Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Iskustva imigranta

Пише Слађана Илић

26. 02. 2025. u 10:00

UNEKOLIKO bismo knjigu Jelene Angelovski "Štelovanje glave" (KOV, Vršac 2024) mogli razumeti kao nastavak njenog prvog romana za decu i mlade "Mika" ("Službeni glasnik" 2022) koji je privukao veliku pažnju književne publike različitih generacija i u Srbiji i u inostranstvu, i dobio nekoliko značajnih književnih nagrada.

Ono što povezuje te dve knjige jesu motivi imigrantskog iskustva, prilagođavanja posve drugačijoj, novoj sredini, nalaženje načina potvrde identiteta u njoj i beskrajno duhovito pripovedanje.

I dok je u romanu pre svega reč o snalaženju dečaka Mike koji se obreo u Švajcarskoj, a u vrlo delikatnom periodu odrastanja, u "Štelovanju glave" reč je o snalaženju svih članova jedne srpske porodice koja se preselila u pomenutu zemlju - u vidu kratkih zapisa koji nalikuju dnevničkim, ali i crticama čiji se zaplet zasniva najpre na registrovanju kulturoloških razlika, a onda na neočekivanim obrtima koji uglavnom izazivaju humorni efekat.

Pripovedač je mama te porodice. Njena pozicija vrlo je kompleksna, njeni uvidi o razlikama između dve kulture su najdublji. Tako je najpre po prirodi stvari, jer je u tekstu očigledna konstantna majčinska budnost, ali i izuzetna socijalna inteligencija koja majci pripovedaču i intelektualki omogućava da sa odsustvom neraspoloženja, koje bi se u pojedinim doživljenim situacijama i moglo očekivati, razume svu nijansiranost različitosti - praktičnost nekih novina koje su moraju prihvatiti, ali i naličje onih koje apsolutno nisu u skladu sa srpskom kulturom, a koje takođe moraju biti prihvaćene.

Neke od razlika o kojima se u ovoj knjizi pripoveda zahtevaju stalno preispitivanje, upoređivanje pridošlice s prethodnim iskustvima stečenim u domovini, iznalaženje načina da se običaji nove zemlje "savladaju" što bezbolnije na nivou porodice, ali i šire zajednice - škole, radnog mesta, komšiluka... Jedan od posebnih zadataka jeste i savlađivanje stranog jezika i odnos prema tom "zadatku" nekoga ko je dete, ali i nekoga ko je odrastao.

Sve navedeno, i još mnogo toga, što saznajemo iz zapisa Jelene Angelovski, moglo bi čitaocu, u stvari, delovati vrlo složeno, čak traumatično, ali zbog izabrane tačke gledišta - posmatranja i prihvatanja svega s vedrije strane, s vitalizmom, dobrom voljom i spremnošću da se onaj koji je zatečen u brojnim novinama, koji se prilagođava i uči, nasmeje i njima i sebi - "Štelovanje glave" može se čitati i kao osoben pikarski roman u kojem i zbog jednostavnog, a ipak zavodljivog diskursa, mogu uživati čitaoci posve različitih generacija i iskustava.