Kultura

MISTERIJA NIKAD PRONAĐENOG BLAGA: U susret izložbi "Rukopisna srednjovekovna baština Brankovića" u Muzeju u Smederevu

Ј. ИЛИЋ

18. 01. 2023. u 09:10

U MUZEJU u Smederevu sutra će biti otvorena izložba "Rukopisna srednjovekovna baština Brankovića", koju čine najznačajniji rukopisi dinastije Branković predstavljeni na dizajniranim printovima.

МИСТЕРИЈА НИКАД ПРОНАЂЕНОГ БЛАГА: У сусрет изложби Рукописна средњовековна баштина Бранковића у Музеју у Смедереву

Foto N. Živanović

Biće izložena i replika "Esfigmenske povelje", grafika sa predstavama sremskih svetih Brankovića iz 18. veka, kao i print sa predstavom freske Prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo, rad Andreja Bicenka iz 1935. godine, kao svedočanstvo najvažnijeg duhovnog događaja u istoriji grada.

Ovi istorijski rukopisi i replike, koje će sutra osvanuti pred posetiocima, samo su deo bogate zbirke koju smederevski muzej baštini.

Najstariji predmeti fonda Muzeja u Smederevu nalaze se u fundusu paleontološke zbirke. Tu su fosili školjki i puževa starosti preko pet miliona godina. Neverovatno zvuči, ali je činjenica da se baš ovde čuvaju pojedine vrste otkrivene prvi put u svetu paleontološke nauke upravo na terenima Smederevskog Podunavlja.

Bogata je i zbirka stare i retke knjige koja sadrži različite vredne knjige na našem i stranim jezicima. Svojim značajem izdvajaju se "Stematografija" Hristofora Džefarovića iz 1741. godine, iluminirana sa 18 likova svetaca, srpskih vladara i drugih znamenitih ličnosti i 56 grbova. Interesantna je i rukopisna knjiga koju je Matija Ban poklonio za novu 1846. godinu svojoj vaspitanici Kleopatri Karađorđević.

Bajkovite predstave života na dvoru Brankovića u Smederevu, misteriju nikada pronađenog blaga jednog od najbogatijih vladara u Evropi tog vremena, oživljavaju neki od predmeta muzejske zbirke pronađeni u Smederevskoj tvrđavi. Najvredniji predmeti pronađeni u Tvrđavi su zlatna minđuša Brankovića, šlem, ostava pušaka fitiljača - kukača, ručni top, zgrafito keramika.

Ipak, ono što najviše intrigira većinu posetilaca jeste par zlatnih naušnica iz 14. veka. Njihova priča je takođe više nego zanimljiva. Samo nekoliko dana posle početka konzervacije i restauracije temelja crkvice iz 10. veka u Smederevskoj tvrđavi, 2012. godine, arheolozi su slučajno pronašli grobnicu sa skeletom pored koga je otkriven par zlatnih naušnica, od kojih je svaka teška po 2,35 grama. Zlatan nakit star više od pet stoleća je 2016. prvi put predstavljen javnosti na nekoliko sati, jer se zbog izuzetne vrednosti čuvaju u sefu.

- Ovo je jedinstven par u Srbiji. Nakit je verovatno vlasništvo žene iz najužeg kruga dinastije Paleologa, bliske porodici vizantijskog cara Manojla Drugog. Po dva naspramno postavljena dvoglava orla i dva monograma MPA u kružnim poljima nesumnjivo svedoče o tome da ih je vlasnica nosila kao carski dar ili kao dokaz plemenitog roda - kaže arheolog Dejan Radovanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, koji je pronašao minđuše.

Foto: Фото Н. Живановић

POGLEDAJ GALERIJU

Osim ovih minđuša, još misteriozniji je primerak naušnice za koju se veruje da je mogla čak da krasi i zagonetnu despoticu Jerinu, kojoj je narod nadenuo nadimak Prokleta. Reč je o minđuši optočenoj biserima, smaragdom i rubinom, pronađenoj tokom restauracije Malog grada Smederevske tvrđave 1968. Njena vrednost je neprocenjiva.

- Veruje se da je pripadala nekoj od dve kćerke despota Đurđa Brankovića, Kantakuzini, odnosno Katarini, ili Mari. Veoma je moguće da je bila i nakit despotice Jerine.

Poreklo minđuše je nepoznato, ali se veruje da je napravljena u Evropi rukama nekog od najvećih majstora, jer su samo takvi mogli da izrađuju nakit za jednu od najčuvenijih žena tog doba - objašnjava direktorka Muzeja Tatjana Gačpar.

Bajkovita pretpostavka će ostati zauvek tajna, kao i misao o tome gde se nalazi druga minđuša.

"NOVINE SRBSKE" IZ 1814.

KADA je reč o istorijskoj zbirci, posetioce Muzeja u Smederevu očekuju i primerci iz obimne zbirke različitih novina i listova. Među njima, kao najznačajniji eksponat, izdvajaju se "Novine srbske" iz 1814. godine.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 15

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LETOVANJE U GRČKOJ SE PRETVORILO U DRAMU ZA MAJKU IZ SRBIJE: Jedno dete joj hospitalizovano u Solunu, drugo ostalo samo u Neos Marmarasu

LETOVANjE U GRČKOJ SE PRETVORILO U DRAMU ZA MAJKU IZ SRBIJE: Jedno dete joj hospitalizovano u Solunu, drugo ostalo samo u Neos Marmarasu