IN MEMORIAM: DRAGI UČITELJ I SAGOVORNIK - Dr Raško V. Jovanović (1932-2022) teatrolog, pozorišni kritičar...

Драгана Бошковић

14. 12. 2022. u 06:10

ODLASKOM dr Raška V. Jovanovića sa životne i kulturne scene završava se epoha značajnih pozorišnih kritičara, čije su opservacije o dramskim delima u teatru same sobom istorija pozorišta, već u trenutku kad nastaju.

ИН МЕМОРИАМ: ДРАГИ УЧИТЕЉ И САГОВОРНИК - Др Рашко В. Јовановић (1932-2022) театролог, позоришни критичар...

Raško V. Jovanović, Foto Z. Jovanović

Kritike, koje je pisao dr Raško V. Jovanović su imale još veći značaj, jer su podrazumevale ogromno znanje profesora, od koga smo, na FDU, sticali saznanja o jugoslovenskoj drami i pozorištu, sa najvišeg nivoa, jer je naš profesor doktorirao na delu Ive Vojnovića i njegov pogled na raskošnu raznolikost nekadašnjeg kulturnog prostora nije bio ni duhovno, ni naučno sapet granicama današnjih postjugoslovenskih država. Kasnije, na Akademiji umetnosti, gde je predavao Istoriju srpske drame i pozorišta, bili smo kolege i saborci od samog početka osnivanja prve privatne visoke dramske škole kod nas. Kada je Profesor odlučio da se povuče iz nastave, odredio me je za svoju "naslednicu", i tu odgovornu dužnost mi je olakšao svojom ogromnom pomoći, koju je pružao svima, željnim znanja i obrazovanja. Na još jednom planu smo bili kolege - u novinskoj pozorišnoj kritici, u kojoj se trudim da dostignem ideal, Profesorov metod analize pozorišnog dela, poštujući edukaciju i širinu, koju kritika mora da ima, ma koliko bio mali prostor, dodeljen u novini za nju.

Iza svake konstatacije kritičara mora da stoji kontekst, ona mora da podrazumeva mnogo više činjenica, nego što piše. Iz pozorišne kritike, kako ju je Profesor pisao, čitalac mora da sazna, pre svega, značaj dramskog dela, a onda i način, na koji su ga autori i izvođači postavili na scenu. To je pogled znalca, u Profesorovom slučaju, ne samo dramske i pozorišne istorije, nego i drugih važnih učesnika u predstavi, naročito muzike, za koju je bio zaljubljenik, stručnjak i poznavalac.

Godinama i godinama, zbog naših studenata, a kasnije i zbog naših čitalaca i dramskih umetnika, o kojima smo, svako u svojim novinama pisali, u Profesoru sam imala dragocenog sagovornika i konsultanta, beskrajan izvor informacija o autorima i delima, ali i tačan reper za meru, sa kojom se isključivo piše i sudi o nečijem umetničkom radu.

S Profesorom, ja sam izgubila učitelja, sagovornika, prijatelja, dragocenog saradnika u mnogim aktivnostima, koje smo zajedno preduzimali. Ono što sam saznavala od njega lično, do samog kraja Profesorovog prisustva na životnoj sceni, i što se čitav moj profesionalni vek podrazumevalo, nastaviću da crpim iz njegovih knjiga, i iz bogatstva njegovih tekstova, koje treba ponovo i ponovo konsultovati, jer se u njima kriju mudrost, znanje i, što je najavažnije, otvorenost za moderno i savremeno, što je Profesoru bilo svojstveno i zbog čega je od nas otišao večno mlad, uvek u skladu sa vremenom i novim tokovima u teškoj umetnosti drame i teatra, koji se brzo menjaju i traže tačno i istinito tumačenje, isključivo iz tog konkretnog trenutka, kad se o njima piše. Profesor je bio duh vremena i njegova "najbolja studentkinja" pamtiće ga po duhovitosti, mudrosti i dobroti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!