UMRO PAPA FRANJA: Poglavar Rimokatoličke crkve preminuo u 88. godini

​PAPA Franja preminuo je u 88. godini života, saopštio je Vatikan.

Foto: Tanjug Ap

Poglavar Rimokatoličke crkve, koji je bio biskup Rima i duhovni vođa više od milijardu vernika, postao je papa 2013. godine nakon što je njegov prethodnik, Benedikt XVI, podneo ostavku.

Poslednjih godina njegovog pontifikata obeležili su brojni boravci u bolnici i stalna zabrinutost za njegovo zdravlje.

Dana 14. februara, papa je primljen u bolnicu radi lečenja bronhitisa.

U danima koji su usledili, Vatikan je saopštio da je dijagnostikovana bilateralna upala pluća, a da je podvrgnut i transfuziji krvi nakon što su testovi pokazali nizak nivo trombocita, što je povezano sa anemijom.

Dana 22. februara, Vatikan je objavio da je papa u kritičnom stanju nakon „produžene respiratorne krize“ koja je zahtevala primenu velike količine kiseonika, a sutradan je saopšteno da se kod pape javila početna, blaga bubrežna insuficijencija.

Narednih dana, hiljade vernika okupilo se na Trgu Svetog Petra da se mole za njegov oporavak, dok su drugi odlazili do bolnice u Rimu u kojoj se nalazio da ostave cveće i poruke.

Ostao je u bolnici do kraja februara, a lekari su tada opisali njegovo stanje kao „kompleksno“.

Dana 6. marta, prvi put se oglasio od ulaska u bolnicu, putem audio poruke u kojoj je zahvalio svima koji su mu poželeli ozdravljenje i dodao: „Sa vama sam – odavde.“

U nedelju je pozdravio okupljene na Uskršnjoj nedeljnoj misi.

Njegov 38-dnevni boravak u bolnici završio se 23. marta, kada se pojavio u javnosti prvi put nakon pet nedelja, na balkonu bolnice Đemeli, nasmejan i pokazujući znak podrške okupljenima ispred.

Vratio se u Vatikan, napravivši iznenadnu pauzu u svojoj omiljenoj bazilici, pre nego što je započeo dvomesečni period odmora i oporavka po preporuci lekara.

Doktori su saopštili da će imati pristup dodatnom kiseoniku i 24-časovnoj medicinskoj nezi po potrebi – dodajući da je infekcija pluća uspešno lečena, ali da će papa još dugo uzimati lekove protiv gljivične infekcije u plućima i nastaviti respiratornu i fizikalnu terapiju.

„Papa naroda“

Rođen 1936. godine, papa Franja bio je prvi papa iz Južne Amerike. Njegov pontifikat obeležen je podrškom onima koji beže od rata i gladi, kao i siromašnima – što mu je donelo nadimak „Papa naroda“.

Godine 2016. oprao je noge izbeglicama različitih vera u centru za azil van Rima kao „gest poniznosti i služenja“.

Jasno je iznosio svoje stavove o mnogim temama, od klimatskih promena i nejednakosti u bogatstvu do uloge žena u Katoličkoj crkvi.

Njegov otvoren pristup prema LGBTK zajednici bio je bez presedana – počevši od izjave novinarima u avionu posle posete Brazilu kada je na pitanje o homoseksualnim sveštenicima rekao:

„Ako je neko homoseksualac, traži Boga i ima dobru volju – ko sam ja da mu sudim?“

Ipak, u aprilu 2024. godine ponovo je potvrdio zvaničan stav Vatikana protiv promene pola, surogat majčinstva, abortusa i eutanazije, potpisujući dokument pod nazivom Dignitas Infinita („Beskrajno dostojanstvo“).

Te iste godine njegov liberalni imidž bio je doveden u pitanje nakon izveštaja da je u privatnosti koristio homofobičnu uvredu.

Papino zdravlje poslednjih godina

Kao mlad čovek u rodnoj Argentini, papa Franja je imao uklonjen deo jednog plućnog krila.

U poslednjim godinama života koristio je kolica ili štap za hodanje, ograničavao javne nastupe, i sve češće se borio sa bronhitisom i gripom.

Prvi put je hospitalizovan kao papa 2021. godine, tokom operacije uklanjanja dela debelog creva.

U junu 2023. bio je hospitalizovan zbog operacije na crevima. Vatikan je tada saopštio da je trpeo od „učestalih, bolnih i pogoršavajućih simptoma“ usled trbušne hernije.

Zbog zdravstvenih problema propustio je više važnih događaja u katoličkom kalendaru, uključujući tradicionalnu procesiju na Veliki petak u Koloseumu.

Još 2022. godine nagovestio je mogućnost da se povuče ako mu se zdravlje pogorša, nakon što je fotografisan u invalidskim kolicima zbog bolova izazvanih išijasom – neurološkim stanjem koje izaziva bolove u nogama.

Njegov prethodnik, pokojni Benedikt XVI, bio je prvi papa koji je podneo ostavku u više od 600 godina, i preminuo je 2022.

Papa Franja je rođen kao Horhe Mario Bergoljo i prethodno je bio nadbiskup Buenos Ajresa.

(Skaj njuz)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije