OMAŽ ŠOBAJIĆU: Vidovdanske svečanosti i likovna kolonija u Gračanici

U GODINI dva velika jubileja, sedam vekova od izgradnje manastira Gračanice i upokojenja kralja Milutina, sinoć su u tamošnjem Domu kulture počele Vidovdanske svečanosti i 23. gračanička likovna kolonija "Vidovdan 2021".

Foto Tanjug

Otvorena je i izložba slika nedavno preminulog umetnika Miloša Šobajića, dobitnika nagrade "Longin" 2019. godine, za sveobuhvatno stvaralaštvo iz oblasti likovnih umetnosti.

Postavka slike Miloša Šobajića u Gračanici, Foto Arhiva

- Likovna scena Kosova i Metohije je sjajni primer kreativnog opstanka u najtežim uslovima. Slikari, njihov rad, poetika koja svedoči moderne tendencije, i pre svega stvaralački opstanak u getu, govore samo jedno: potrebne su nam institucije da ovo uobliče - kaže Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.

- U tu Galeriju sada vraćamo Galeriju umetnosti koja je pre dvadeset dve godine proterana iz Prištine, a Nebojša Jevtić biće njen prvi direktor. Ovo je važan korak koji pokazuje da dela ne propadaju i da duh diše gde hoće. Može se reći da je ovo jedan od najvažnijih trenutaka za našu stvarajuću likovnu scenu.

GRAD I HRAM

- KOSOVSKI sukob je od 1998. godine poprimio brutalne oblike obračuna koji podrazumevaju brisanje svega što pripada našem civilizacijskom kontekstu. Najvažniji primer je uništavanje dva ključna elementa našeg života: grada i hrama. Obračun sa gradom dramatično je uništio i naše institucije kulture. Njihova sudbina se svela na puko preživljavanje, izbegličku izgubljenost i traženje smisla van matičnih područja u kom se živelo i delovalo. Kad je reč o uništenju hrama kao simbola, tu je sve jasno. Došli smo do broja od 156 uništenih i oskrnavljenih - kaže Rakočević (na slici).

Foto Arhiva

Ali, ne traže samo likovna dela publiku već i knjige svoje čitaoce. Samo u Prištini ostalo ih je 800.000 na srpskom jeziku!

- Jednom su me pozvali na neki skup koji je organizovala EU u biblioteci u Prištini.

Odgovorio sam: "Ne mogu da dođem, pitaće me 800.000 knjiga na mome jeziku zašto nas niko ne čita?" Ipak, u Dom kulture Gračanica dolaze knjige na različite načine: donose ih Albanici, Goranci, i svi oni koji ne žele da knjiga propadne. Otvorili smo čitaonicu koja se zove "Darinka Jevrić" i ona je prva južno od Ibra.

Za Dom kulture u Gračanici, na čijem je čelu, Rakočević kaže da je refleks jednog mrtvog grada, a sve ono što se tu dešava samo delić onoga što smo imali u Prištini.

- Slikarstvo, književnost, balet, izložbe, pozorište, folklore, tribine, bioskop - sve se to skupilo kod nas i širi se po getima. Kultura je naša istinska sloboda i naslanja se na genijalna ostvarenja srednjeg veka. To je sigurni model opstanka. Evo, i prva posthumna izložba velikog Miloša Šobajića je u Gračanici. Nažalost, van našeg domašaja je ostala civilizacija koju smo vekovima gradili, održavali i čuvali.

Kao čovek s lica mesta i dobar poznavalac prilika, Rakočević prepoznaje manipulacije prištinskih vlasti kada je reč o srpskoj kulturnoj baštini:

- Najveća opasnost je nova administracija koja smatra da može da nam propiše identitet, slobodu i ime kulturnog konteksta u kome živimo. Oni hoće da uspostave kosovski kulturni model, nasleđe za koje tvrde da postoji tri hiljade godina. Jasno je, da ovde postoji srpsko, osmansko i albansko kulturno nasleđe, kao tri osnovna i živa modela. Nauka razlikuje njihov razvoj, značaj i faze. Uklapanje u kosovski model znači da nam uzimaju sve i da mi postajemo vlasništvo kosovske administracije. Uprkos činjenicama, nauci i našem životu ovde, kosovske vlasti nas doživljavaju kao da smo jednom davno nestali narod, poput Rimljana...
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije