"ALBATROS" VISOKO LETI: Sto godina edicije koju su osnovali Stanislav Vinaver i Todor Manojlović

Dragan Bogutović

21. 12. 2021. u 10:49

CILj i ideal Biblioteke koja ulazi u život pod krilatim znamenjem Albatrosa jeste: gajenje i širenje duševne kulture.

АЛБАТРОС ВИСОКО ЛЕТИ: Сто година едиције коју су основали Станислав Винавер и Тодор Манојловић

Foto Privatna arhiva

Biblioteka Albatros obraća se, prvenstveno, onima koji u obogaćivanju i oblagorođavanju svoga duha vide jedan ozbiljan životni zadatak - njena je glavna težnja: da se broj takvih čitalaca stalno umnožava i da se interesovanje za književnost, umetnost i za duhovna pitanja, uopšte, pojača.

Ovako su ugledni pisci Stranislav Vinaver i Todor Manojlović 1921. godine obnarodovali pokretanje, kod "Sveslovenske knjižarnice", edicije koja beleži vek postojanja. Iz više razloga stigli su da objave samo pet knjiga, među kojima su tri antologijske "Dnevnik o Čarnojeviću", Miloša Crnjanskog, "Gromobran Svemira" Stanislava Vinavera i "Burleska Gospodina Peruna" Rastka Petrovića. Ostale dve su "Lunar", Josipa Kulundžića i "Priče tajanstva i mašte" Edgara Alana Poa. Kako to kod nas često biva, ova izuzetna biblioteka defintivno bi pala u zaborav da nije bilo neumornog književnog istraživača Gojka Tešića, koji je sredino m osamdesetih godina obelodanio priču o ovom poduhvatu, ocenjenom kao izuteno važnim za "moderena strujanja unutar srpske književnosti".

- Da je "Albatrosova" najava modernističk, avangardne bure bila jedna od najuzbudljivijih duhovnih i stvaralačkih - dakle, manifestnih projekata, ubedljivo svedoče i potonji iskazi urednika Vinavera i Manojlovića - tvrdi Tešić.

Foto Privatna arhiva

Vinaver svedoči kako ga je sa Rastkom Petrovićem upoznao Toša Manojlović, odmah posle rata, i kako je Mitra Stefanović, vlasnica "Sveslovenske", imala puno poverenje, i nije se mešala u njihov izbor dela:

- Imali smo štampariju i jeftinu hartiju (kupljenu u bescenje u Beču, u doba inflacije) i nosili smo se namerom da izdamo veći broj knjiga, a najmanje dvadeset, pa tek onda da očeknemo. Do tako obilatog izdavačkog rada nije došlo (izdali smo svega pet knjiga), ali ne zato što bi se knjige slabo prodavale. [...] Nego, desila nam se neočekivana nesreća sa štamparijom: ukradena nam mnogobrojna slova, pri seobi iz Beča, itd, itd.

Zasluge za pokretanje ove biblioteke, prema Manojlovićevim rečima, najviše pripadaju Vinaveru, jer je - pronašao je izdavača.

- On je bio u tim stvarima okretniji i borbeniji od svih nas, i pošlo mu je za rukom da "skuva" Mitru Stefanović, koja je sa ortakom držala Sveslovensku knjižaru" u tadašnjoj Poenkareovoj ulici - govorio je Manojlović.

- On i ja postali smo urednici biblioteke. Ja sam joj dao ime (po Bodleru), a Dobrović je izradio naslovnu vinjetu. Hteli smo da u toj biblioteci izdamo sve što je bilo interesantno u našoj poratnoj književnosti, kao i najbolje stvari svetskih pisaca, naravno odabrane po posleratnom kriterijumu.

Foto Privatna arhiva

U trenutku kada su objavljena Tešićeva istraživanja, Jagoš Đuretić, tadašnji direktor "Filipa Višnjića" i pisac Miroslav Josić Višnjić (1946 - 2015), dogovarali su se o pokretanju nove edicije.

- Nas dvojica smo upravo tragali, za imenom te biblioteke - priseća se, za "Novosti", Đuretić.

- Naišavši na taj tekst, prilikom listanja "Književnih novina" i pročitavši ga uskliknuli smo: "To je ono što upravo tražimo!" Ništa jednostavnije nego da oživimo ono što je u pravom trenutku oživljavanje zaslužuje. Odmah smo se dogovorili: obnovićemo ovih pet prvih knjiga, kao i šestu koju su upravo bili pripremili "Antologiju Albatros".

Jagoš Đuretić, Foto: Printskrin

Štampali smo i već dogovorene tri knjige naših talentovanih autora toga vremena:

Milovana Danojlića - "Kao divlja zver", Đorđija Vukovića - "Druga strana", Slobodana Mandić - "Petoljetka. Ediciji smo dodali u imenu "novi", dakle, "Novi Albatros".

Kada je pre petnaestak godina "Filip Višnjić" prešao u ruke novog vlasnika, edicija je nastavila pun život, kod nove izdavačke kuće, koja je prema njoj i imenovana - "Albatros plus". Pod njenim krilom je do sada objavljeno 208 knjiga, od kojih su poslednjih godina poslebno bila zapažena dela savremenih kineskih pisaca.

Spasonosni putevi

U RAZGOVORU sa Milošem Crnjanskim pisac Branimir Ćosić je ovako opisao to vreme:

- Herojsko doba "Mladih", doba od 1920 do 1922, doba "Albatrosa", doba "Misli" pod uredništvom Ranka Mladenovića, doba "Zenita" kada je u njemu sarađivao Rastko Petrović, Vinaver i drugi. Jedno borbeno i bezobzirno doba manifesta, rušenja, pronalaženja novih spasonosnih puteva.

Crnjanski

PRVA je sveska "Albatrosa" imao biti moj "Gromobran Svemira", ali sam najpre pustio Crnjanskov "Dnevnik o Čarnojeviću" - toliko me je porazio svojom lepotom, mladalačkom zrelošću, nečim razočarano poetskim što mi se učinilo raskošnije i od Floberovog "Novembra" - prisećao se Vinaver.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti