Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Utočište od zaraze

Slađana Ilić

07. 12. 2021. u 14:33

ZBIRKA pesama Aleksandra Petrova prirodan je i najlepši odgovor na svojevrsnu nesigurnost i sumornost našeg savremenog trenutka.

To najpre naslućujemo na osnovu samog naslova knjige "Erosova sveska", a potvrđujemo čitajući pesme koje su u dosluhu sa likovnim prilozima, tj. reprodukcijama umetničkih slika ili pak skulptura. Svaku pesmu prati po jedno delo velikih svetskih stvaralaca, uglavnom modernog doba. Tek neki od njih su Konstantin Brankuši, Gistav Moro, Amadeo Modiljani, Vasilij Kandinski i drugi.

Navedena likovna dela, razume se, nisu ilustracije pesama. Njih i pesme u celinu uobličava eros. Zajedno su jedno lepo telo i duh.

Snagu te sprege koja je intertekstualna pojačava moto svake pesme. Pišući o ovoj zbirci Aleksandra Petrova, Milan Bunjevac registruje "velike razlike u prirodi i načinu njihove upotrebe. Kao prvi i "najklasičniji on izdvaja onaj koji se sastoji od citata, na primer iz Sengorove pesme "Crna žena" ili pak iz Puškinove "Lede" itd.

Drugu vrstu motoa koju izdvaja jesu oni koji liče na posvetu. Ilustracije radi, za one koji još nisu pročitali zbirku "Erosova sveska", izdvajamo jedan: "Sećajući se Remboa", koji stoji uz pesmu "Prvo veče". Ponekad je, kako Bunjevac uočava, reč samo o jednostavnom prizivanju pesnika, na primer "Ah, Neruda uz pesmu "Gnezdo" ili "Priviđa se Nabokov, uz pesmu "Nimfeta". Ponekad je moto sveden tek na lična imena, a ponekad liči na naslov, na primer "Pesnikov san" uz pesmu "Pred zoru" ili "Sa ostrva" koji stoji uz pesmu "Porođaj".

Ukoliko bismo se detaljno posvetili proučavanju veza između svake pesme i njenog motoa, videli bismo koliko su one različite. Neke su sasvim očigledne na primer između već pomenutih "Priviđa se Nabokov i "Nimfete", koja nam nesporno budi asocijacije na "Lolitu", dok motoi nekih izabranih citata ostaju, kako Bunjevac kaže, "šifrovane natuknice. U tumačenjima te vrste, kao i u tumečenjima drugih autorovih namera i pesničkih postupaka, naše naslućivanje i poneki zaključak, potvrđen je u intervjuu Aleksanda Petrova, datom "Večernjim novostima" 3. 11. 2021. godine:

"Kao što sam izborom slika želeo da stvorim, iz pomenutih razloga, multimedijalnu knjigu, tako sam i citatima srpskih i stranih pesnika (Rembo, Neruda, Puškin, Oskar Vajld, Leopold Sengor) nastojao da ukažem na pesničku tradiciju, naročito erotičkog žanra, na koju se ova knjiga nadovezuje, a nadam se da tu tradiciju moje pesme i obnavljaju u smislu kako pesničku tradiciju tumače Osip Mandeljštam i T. S. Eliot."

U svodu ovog malog prikaza slobodni smo da kažemo da nam je "Erosovom sveskom" Aleksandar Petrov ponudio povlašćeni prostor, utočište od zaraze svake vrste kojom nas sadašnjost zapljuskuje. Osim što je možemo videti kao utočište, možemo je, zbog lepote, topline i svetlosti, osetiti kao jedno posebno Sunce moćno, koje nas od navedenih pošasti može ozdraviti, ako dovoljno dugo u njega gledamo.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Duhovna ravnoteža

09. 11. 2021. u 14:19

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Značaj Ristovića

02. 11. 2021. u 15:46

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Potraga za domom

26. 10. 2021. u 14:41

KNJIŽEVNA KRITIKA: Zavičaj kojeg više nema

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Zavičaj kojeg više nema

19. 10. 2021. u 15:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15