Kultura

U ČAST MAGE MAGAZINOVIĆ U BIOSKOPU "BALKAN": Izložba "Slobodan let" Gordane Kaljalović i Branke Pavlović

Miljana Kralj

07. 03. 2023. u 17:37

CILj ritmičkih vežbanja nerava i mišića jeste razviće tela čovekovog do najsavršenijeg instrumenta za istraživanje duše, smatrala je Maga Magazinović (1882-1968), koja je kao igrač, filozof, novinar, borac za prava žena, koreograf, osnivač Škole za ritmiku i plastiku, reformator i teoretičar umetničke igre, još s početka 20. veka pravila revolucionartne korake u našoj kulturi.

У ЧАСТ МАГЕ МАГАЗИНОВИЋ У БИОСКОПУ БАЛКАН: Изложба Слободан лет Гордане Каљаловић и Бранке Павловић

Foto Madž von Mathiesen

Njoj u čast u Bioskopu "Balkan", organizovana je izložba "Slobodan let: Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju". Autorka ovog transmedijskog projekta, kao i same postavke je vajarka, profesor Gordana Kaljalović, a koautor Branka Pavlović, vizuelni umetnik, montažer i pedagog, koja stvara na relaciji Beograd-Berlin.

- U vremenu u kome je živela, Maga je predstavljala izuzetnu figuru po obrazovanju, koja se izdvajala svojim stavovima, vizijom i aktivnošću - ističe Gordana Kaljalović. - U prvoj polovini 20. veka u patrijarhalnoj Srbiji borila se protiv konvencionalnih stereotipa o ženi i njenoj poziciji u društvu, zalažući se za slobodnu i emancipovanu ženu, kao i za značaj fizičke kulture za formiranje celovite ličnosti i njen odnos prema okruženju.

Foto promo, privatna arhiva

Autorka Gordana Kaljalović

Kako podseća umetnica, Maga je donela modernu igru u Srbiju, podsticala svest o telesnoj kulturi i razvijanje izbalansirane ličnosti:

- Aktuelnost njene misli i avangardnost stavova otvarali su puteve i širili vidike ka novom i drugačijem svetu.

A njen život i rad će na ovoj izložbi biti interpretirani putem video i skulpturalnih instalacija. Odnosno, stvaranjem vizuelnog i zvučnog ambijenta u kome se odvija priča o Magi, kroz citate, fotografije, arhivsku građu...

- Materijali tehnika, korišćeni u video i skulpturalnim instalacijama, izražavaju metaforički odnos prema realnom (velovi, zavese, porcelan svetla, projekcije) u potrazi za vremenskim i poetskim filterom kroz koje emaniraju lični, intimni momenti i događaji u društvenom i istorijskom kontekstu vremena u kome je živela - kaže autorka.

Foto promo, privatna arhiva

Koreografija Mage Magazinović iz zbirke Muzeja grada Beograda

Tako postavka nije pravolinijsko, istorijsko podsećanje na Magine zasluge, već se vizuelnim celinama uspostavlja dijalog prošlosti i sadašnjosti, virtuelnog i stvarnog, trajnog i prolaznog.

- Slobodan let asocira na iskustvo daljine, prostranstva,istrajavanje, napor ovladavanja, nesputanost, lakoću i težinu, stremljenje koje rezultira dosegnutim odredištem i dostignutim ciljem, što bi se moglo shvatiti kao odrednice Maginog života i rada - objašnjava Kaljalovićeva.

Grčkoj skulpturi, koja ukazuje da pokretom mogu da se izraze unutrašnji ritmovi i duševna zbivanja, Maga je pridavala veliki značaj u svojim koreografijama, koristeći poze inspirisane grupacijama sa frizova grčkih hramova, primećuje Kaljalovićeva.

BEOGRAD- BERLIN, BALKAN- EVROPA

INSTALACIJA koja će se naći na izložbi, pod imenom "Maga 1909, ritam promene", inspirisana je njenim boravkom u Nemačkoj, Minhenu i u Berlinu, gde je pohađala kurseve glume i plesa, koje su vodili reformatori umetnosti onog vremena, od Maksa Rajnharta do Isidore Dankan. Značenje ima i prostor u kome se postavka odvija, Bioskop "Balkan", u kome je odigrana jedna od Maginih predstava. Ovaj projekat se tako, prema tvrdnjama autorke, bavi i simbolikom kulturnog transfera Beograd-Berlin, Balkan-Evropa.

- U fokusu umetnosti, književnosti, filozofije, telo, tokom istorije civilizacije, figurira kao mesto ukrštanja religijskih političkih, društvenih interesa, korišćeno je kao sredstvo i objekt manipulacije, kao i zloupotrebe. Maga se zalagala za "osvešćeno telo" kao i osvešćenu ženu, "življeno telo", kako je Elizabeta Gros pola veka kasnije definisala, anticipirajući novo vreme u kome žena treba da ima svoju ulogu, poziciju i značaj - zaključuje vajarka.

U okviru projekta, 11. i 12. marta, biće održana i plesna radionica "Matine sa Magom", koju će voditi Milica Tančić uz podršku Marijane Hilgert iz Berlina, koja će se baviti glavnim komponentama plesa (telo-vreme-prostor) i rezultirati zajedničkim kratkim performansom, koji će biti snimljen i postavljen kao deo izložbe. Radionica je besplatna i otvorena za sve zainteresovane osobe od 18 do 98 godina, bez obzira na plesno iskustvo.

Foto Madž von Mathiesen

Matine sa Magom

U realizaciju ove složene izložbe bili su uključeni i kamermani Tanja Drobnjak i Madž von Mathiesen, fotografije radova i likovno oblikovanje potpisao je Đorđe Odanović, a profesionalnu podršku pružili su i profeosr keramike Velja Vukićević i vajar Milorad Panić, kao i majstorska radionica Dragana i Lazara Lovčevića. Arhivksi i fotografski materijal ustupile su Jugoslovenska Kinoteka i Muzej grada Beograda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
Fudbal

0 7

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Praznici nam stižu. A za jedan takav, najradosniji među Hrišćanima, desio se najneverovatniji prekid jednog rata. I to svetskog. Ovo je priča o tome šta jedna fudbalska lopta može. Ili, zapravo... šta može ljudska sloboda, kada reši da je ne sputava tuđa glupost.

25. 12. 2024. u 15:49

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVI ROMANI: Nebeska ljubav
Dodatak Kultura

0 0

NOVI ROMANI: Nebeska ljubav

AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.

25. 12. 2024. u 15:52

Politika
Tenis
Fudbal
KIRJOS JE PROVOKATOR: Francuska teniserka bez dlake na jeziku

"KIRJOS JE PROVOKATOR": Francuska teniserka bez dlake na jeziku