DNEVNIK ZABLUDA: Kulturno nasleđe i hibridni rat

Današnji ratovi vode se u daleko kompleksnijem obliku od nekadašnjih. Sve češće pominje se pojam "hibridni rat".

Turska vojska čuva Visoke Dečane od Arnauta, oko 1904. godine Foto: Lična arhiva

Ovaj oblik specijalnog konflikta čiji je strateg bivši marinac i analitičar Pentagona Frenk Hofman uključuje donedavno nezamislive aktivnosti: nekonvencionalne psihološke i perfidne ekonomske pritiske, političko ratovanje, sajber napade, kreiranje dezinformacija i laži, rat na polju diplomatije i pravosuđa, inostrane intervencije tokom izbornih kampanja u zemljama protiv kojih se ratuje, organizovanje paravojnih oružanih trupa. U hibridnom ratu sve je moguće, napadač je nestandardan, složen i fluidan, on koristi neregularne metode i druga nesvakidašnja sredstva ratovanja, a među njima nalazi se i manipulacija kulturnim nasleđem. U različitim kontekstima, kulturno nasleđe postaje katalizator i meta sukoba, prepreka stabilizaciji umesto da bude pokretač izgradnje mira. Poseban vid specijalnog rata su napadi na kulturna dobra, kojima agresor nastoji da poveća svoju istorijsku, kulturnu i versku dominaciju nad prošlošću, sadašnjošću i budućnosti jedne teritorije i naroda na njoj. Na raspolaganju mu je širok spektar manipulacija, što uključuje destrukcije istorijskih lokaliteta i objekata, uklanjanje i uništenje artefakata i druge istrebljujuće arheološke intervencije. Ali, da li smo pošteđeni zloupotrebe kulturnog nasleđa u hibridnom ratu koji se evidentno vodi protiv nas?

Turska vojska čuva Visoke Dečane od Arnauta, oko 1904. godine Foto: Lična arhiva

Tvrdnjom da Kfor ne treba više da obezbeđuje Visoke Dečane, Priština je nedavno zatražila povlačenje međunarodnih mirovnih snaga iz manastira, iako je ovaj spomenik sa Uneskove liste u proteklih godinu dana čak četiri puta bio meta oružanih napada. Ovaj zahtev nije nov. Reklamacijom kosovskih privremenih vlasti da "pravoslavne crkve na Kosovu nisu ugrožene" i protivljenjem "instrumentalizaciji kulturnog nasleđa u političke svrhe", Priština je 2021. zatražila uklanjanje Visokih Dečana sa liste najugroženijih spomenika u Evropi. Ovo srpsko i pravoslavno istorijsko zdanje konstantno je na meti sajber napada prilikom kojih se njegova lokacija na Gugl mapama premešta u centralnu Srbiju, a tokom izvođenja građevinskih radova na putu Dečani-Plav nije poštovana osnovna zaštita kulturnog dobra, pa je Kfor bio prinuđen da oko manastira podigne barikade! Protivno odluci kosovskog Ustavnog suda iz 2016, vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje nije vraćeno, a malo ko danas pominje činjenicu da su 1946. komunisti manastiru oduzeli 700 hektara zemljišta i šuma koje je potrebno vratiti.

Kada sam pre više od deset godina posetio Hram Vaskrsenja Hristovog na Svetoj zemlji unutar zidina Starog Jerusalima koji je oduvek smatran centrom hrišćanskog sveta, zapanjio sam se videvši u njegovoj unutrašnjosti vojnike naoružane dugim cevima kako na grub i neprimeren način, guranjem oružjem uspostavljaju red među hodočasnicima svih hrišćanskih veroispovesti koji dolaze da se pomole na Hristovom grobu. Ovaj prizor ostavio je na mene toliko snažan utisak da sam odustao od čekanja da uđem u prostor Svetog groba. U vreme ovogodišnjeg Uskrsa, vojska je zatvorila prilaz hrišćanskim hodočasnicima u hram, a po objavljenom svedočenju jednog grčkog pravoslavnog arhibiskupa, tokom najvećeg hrišćanskog praznika Stari grad u Jerusalimu pretvoren je u vojnu zonu, gde su naoružani vojnici napali vernike na neviđeno brutalan način. I ovaj slučaj pokazuje da smo "upali u glib" ere u kojoj više ništa nije sveto, pa ni sam Hristov grob, simbol hrišćanstva koji je danas uvučen u mračnu spiralu osvajanja opskurnih ciljeva politike hibridnog rata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije