KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (6): Velike teme našeg vremena

Prošla godina ostaće upamćena po knjigama koje će trajati

Foto V.N.

MLADEN VESKOVIĆ (Beograd)

1. U LANCIMA, Nina Savčić ("Arhipelag")

2. STALNA POSTAVKA, Miodrag Kajtez ("Agora")

3. PRAĆERKA, Ivana Bulatović ("Partizanska knjiga")

4. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA, Petar Matović, (KCNS)

5. GRANDž, Vladimir Bulatović ("Partizanska knjiga")

Foto N. Skenderija

Pet naslova koje sam izdvojio izuzetno uspešno predstavljaju autore različitih modela pisanja i teme koje su važne u vremenu u kojem živimo. Svim navedenim autorima zajednički su istinska posvećenost pisanju i brižljiv rad na tekstu, kao i nesumnjiv talenat koji izbegava predvidljive zaplete i podilaženje ukusu najšire publike. M. Kajtez je pokazao da je autor koji ne piše po inerciji, već uvek inovativno i kompleksno, čitalački zahtevno, samo onda kada ima zaista zaokruženo umetničko delo. N. Savčić je svojim drugim romanom potvrdila svoju izuzuzetnu književnu kulturu i talenat da je prevedu u zanimljivu priču. Isto tako je V. Bulatović novim delom potvrdio je da iz knjige u knjigu sve bolje i upečatljivije piše. I. Bulatović je napisala svoj prvi roman u kojem je pokazala upečatljivu moć pripovedanja naizgled jednostavne priče s vanrednim demistifikatorskim potencijalom. A P. Matović je, još jednom, napisao brižljivo koncipiranu i jezički sasvim prepoznatljivu zbirku vrednu mnogobrojnih ponovnih iščitavanja, kako i pristoji jednom od najboljih savremenih pesnika.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

DUŠAN STOJKOVIĆ (Mladenovac)

1. NIŠTA VREDNO POMENA, Milan R. Simić ("Agora")

2. PREDEO KROZ KOJI SE PROBIJAM, Boško Tomašević ("Presing")

3. STALNA POSTAVKA, Miodrag Kajtez ("Agora")

4. KLjUČAONICA, Risto Vasilevski ("Arka")

5. ČASNI SONETI, Obren Ristić ("Pravoslavna reč").

Dušan Stojković

Simićev roman je postmoderno romansijersko štivo nastalo u trenutku kada je po mnogima postmodernizmu poslednje zvono odzvonilo. Junaci ovog romana, kao i oni sa kojima se susrećemo, na primer, u prozi nedavno preminulog Radovana Belog Markovića, "pozajmljeni" su i iz života i iz literature. Pripovest-arheologija B. Tomaševića pokazala nam je kako u ovom piscu imamo ne samo najznačajnijeg živog našeg književnog teoretičara i vanrednog pesnika, već i romansijera koji je, posle Radomira Konstantinovića, i uz njega, najbolji beketovac kojeg srpska proza uopšte ima. M. Kajtez je strpljivo, u popriličnoj, sasvim nezasluženoj senci, gradio svoju romansijersku kulu kojoj je, bar za sada, novo sam vrh. Svet koji je stvorio svet je koji se bitno razlikuje od onog u kojem smo primorani, ili barem mislimo kako nam to sudbina jeste - da živimo. Sve su konvencije odbačene. R. Vasilevski je misaoni pesnik. Refleksivnost njegova pesništva prati i njegovo danonoćno beleženje misli koje on različitim književno-teorijskim odrednicama pokriva. Njegovi aforizmi predstavljaju dragoceno sučeljavanje sa onim što nas u životu prati i navode da se prema njemu odredimo, prihvatajući ga, menjajući ga ili buneći se protiv zatečenog. O. Ristić me umnogome podseća na našeg znamenitog pesnika s početka prošloga veka - Milana Rakića. Kao i Rakić, on piše polako, strpljivo, cizelirano, samo onda kada ima šta da napiše. Moderan je pesnik koji se kloni svih napadnih modernizama. Iz njega bije nešto, istovremeno, starinsko i svečano. Pred nama je prava duševna lirika.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ŠEFKET KRCIĆ (Novi Pazar)

1. BEZ BUĐENjA, Dragoljub KOJČIĆ ("Prometej")

2. TAJNA HRISTOVE ČESTICE, Novica Đurić (Arhiv Vojvodine)

3. CORONA MONTENEGRINA, Dragan Rosandić ("Književna zajednica")

4. DUŠA DOMA, Radomir Stojanović ("Panorama- Jedinstvo")

5. MALI IZGLEDI, Dragan Marković (KOV)

Šefket Krcić

D. Kojčić je obelodanio desetak slobodnih razmišljanja kroz kritičko ogledalo iz sveta fenomena umetnosti. On na osoben način promišlja stvarnost i imaginaciju književnog dela, kao duhovnog ostvarenja po modelu Selimovićevog "Za i protiv Vuka". Roman N. Đurića je sintetičko delo koje je proizvod širokog spektra stvaralačkih mogućnosti, u kojem tolkuje jedan imanentan hrišćanski optimistički smisao naspram povesnog tragičnog osećanja života i smrtovanja. O tome svedoče poslednje reči: "Umri, kako bi ponovo živio." Roman D. Rosandića je kultno delo povesno - političke tematizacije toka razvoja događaja i svesti, koje su čitaci čekali više od sedam decenija. Radnja se odvija u toku jedne godine od 27. marta 2020. do 27. marta 2021. u kojem je opisao digresijom burne događaje koji su obeležili vreme od preko tri i po decenije na našim prostorima, a posebno situaciju molebansko litijskog mirnog ustanka protiv "virusa" Corona Montenegrina. Knjiga novela R. Stojanovića donosi nam setne antologijske priče iz "Doma duše". Svojom lepotom jezičkog kazivanja se približio poetici svojih glasovitih zavičajaca M. Lalića i M. Ćulafića. Vizije u pesmama D. Markovića su širokog spektra sinteze motiva i simbola iz tradicije i moderniteta jednog vremena, koje promišlja lucidno, sokratovskom metodom ironije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

JELENA PANIĆ MARAŠ (Beograd)

1. POVREDA BELINE, Bojana Stojanović Pantović (KCNS)

2. PRIČE O PISCIMA, Mihailo Pantić ("Arhipelag")

3. HORIZONTI MODERNISTIČKOG ROMANA, Predrag Petrović ("Čigoja")

4. O SADAŠNjOSTI I SEDATIVIMA Petar Matović (KCNS)

5. U KVINSU NEMA SEKSA, Nataša Milović ("Besna kobila")

Jelena Panić Maraš

Najnovija pesnička zbirka B. S. Pantović skladne kompozicije otkriva nove tonove u opusu naše pesnikinje i istrajava na nekim prethodnim. Biranim jezikom i različitim ritmom, autorka ostvaruje zavidan spoj artizma i ekspresivnosti. Vrstan pripovedački dar došao je do izražaja i u poslednjoj zbirci priča M. Pantića, koja tematizuje književni život i u krajnjem sugeriše dijalektički čin kako književnost postaje život i kako život biva književnost. P. Petrović je prošle godine objavio dve naučne monografije. U ovom izboru biramo "Horizonte" kao primer studije sa izrazito visokim dometima u tumačenju srpskog romana 20. veka. U zbirci pesama P. Matović slavi moć imaginacije na njemu svojstven način. Upečatljivim, sugestivnim pesničkim slikama i motivima, autor nas uvlači u katkada opor i melanholičan doživljaj sveta. Debitansko romaneskno ostvarenje N. Milović potresno je svedočanstvo savremenog društvenog trenutka o rastućoj dehumanizaciji isprovociranoj surovim neoliberalnim kapitalizmom.

Preporučujemo

Kultura

0 2

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (5): Zavodljive stranice

13. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 1

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (4): Bravure jezika u stihu

12. 02. 2022. u 16:19

Kultura

0 1

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (3): Zavidan broj dobrih rukopisa

11. 02. 2022. u 10:20

Kultura

0 3

KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (2): Evo koja su dela u konkurenciji

10. 02. 2022. u 08:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije