Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Najbolje zbirke poezije u 2021.

Слађана Илић

11. 01. 2022. u 13:17

KNjIŽEVNA kritičarka Novosti Slađana Ilić sastavila je svoju listu najzapaženijih pesničkih izdanja u prošloj godini.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Најбоље збирке поезије у 2021.

Foto: Privatna arhiva

Bojana Stojanović Pantović, "Povreda beline", Kulturni centar Novog Sada

Miroslav Aleksić, "Kafkino matursko odelo", Pravoslavna reč, Novi Sad
Đorđe Despić, "Autohipnoza", Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo
Gojko Božović, "Dok tonemo u mrak", Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo
Dejan Aleksić, "Uradi sam", Kulturni centar Novog Sada
Dragan Marković, "Mali izgledi", KOV, Vršac

Foto Promo

U pogovoru nove zbirke Dejana Aleksića "Uradi sam", Jelena Angelovski je napisala: "Ako naš jezik i kultura imaju čime da se ponose, onda je to na prvom mestu poezija, u svim vremenima, pa i danas." Tako je zabeležila jednu veliku istinu. Ta temeljita istina tumačima naše poezije daje sigurnost, omogućava im da se kroz štivo lako kreću, čak i kada je potrebno mnogo ključeva da bi se zapretena značenja i poruke otvorili - u malim "oknima reči" koja su "uvek prolaz ka nečemu/gde odavno čekamo susret sa sobom". No, lako je tumaču jer do konačnog otkrića sadržanog u razgrtanju "svetlucavog svraba" duše dolazi sa uzbuđenjem i znanjem, gotovo istim kao u stvaraoca - da "ono što je izneto iz tame/uvećava vrednost ostatka u njoj".

Taj odnos, ta sprega, "izvučenog sveta na svetlost dana" i onog "ostatka" održavaju značajnu tenziju - koja je uvek tvoračka, kako za pesnike, tako i za tumače.

Foto Promo

Foto Promo

Iz te tenzije, a nakon čitanja poezije napisane na srpskom jeziku 2021. godine, autorka ovih redova izdvaja samo šest zbirki, sa svešću o vrednosti dragocenog "ostatka". Njih ističe kao primere kako je posve različitim "tehnologijama" "kroz mala okna reči" izvučen dragocen "ugalj oko srca" jer "biće još mrazovitih zima".

Foto Promo

U tim zbirkama, na tim mestima, gde se lirski subjekti susreću sa sobom i rezultatom tog čina obnavljaju svet, pokazano je kako iz osnovnih značenja "svetlucavog svraba" (Dejan Aleksić) ili pak "beline" (Bojana Stojanović Pantović, Đorđe Despić), "snova o ulovu" (Miroslav Aleksić), ili iz "stare, dobre priče" (Gojko Božović), ili iz "zgarišta sna" (Dragan Marković), zrači njihova potreba da se kristalizuju najznačajniji trenuci intimnog sveta koji istovremeno podrazumevaju blagost sećanja, ali i duhovne povrede koje su od njih neodvojive. Sinteza, i sinestezija, blagosti i bola je konstanta u bilo kom vidu pojavnosti - bilo da je reč o svedočenjima "najusamljenijeg čoveka na svetu" (Dejan Aleksić), o atmosferi mnogih gradova koji na različite načine i pripadaju i ne pripadaju lirskom subjektu, u megalopolisima u kojima vreva i gužva, u stvari, uslovljava utisak lirskog subjekta o sopstvenom nekretanju i potpunoj otuđenosti - i od suštine i od ljudi, od osećanja empatije, pojačavajući osećanje anksioznosti (Bojana Stojanović Pantović), u sećanju na detinjstvo i na bližnje (Đorđe Despić, Gojko Božović), na značajne ličnosti umetnosti i kulture (Miroslav Aleksić), na naturalističke slike iz prirode i života koje su dominanta stvarnosti (Dragan Marković).

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
PEŠIĆ NIJE POVEO DVOJICU KOŠARKAŠA NA TURNIR! Najnovije vesti iz tabora Srbije pred Evrobasket!

PEŠIĆ NIJE POVEO DVOJICU KOŠARKAŠA NA TURNIR! Najnovije vesti iz tabora Srbije pred Evrobasket!