POGLED ISKOSA: Implozija planete Iris

PRE deset godina je kod izdavačke kuće "Klio", sa velikim iskustvom izdavanja umetničke literature, i Kulturnog centra Beograda, sa vodećom foto-izlagačkom delatnošću, objavljena monografija umetničkog fotografa Mirka Lovrića (Lučinci kod Slavonske Požege, 1935 - Beograd, 2013).

Mirko Lovrić - Implozika planete Iris (detalj) - Foto G

Ove godine je 90 godina od njegovog rođenja, a mi prebrzo zaboravljamo svoje velikane. Milija Belić, umetnik i umetnički fotograf, jedan od naših najboljih teoretičara, autor je teksta, neprevaziđenog u našoj foto-publicistici.

Mirko Lovrić, uz Branibora Debeljkovića i dr Miodraga Mileta Đorđevića, poslednji značajni srpski fotograf iz XX veka, poznat je po svojim radovima u duhu industrijske estetike Bauhausa, nekoj vrsti tumačenja rane računarske kodiranosti. Iz svog visokotehnološkog, centričnog, simetričnog naučnofantastičnog sveta, u kome je dugo boravio, Lovrić se vratio izvorima fotografije pomoću foto-grama, posebne discipline unutar fotografske umetnosti. "Implozija planete Iris" najbolji je te vrste kod nas. Od 2000. do 2013. godine sve ređe je koristio foto-aparat i skoro u potpunosti se posvetio tehnici foto-grama. Vratio je tako fotografiju na početke, dao joj auru nevinosti, zanosa i smernosti umesto vizuelnog prezasićenja i haj-tek komplikovanosti. Ostvario je originalan izraz i slobodu pravog eksperimentisanja koja se visokom tehnologijom izgubila. Nove tehnologije ne otvaraju začaranost nepredvidivog rada, jer nude gotova rešenja, procedure i protokole. Lovrić je ukazao i na dalju moguću prednost analognog u odnosu na digitalno. Upućen samo na svetlost i fotoosetljivi papir, bez posrednika, otkrio je novi univerzum formi, procep između apstrakcije i realizma, figuracije i koncepta, odražavanja stvarnosti i mašte. Njegov paralaleni svet nije manje prirodan i realan od stvarnog. Kako Milija Belić piše, podstakao je "svetlost da govori sama o sebi".

Mirko Lovrić - Implozika planete Iris (detalj) - Foto G

Ovaj nadareni istraživač fotografije dao je nedvosmislen odgovor na pitanje vrednovanja fotografije kao primenjene umetnosti (što se pitao i dr Miodrag Mile Đorđević). Za Lovrića je ona najčistija likovnost, umetnost koja svoj jezik i zakone pronalazi u tom domenu, tačnije i jednostavno rečeno - tajna je u svetlopisu. U cikluse paralelne realnosti, fotografiju kao vid doslućivanja i duhovnog življenja, čistog i bez ostatka, upućuju i kraći Lovrićevi tekstovi objavljeni u njegovoj knjizi.

Na dve stotine četiri stranice njegove srpsko-francuske do sada najuzornije naše fotomonografije jasno se uočava da je Mirko Lovrić stvarao strasno, uzbuđeno i kao u transu, njegovo kosmičko cveće i inje nastajalo je u ekstazi, jer je tvorac verovao u svoju tvorevinu. U vreme hladnog cinizma, otuđene i demonizovane savremene umetnosti, u doba proricanja smrti umetnosti i autora, vera u stvaranje i njeni visokoestetski proizvodi revolucionarni su sami po sebi kao vid razotuđenja ili otkrića početaka stvaranja. 

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Maskarelijev bokeški san

29. 05. 2025. u 09:00

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Sećanje na Jupiter

15. 05. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Trijumf Bosiljeve

08. 05. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 1

POGLED ISKOSA: Mesečeva kći

30. 04. 2025. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije