LAVIRINT IZMEĐU SNA I STVARNOSTI: Književni univerzum Mirče Kartareskua u trilogiji "Zaslepljenost"

U SAVREMENOJ evropskoj književnosti retko se pojavljuju dela tako ambiciozna i umetnički beskompromisna kao što je trilogija "Zaslepljenost" rumunskog pisca Mirče Kartareskua.

Mirča Kartaresku, Foto Profimedija

Sastavljena od romana "Levo krilo" (1996), "Telo" (2002) i "Desno krilo" (2007), ova trilogija, u izdanju "Kontrasta", prevazilazi tradicionalne granice romana, razbijajući narativnu formu i stapajući autobiografske fragmente sa fantastikom, metafizikom, poezijom i snovima. Nastajala više od decenije, trilogija "Zaslepljenost" je ogromnog obima i unutrašnje gustine, delo koje traži predanog čitaoca. Pristupiti jednoj takvoj katedrali sazdanoj na introspekciji, mitovima, snovima, halucinacijama, istoriji nikako nije lako. Ni za onog ko piše, ni za onog ko prevodi, ni za onog ko čita. Spletovi i preplitanja, tok reke misli sa bezbroj rukavaca koji odvlače pažnju, kaleidoskop stvarnog i nestvarnog, mogućeg i nemogućeg, jave i sna, prsta sudbine i koincidencije - sve ovo čini od "Zaslepljenosti" lavirint gde potraga za istinom postaje potraga za slobodom koja postaje potraga za samim sobom.

Ako je Borhes imao Buenos Ajres, a Džojs Dablin, tako i Kartaresku ima svoju epohu i svoj grad: Bukurešt u komunističkom periodu. Sivilo svakodnevice, opšte stanje očaja i beznađa, straha i skrivenog revolta, prezasićenost stvarnošću i glad za promenom, sve se ovo ogleda u trilogiji, ispresecano svime onim što je moglo predstavljati slobodu u tom periodu: snovi, halucinacije, beg u mit, u istoriju, u veru. I mada je tematika komunističkog perioda česta u romanima savremene rumunske književnosti, Kartaresku oslikava to "zlatno doba" na svojstven način, tkajući, poput svoje majke u romanu, živu sliku statičnosti i statičnost života pomoću apsurdnosti sistema, surovosti egzistencije, glasine kao sigurni izvor informacija. U središtu vrtloga svih navedenih elemenata, od oniričnih do stvarnih, pronalazimo Mirču, dečaka iz komunističkog Bukurešta, koji je odrastao okružen betonom, strahom, glasinama o "plavookim momcima", sveprisutnom Partijom i Čaušeskuom. Njegovo detinjstvo i mladost postaju prizma kroz koju se prelamaju univerzalne teme: identitet, pamćenje, trauma, umetnost, smrt.

Međutim, roman ne nudi jasne odgovore niti čvrste narativne tačke; svet se u Kartareskuovoj prozi stalno menja, fragmenti se preklapaju, prošlost se otkriva kao nesigurno i nestabilno tlo.

Foto promo

Iako je prožeta autobiografskim elementima, trilogija je istovremeno i univerzalna.

Iskustva iz detinjstva, odnosi s majkom, telesna bolest, erotske fantazije, psihološke krize - sve to izlazi iz ličnog okvira i poprima mitske dimenzije. Kartaresku ne piše o sebi da bi se ispovedio, već da bi kroz vlastitu biografiju progovorio o čoveku kao takvom - o njegovoj krhkosti, nestalnosti, potrebi za smislom i svetlom u svetu tame.

Umetnički proces, sam čin pisanja, postaje način da čovek postoji. Mirča piše o Mirči koji piše o Mirči koji piše... svaka rečenica se ogleda sama u sebi bezbroj puta, prelama se kroz bezbroj paralelnih univerzuma, sve što postoji, postoji jer je zapisano, a zapisano je da bi postojalo. Sagraditi univerzum od slova, stvoriti svet u tom univerzumu, postaviti sebe u njegovom centru i biti odgovoran za njegovo inicijalni nastanak - egzistencijalni čin, pisanje kao akt spasa, akt nastanka i nestanka. Lični izraz kao kolektivni vrisak, lična trauma kao trauma celog jednog naroda, Kartaresku sve prisvaja i imenuje kao svoje sopstveno. Podseća nas, oscilirajući između barokne raskoši i modernističke fragmentacije, da književnost nije samo sredstvo prenošenja poruke, da književnost nije samo "priča", već je i stanje, duhovno, emotivno, filozofsko.

U vreme kada je književnost sve više potisnuta brzim medijima i "lakim" sadržajem, Kartaresku svojim delom nudi suprotnost, romane koji zahtevaju vreme, pažnju, dubinsko čitanje. "Zaslepljenost" nije trilogija za svakog, ali otvara prostore koji su mnogo širi od svakodnevne stvarnosti. A opet, uprkos kompleksnosti, "Zaslepljenost" nije zatvorena knjiga. Ona poziva čitaoca da postane njen saučesnik - ne da je "razume", već da je doživi.

Nećete je pamtiti po radnji, već po osećanju koje ostaje; kao da ste putovali unutar sna, ili čak unutar nečijeg mozga koji sanja ceo svet. Kartaresku nam kroz ovu trilogiju pokazuje da je književnost još uvek sposobna da bude otkrovenje, da nas istovremeno suoči sa sobom i izbavi iz nas samih. U tom smislu, "Zaslepljenost" je mnogo više od proznog dela, "Zaslepljenost" je prostor između svetlosti i tame, mesto susreta snova i sećanja, ogledalo u kojem se odražavaju ne samo autorovi svetovi, već i naši sopstveni...

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

JEZIK IZ RODNOG KRAJA I SOKAKA: Vlasta N. Cenić, prvi dobitnik nagrade "Milovan Danojlić" za najbolju knjigu poezije za decu

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

MILENA IMALA I BEOGRADSKU FAZU: Da li su najčuvenija dela velike srpske slikarke nastala u prestonici

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

EH, DA JE TOMPSON BIO ŽIV... Podsećanje na pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju

09. 07. 2025. u 05:00

Dodatak Kultura

0 0

DOSITEJEVO SVETLO ČELO: O značaju velikog Srpskog prosvetitelja, Korolijinom sonetu i Hopovu

02. 07. 2025. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije