KAPITALAC U MAGIJI UMETNOSTI: Reporter "Novosti" u susretu sa jelenom, u Gradskoj galeriji Trutnova

U DREVNIM vremenima, granice kraljevstva bi bile tamo gde se lov na jelene završio, a onaj ko bi ubio jelena postajao bi kralj. Jelen, kralj šuma, u različitim verovanjima simboliše i snagu, moć, nezavisnost, pročišćenje, ponos... U hrišćanstvu je simbol pobožnosti, praštanja, čistote, predanosti i božje brige o ljudima.

Foto lična arhiva

- Susret sa jelenom je retko i magično iskustvo - ističu u Gradskoj galeriji Trutnov, češkog grada smeštenog na padinama planinskog masiva Krkonoše, u čijim šumama obitava ova životinja sa ponosnom krunom rogova.

Kustos Jana Cermanova/Foto lična arhiva

U mestu čija istorija seže do srednjega veka, a čiji stanovnici se, i u doba interneta, o važnim stvarima (od temperature i vazdušnog pritiska, preko afiša o smrti sugrađana, do kulturnih događaja) informišu sa tabli pored crkve na centralnom trgu, lokalna galerija predstavlja izložbu "Susret sa jelenom i srnom". I to sa reprezentativnim izborom radova čeških umetnika, od majstora pejzaža 19. veka, do mladih autora koji prate najaktuelnije tokove u likovnom stvaralaštvu. Postavka na čijoj koncepciji i realizaciji bi mogli da zavide i veći kulturni centri.

- Izložbu je potaklo traganje za značenjima višeslojne simbolike jelena, koja je ostavila neizbrisiv trag u evropskoj kulturi i istoriji umetnosti - objašnjava, za "Večernje novosti" istoričarka umetnosti i kustos Jana Cermanova, koautor postavke uz Luciju Pangracovu, direktorku Gradske galerije Trutnova. - Na osnovu naših istraživanja shvatile smo da do sada nije bilo izložbi u češkim galerijama, koja su se ovom temom bavile. Želele smo da, baveći se predstavama ovih magičnih stvorenja, spojimo starije radove sa delima savremenih autora.

Јелен као инспирацијаFoto: Фото лична архива

POGLEDAJ GALERIJU

Tematski, ova likovna priča neminovno dotiče mitologiju, pa je na postavci i slika iz 19. veka koja ilustruje staru češku legendu o zaljubljenom momku, koji u šumi sreće vilu, a njen poljubac ga toliko zaludi, da se omamljen, zajedno sa svojim konjem baci sa stene. Na ovom platnu, on jaše konja, a vila jelena. Rimska boginja lova Dijana nišani jelena, na platnu jednog od najznačajnijih majstora češke secesije Jana Prajzlera (1872-1918), autora čuvenog mozaika na Gradskoj kući u Pragu.

Provodeći kroz postavku sagovornica skreće pažnju i na manje platno čuvenog žanr slikara iz 19. veka Kvida Manesa (1828- 1880), pripadnika čuvene umetničke porodice, koja se vezuje za uspostavljanje moderne u Češkoj, ali i skulpturu velikog vajara sa početka 20. veka, Bogumila Kafke (1878-1942), Rodenovog učenika.

- Njegovo delo postavili smo tako da je u svojevrsnom dijalogu sa jednom skulpturom iz 21. veka, koja je rađena uz pomoć računara i štamana u 3D tehnologiji - objašnjava Cermanova. - Uspešan spoj kompjuterskog 3D printa i keramike je i rad Tomaša Pavlackog, dok kod Tomaša Hlavenke jelen izranja iz pečurke i životinjske lobanje.

Specijalno za ovu izložbu sa zida Opštinske kuće u Pragu, stigla je slika uglednog savremenika Martina Majnera, a tu je i delo Viktora Pivovarova, ruskog slikara koji živi i stvara u Češkoj, još od osamdesetih godina prošlog veka.

Motiv jelena i srne variran je u delima klasika, akademskih autora, ali i predstavnika art bruta i naivne umetnosti. Na čak tri nivoa, mašta umetnika dala im je najrazličitija obličja u grafikama, crtežima, ilustracijama za knjige, digitalnim radovima, redi mejd skulpturama, asamblažima... U nekima je njihova lepota sama sebi svrha, u drugima deo angažovane priče o ugroženosti prirode, a dve grane, u vidu jelenjih rogova, razapete na krst, simbolički zadiru u dublja, religiozna značenja...

Na ulici, preko puta Gradske galerije, jedan crveni jelen nadleće glave pešaka. To je skulptura Mihaka Gabrijela, profesora Akademije primenjenih umetnosti iz Praga, koja je, takođe deo ove nesvakidašnje postavke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije