RAJKO MILOŠEVIĆ GERA, ZVEZDA DEVETE UMETNOSTI: Marinkovu baru preselio u Nebrasku

NEPRIKOSNOVENI majstor i jedna od najvećih zvezda devete umetnosti, Rajko Milošević Gera, koji već tri decenije živi u Barseloni a koji je proteklih nedelja boravio, promovisao svoj rad, podučavao i bodrio mlade crtače i "skupljao" priznanja u Srbiji - ne seća se, kako veli, svog života od pre crtanja.

promo System Comics

- Za mene je crtanje prirodno stanje, iskonska, čista sreća... Sreća je, naravno, i to što uspevam da radim baš to celog života, no i kada sam morao da radim neke sasvim drugačije, ne-stripske poslove da bih živeo, uvek sam crtao - ispričao nam je Gera u beogradskom KC "Grad", gde je promovisao novi album strip serijala "Prokleti", "Devičanske neveste", u izdanju kuće System Comics.

- Oduvek su to bili konji, i samo konji, fascinirali su me crno-beli vesterni, crtao sam te konje otkako pamtim, valjda od neke svoje druge, treće godine, uvek i svuda. Nije me zanimalo nikakvo formalno obrazovanje, dizajnerske škole, akademije... Uvek i samo crtanje. Kasnije sam, u Španiji, u kojoj sam od 1991, morao da radim i razne kjomercijalne i često sasvim nezanimljive stvari, omote, plakate, dizajn, poslove za TV, reklame, storibordove... - seća se Gera, koji je poodavno poneo status stripske zvezde i osvojio slobodu da (samo) od crtanja stripova i živi, a koji baš svaku priliku koristi da istakne i da "njegov posao nije ilustrovanje - već izražavanje".

Verovao je Gera, kao dete koje je pasionirano crtalo te konje - da svi odrasli (znaju da) crtaju, da svako zna kako se crta konj, da sve tetke, teče ili ujaci imaju svoje crteže, samo ih ne pokazuju. Ipak, s vremenom je shvatio da je nosilac retkog dara i žara, a debitovao je kasnih sedamdesetih 20. veka - u časopisu "Tik-Tak", sa nekakvim "groznim crtežima partizana", kojima je ilustrovao neku pesmu. Prvi veći uspeh postiže 1982. u magazinu "Ju strip", sa serijalom "Elmer Džons" - vesternom po scenariju Dragana Savića, sa kojim je sarađivao i dve godine kasnije na serijalu "Teksaški jahači". Gotovo četrdeset godina kasnije, za francuske izdavače koji su ostali fascinirani ovim serijalom, Gera "Teksaške jahače" nanovo crta te se (najpre u Francuskoj a potom i u našem "Sistem komiksu") iščekuju "dostojno predstavljeni", na celih 120 tabli - najavljuje nam crtač koji je trenutno na četiri table od kraja. Usput nam Gera otkriva i kako je scenarista Savić pre nekoliko godina odbio da pobije sve junake u svom scenariju "jer je previše nasilja u svetu"...

Danas, decenijama unazad, inicijali R. M., praćeni prepoznatljivim nadimkom Gera, otvaraju sva vrata najvećih kuća, a on sam nalazio se u situacijama kada je bivao prinuđen ne samo da bira, već i u poziciji da odbija one koji se, uglavnom, ne odbijaju - i "Marvel" i DC (za koje je radio više vrlo upečatljivih izdanja), jer je - imao preča i "pametnija" posla!

Svetsku slavu doneli su mu kako "Hauard Blejk" tako i, ponajpre, legendarni "Skalpirani" (originalno DC, kod nas u izdanju "Darkvuda"), serijal promovisan kao "Sopranovi u indijanskom rezervatu", koji je postao instant klasik, a Geru uveo u društvo najvećih i najtraženijih "s obe strane bare".

- Mnogi su bili ubeđeni da sam, da bih crtao "Skalpirane", boravio u indijanskom rezervatu - priča Milošević, nekadašnji stanovnik beogradskog "Jerkovića", nadomak "ciganmale" poznate kao Marinkova bara. - A ja nikada u životu nisam bio u indijanskom rezervatu, uvek sam crtao ono što pamtim i poznajem, stalno sam dakle crtao - Marinkovu baru! Uopšte mi nije bilo teško da tu toliko mi poznatu ciganmalu prevedem, preselim u Nebrasku. I moja baba Zagorka, sitna i neverovatno odlučna, koja je sa vrlo malo reči uspevala da bude centralna figura naših života, takođe je junakinja "Skalpiranih".

"Skalpirani" nisu, kako je planirano, zaživeli kao televizijska serija, jer nije prikupljeno dovoljno novca za produkciju na osnovu pilot-epizode. Ali, Gera se već dugo i te kako visoko kotira i u tom, ne samo televizijskom, već pre svega filmskom svetu, i to među najvećima.

Naime, kultni filmski autor, vrsni poznavalac pop-kulturne istorije i zbivanja te fan devete umetnosti Kventin Tarantino, nije se dvoumio kada je odlučivao kome će da poveri "stripovanje" svojih filmova, odnosno crtanje po sopstvenim stripskim scenarijima. Odmah je tražio - Geru. Najpre za segment iz "Prokletnika", a potom i za (više no) integralnu "Đangovu osvetu", za čiji je originalni filmski scenario Tarantino ovečan Oskarom, dok je onaj za strip poprilično produžio!

- Za "Prokletnike" sam radio scenu od šest strana stripa, dok je "Đango" kompletan album na 120 strana, koji ima za četvrtinu više materijala od filma, sa dosta scena koje u film nisu ušle. Do tog prvog poziva nisam ni znao da i Kventin prati i ceni moj rad, a posle je bivalo i zategnuto sa izdavačem Robom Vilsonom, jer sam odmah rekao da ne može tako i počeo da unosim izmene. On je bio u fazonu da ne smem to da radim sa Tarantinovim scenarijem, iako dijaloge nisam dirao... Srećom, Kventin je moje izmene pogledao i - složio se sa svakom, rekavši im:"Pustite čoveka da radi, kad već zna posao", tako da sam od njega unapred dobio zeleno svetlo i punu slobodu.

Strip je medij budućnosti, uveren je Gera, medij koji zahteva od autora da bude i scenarista i scenograf i direktor fotografije, baš kao i glumac i režiser. Dok, sve pevušeći, u ritmu bluza, danonoćno crta, kako za Francuze tako i za američke izdavače, prateći i njihov pakleni izdavački ritam, Gera ističe da on, iako godinama izbiva iz Srbije, "nikad neće prestati da bude Gera odavde" i poručuje:

- Ovdašnji najbolji crtači nikad nisu tehničari, uvek imaju osobenu energiju, harizmu, spontanost, fore, naš humor je blago - na najizlizaniji fazon naših autora stranci popadaju od smeha. Ne treba težiti perfekciji, ona je kič, dosadna - greška, nesavršenosti, jesu ono najlepše i najljudskije u nama.

Šaban, Majls, Carevac...

GERA je i pasionirani bluzer, svira bluz, baš kao što ga i sluša i - živi.

- Muzika je samo drugi izlazni kanal za moju iskonsku potrebu da izrazim nešto. I kod Šabana Bajramovića ili Majlsa Dejvisa ili Carevca suština je ista: komunikacija je poenta svega, da vas nešto uzbudi i pomeri na vaš lično način, nemušto - jer kada slušate Lepog Jovicu ili čitate Ivu Andrića ono što vam oni daju nisu reči... 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije