RADNO POD KUPOLAMA PALATE: Ukupno 132 člana organizuju stotine naučnih skupova, izložbi, koncerata

NACIONALNE akademije u savremenim društvima opredelile su se za jednu od dve uloge - radnu ili reprezentativnu.

Foto Nikola Skenderija

Srpska akademija nauka i umetnosti, prema svom opredeljenju, radna je institucija, a njeni članovi intenzivno se bave naučnim i umetničkim radom.

Iako je članstvo sve malobrojnije, a mnogi članovi i u poznom životnom dobu, gotovo svakodnevno u Palati u Knez Mihailovoj organizuju tribine, predavanja, naučne skupove, predstavljanja knjiga, izložbe.

Događaja u Akademiji ima više nego dana u godini, jer se neretko u isti dan organizuju i naučni skup i koncert ili otvaranje izložbe i tribina u biblioteci. Pre pandemije kovida godišnje je kroz zgradu SANU - njene sale i galerije prolazilo i do 200.000 ljudi.

Korona je nakratko obustavila ili redukovala ove aktivnosti, ali su uspeli da se vrate redovnim aktivnostima.

Akademici su u svojim aktivnostima podeljeni po odeljenjima, kojih je osam: Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka; Odeljenje tehničkih nauka; Odeljenje medicinskih nauka; Odeljenje jezika i književnosti; Odeljenje društvenih nauka; Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje umetnosti SANU. Svako odeljenje može da ima najviše 25 članova, ali ih mnoga imaju znatno manje. Ukupno, u sastavu SANU su 132 člana, među kojima je stotinu redovnih, sa titulom akademika, i 32 dopisna.

Novi dopisni i redovni članovi biraju se na izborima, koji se organizuju na tri godine.

Na poslednjim izbornima, održanim 4. novembra, glasala su 104 akademika za ukupno 54 kandididata - 36 za dopisne, 13 za redovne i pet za inostrane članove. Potrebnu podršku dobilo je po 13 kandidata za dopisne i redovne i svih pet za inostrane. Pojačanje nisu dobila odeljenja društvenih i medicinskih nauka. Dovoljan broj glasova nije prikupila nijedna žena.

Razlika između ova dva odeljenja je što na odeljenju medicinskih nauka ima 24 člana, dok kod "društvenjaka" ima svega sedam članova.

Od osnivanja do danas Akademija je imala 1.480 članova.

Osim u Beogradu, rad SANU odvija se i u ograncima u Novom Sadu i Nišu, kao i u Odeljenju u Kragujevcu. I tamo se organizuju događaji, a akademici se svakodnevno bave naučnim radom. Svoj rad SANU realizuje i kroz brojne odbore u koje su uključeni i naučnici iz različitih oblasti koji nisu članovi Akademije.

Srpska akademija nauka i umetnosti, od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, pa do danas, u svojoj povesti ubeležila je mnoge važne događaje, koji prema svom značaju prevazilaze samu instituciju. Oni su se odražavali i na društvene prilike, kao što su one uticale na njeno postojanje, formalni status i rad. Uvek je bila ogledalo društva. Smene dinastija, ministara, ratovi i bombardovanje nisu mimoilazili Akademiju, kao ni narod kome pripada. Od potpuno zavisne institucije, kojoj je članove birao ministar prosvete i vera, a on sam bio predsednik, Akademija, tačnije Društvo, polako se borilo za svoju autonomiju i osvajalo je korak po korak.

Akademija je demokratski ustrojena institucija, koja funkcioniše prema Zakonu o SANU, donetom 2010. godine, i Statutu koji je sama usvojila, a odluke o naučnom radu i širem delovanju donosi glasanjem na sednicama svojih radnih tela i skupštine.

SVEČANA AKADEMIJA

SVEČANOST povodom obeležavanja Dana Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno 180 godina SANU, održaće se danas u 11 sati, u Svečanoj sali SANU. Pozdravnu reč uputiće akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU. Nakon toga, novoizabranim dopisnim članovima SANU biće dodeljene povelje o izboru i znak SANU.

Akademiku Ivanu Gutmanu tom prilikom biće uručena Medalja SANU iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka, a akademiku Vasiliju Đ. Krestiću Medalja SANU iz oblasti društvenih i humanističkih nauka za 2021. godinu. Reč je o nagradi koja je ustanovljena u tekućoj godini, kao vid priznanja zaslužnim pojedincima za izuzetna dostignuća u naučnim i umetničkim oblastima.

Preporučujemo

Kultura

0 2

"DO POTPUNOG UNIŠTENjA DELI JE SAMO JEDNA OLUJA": PIVARANa listi sedam najugroženijih "Evrope nostre" i Vajfertova pivara u Pančevu

04. 03. 2026. u 17:42

Kultura

0 0

NOVI ODBOR ZA SAJAM KNjIGA: Razrešenja i imenovanja u upravljačkim telima beogradskih manifestacija i institucija kulture

04. 03. 2026. u 16:51

Kultura

0 0

POSVETA BENDžAMINU BRITNU: Beogradska filharmonija na Kolarcu pod dirigentskom palicom Hauarda Grifitsa

04. 03. 2026. u 16:34

Kultura

0 3

RUSIJA SE VRAĆA NA VENECIJANSKI BIJENALE: Posle četiri godine izostanka zbog rata u Ukrajini

04. 03. 2026. u 14:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije