskna...

U toj knjizi je sve jasno, čak više nego što nam se to sviđa. Pored toga što pokazuje i svu slojevitost istorije, društva, geopolitike, stvaralaštva, verovatno bez namere autora, pokazuje i dugoročne efekte stvaranja, njegove moći o kojima se danas malo misli.

Šta autora ove knjige čini specifičnim, u većoj meri, ali ne sasvim, pouzdanim hroničarem savremenosti? Nešto što, na prvi pogled, bar većini ljudi, deluje sasvim paradoksalno. Činjenica da je Miroslav Maksimović pesnik. Kako pesnici mogu svedočiti o stvarnosti u kojoj su zatečeni kada joj se oni, od kada postoje, na različite načine opiru? Mogu, zaista, dok pišu. Dok stvaraju vrhunsku poeziju brinući samo o rečima, njihovom značenju i zvučanju. Mogu, više smo se puta uverili, i kada pišu u prozi, opet zahvaljujući sopstvenom visokoosetljivom biću i talentu koji se preliva i u druge žanrove koje ovi takođe izaberu za svoj izraz. Mogu i zato što je, kako učimo od Miroslava Maksimovića, prostor umetničkog stvaranja ujedno i prostor slobode, a sloboda je način življenja i ona za pesnika nema alternativu. To je njegovo prirodno stanje.

Otuda, logično je da razmotrimo uvide nekoga ko o slobodi tako misli i koji je živi, jer u današnjem vremenu gotovo da nema takvih ljudi. Ne zato što drugi nisu dovoljno dobri već najpre zato što nisu svi pesnici jer po prirodi stvari to ne mogu svi ni biti; potom zato što ne mogu ni svi biti subverzivni. Subverzivnost je, duboko verujemo, povezana s karakterom i postojanjem ničim zasenčene unutrašnje slobode. Pored toga, naši uvidi kazuju, i ne samo naši, da se s protokom vremena čovekova sklonost buntu, na bilo koji način, smanjuje, čak i kada je reč o populaciji mladih ljudi, pa i umetnika. Ta sklonost u obrnutoj je srazmeri "s političkom korektnošću, s poravnavajućim osrednjaštvom" (Milo Lompar).

Borba protiv navedenih fenomena, opet po Milu Lomparu, jeste borba za vrednost i to ona koja se manifestuje pasivnim otporom. Iako Miroslav Maksimović smatra da je poezija u svetu kakav je danas suvišna i da se onih kod kojih je moć (na različitim društvenim poljima), ona uopšte ne tiče, slobodni smo da primetimo da u vezi s tim nije u pravu. I poezija je taj pasivan otpor koja svojim nastajanjem i postojanjem konstantno govori ne "korektnim drvosečama", "cepanju po standardima", "dubokom oranju po površini", "građenju mape puta", "građenju građenja" uopšte, "gađanju ribe, odozgo, tomahavkom", "nevladinim ekspertima sa štapovima" i bez njih, "ravnanju snega"...

Sve to lepo smo naučili iz poezije Miroslava Maksimovića - koja nam je i dalje potrebna i čiji "sitan rad" (Milo Lompar) je očigledan, kao i njeni efekti. Bez nje, kao i bez poezije drugih velikih, pre svega nacionalnih pesnika, proces redefinisanja čoveka tekao bi glatko. Možda bi se i mogao ostvariti građenjem "nesvojstvene svojstvenosti" (Ivan Milenković). Ovako, pred svedočanstvom poezije nasuprot NVO agendama i "građenju" marketinga - to je nemoguće. Jednostavno - poezija nije za (nesvojstvene) potrošače, marketing ne radi u svetu čitalaca i stvaralaca, a ni pare.

Poezija danas, izvesno, ne diše kako bi trebalo u društvenom prostoru, ali nosioci kreacije, znamo već, imaju svoje načine - stvarnost udišu na slamku - o čemu je pisao Goran Petrović - i neminovno ga menjaju, dok reklame smenjuju jedna drugu, dok se omoti od staniola gužvaju i bacaju naokolo i tako "zagađuju prirodu" po konzumiranju "slatkiša", naročito onih iz uvoza, dok potrošači takođe kisele "futoški kupus (koji nije iz Futoga)" (po Miroslavu Maksimoviću), i konzumiraju ga, ali samo dok sezona traje.

11. 09. 2024. u 06:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - Imao je osećaj za to

Svet

0 15

MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.

21. 11. 2024. u 11:45

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32