Enes Halilović, pisac: NISAM ŽELEO DA CELOG ŽIVOTA PIŠEM JEDNU TE ISTU KNJIGU

DA JE pesnik, pripovedač dramski pisac iz Novog Pazara Enes Halilović (1977) dostojan dobitnik Velike nagrade "Ivo Andrić", ne misle samo članovi žirija za dodelu ovog prestižnog priznanja Andrićevog instituta u Višegradu. Doista, teško je naći svestranijeg, pisca raskošnijeg dara i raznovrsnijeg opusa, koji nas je (kako je u obrazloženju naveo i žiri) davno svikao da nas sa svakom novom knjigom iznenađuje - žanrovskim iskoracima, neobičnošću motiva, umetničkim postupkom... Teško je, takođe, naći pisca koji godinama, decenijama, dosledno - sedi i piše, ne baveći se suviše stvarima koje sa pisanjem nemaju veze. "Pisao sam dok drugi spavaju, spavao dok drugi rade/ Danas, kao i uvek, pišem dok drugi spavaju. volim smokvu i maslinu. zamišljam raj", početni su i završni stihovi Enesove pesme naslovljene "Biografija", i njegova najkraća, a najtačnija, (auto)biografija.

Laguna/Matija Krstić

Zbirka "Sekvoja" (Kulturni centar Novog Sada) donela mu je veliku nagradu koja nosi Andrićevo ime, a ta se poetska knjiga nevelika obimom a ogromna sadržajem (i naslovom) završava - smrću, tačnije pesničkim razmišljanjem o njoj. A (opet kako i žiri navodi) - bez razmišljanja o smrti, na jedan tvorački način, ko god da je mislilac, nema egzistencije.

"I kako impozantna sekvoja raste u dva pravca, tako raste i Halilovićeva zbirka čiji sadržajno, stilski, značenjski i jezički vitalni slojevi unutrašnjosti pulsiraju proizvodeći mladice, sa svakim novim čitaocem, odnosno sa izloženošću svetlosti svakog novog oka", rečeno je u obrazloženju odluke o Velikoj nagradi "Ivo Andrić" - odluke koja se završava rečima: "U toj tački simbol sekvoje ipak jeste pitanje egzistencije, kao što to jeste i velika poezija koja se po njoj zove".

o I ovog puta vam je poezija donela priznanje sa imenom jednog od najvećih naših (proznih) pisaca, nobelovca pride - kao što je uostalom bilo i sa Mešinom nagradom. Znači li to da ste upravo kao pesnik ostvarili najviše domete?

- Ne mogu reći da sam kao pesnik stvorio bolja dela nego kao prozaist. Ne želim da upoređujem pesme, pripovetke i romane koje sam napisao. Ne razmišljam o tome gde sam dao više... Normalno je da neki čitaoci prednost daju mojim romanima, a neki prednost daju mojim stihovima, ali svako ima pravo na utisak. Za mene postoji samo jedno pitanje - šta pisati? Ne ramišljam mnogo o knjigama koje sam napisao. Prvo što sam napisao sa 15 godina bila je pesma, ali - preiskren da budem - ja i ne pravim razliku između poezije i proze. Ima li dobre proze bez poetskih elemenata? Ima li poezije bez narativnog? Čak ni neki prvi pesnik koji je govorio možda pored vatre nije znao da li peva ili pripoveda.

o Otkud sekvoja, koja iako jeste izuzetno snažan motiv i metafora pa i "junakinja" literature, nije toliko bliska nama s ovih prostora? Ako biste morali da sažmete - koje je značenje ove vaše sekvoje?

- Sekvoja je za mene i opsesija i simbol, i tema i način da se promišlja egzistencija kao filozofski pojam. Trajati u vremenu, postojati, svedočiti. Biti savrmenik tolikih ljudi u prošlosti. Sekvoja raste i ka nebu i kroz zemlju, dakle u dva pravca, kao što poezija obuhvata i prošlost i teži budućnosti.

o Dok je vaš poslednji roman nosio podnaslov "Goldbahova hipoteza", u ovoj najnovijoj i nagrađenoj zbirci pesama kao podnaslov stoji paralelopiped. Kako to značenje sekvoje, svojim upotpunjuje "geometrijski" podnaslov knjige?

- Knjiga "Sekvoja" je zamisao trodimenzionalnosti, iskošene kocke. Volim da se igram pojmovima matematike i geometrije. Nisu pesme tu samo da bi bile pojedinačne igre, jer i knjiga može kao forma biti igra. Ponekad struktura pojma nosi suštinu tog istog pojma.

o Iz čega je ova vaša sekvoja počela da se rađa, iz kog semena? Da li je postojao neki redosled kojim su se nizale pesme i valja li se nekog reda držati pri čitanju?

- Dok sam radio na knjizi imao sam radni naslov - dvojstva, jer sam opazio da jedna pesma ima sa drugom nekakav odnos - kao da se gledaju kroz ogledalo, jedna drugoj bivaju zamajac iako jedna od druge ne zavise. Tako su i nanizane od početka do kraja, gledaju se, u dve kolone. Kao što svetlost kroz prizmu prolazi i promeni ugao, tako se i od parne pesme do parne pesme značenje pomera ili pogled na određeni pojam.

o Slažete li se sa kritičarima da je šifra pesma u ovoj zbirci "Triplet", te da ona jedina ostaje izvan para? Da li je i za vas ona posebno značajna?

- Rekao bih da je "Triplet" pesma koja nema parnu pesmu. Ona je sama i ukazuje na trodimenzionalnost, a po poziciji ukazuje na iskošenost što je i primetila Dragana Nikolić, naša izvrsna dizajnerka, koja je na koricama dala igru forme. Ta pesma se može čitati u tri niza, samo neparni stihovi, samo parni i svi stihovi. Tri pesme su u njoj, kako joj ime kaže tri pletenja.

o Nedovršenost zaključne pesme "Nešto kao pogovor" - koja bi se mogla čitati i kao nastavak prethodne, "Biografija", budi određenu jezu u čitaocu koji biva pozvan da dovrši pesmu vešću o smrti pesnika. Koja je bila vaša namera?

- Vladimir Holan je rekao da pesnika ne može objasniti ništa, čak ni njegova smrt. Iako je Holan jedan od mojih omiljenih pesnika, ne slažem se sa njim, jer mislim da pesnika ponekad objašnjava njegova smrt, što sam i naveo primerima u strofama te pesme. Čitaoci su svedoci i ponekad mogu na krajevima nekih pesnika pročitati njihove početke ili njihove živote.

o Da li će ovaj povratak poeziji ostati kratak incident, jeste li već nastavili sa pisanjem proze "dok drugi spavaju"?

- Poezijom se odmaram od proze, prozom se odmaram od poezije. Beležim, skiciram, mislim literaturu. Ja sam pesnik koji ima poverenja u poeziju. Pogledajte, književnost nije iscrpljena. Poezija traje i ima nova značenja, a svedoci smo da mnogi pojmovi kao da su došli do limita. Ja ne mogu više da gledam košarku ili fudbal, jer kao da je sve već viđeno. Zašto bih gledao mnoge nameštene mečeve ili da gledam završnice koje su već viđene. Svi koji igraju video-igre odjednom se umore i bace ih, jer te stvari vode u zasićenje. Poezija se obnavlja iz veka u vek kao lišće na drvetu iz godine u godinu.

o Da li teme, motivi, priče sami biraju formu i žanr kroz koji će se iskazati najjasnije i najefektnije? Jesu li, u tako šarolikom opusu, svi "eksperimenti" bili zadovoljavajuće uspešni?

- Eksperiment je velika životna draž, ja sam eksperimentisao rečima. Neka drugi ocenjuju kakve su te forme bile. Nisam želeo da celog života pišem jednu te istu knjigu. Jedna do druge, poređane su kao zrna pšenice na istom klasu, slične, a ipak zasebne.

Umetnost i jeste komunikacija

o POZNAJETE li stvaralaštvo Sandra Veronezija, dobitnika Velike nagrade "Ivo Andrić" za životno delo, koji će priznanje poneti kada i vi, na Vidovdan? Nalazite li ma kakvu kopču između svog i njegovog stvaralaštva?

- Ovo je razlog više da se upoznam sa delom kolege iz Firence. Žiri je našao vezu koju umetnost pruža, od kolibrija, najmanje ptice, do sekvoje kao najvećeg drveta. Umetnost u biti jeste komunikacija kojom se na različite načine dovode u vezu naizgled nepovezive stvari. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije