POZORIŠNA KRITIKA: Ribanje i ribarsko prigovaranje, Goldoni "Ribarske svađe", režija Ana Tomović

Rediteljka Ana Tomović je „Ribarske svađe“, mnogo igran Goldonijev tekst iz 18.veka postavila po svim pravilima reformisane komedije najigranijeg komediografa svih vremena. I likovi su bili životni, i radnja je bila prepoznatljiva, i komedija je poručila važne stvari – u saradnji, suživotu, ljubavi, poštovanju i ljudskosti je spas. Nije se, naravno, do kraja izbegla Goldoniju omražena komedija del arte - u toku „prigovaranja“ između dve ribarske porodice, koje obe imaju udavače, dolazilo je do tipičnih, urnebesnih fizičkih kalambura (scenski pokret Andreja Kulešević), ali su se, očekivano, „konsultovali“ i mobilni telefoni, a i kostim je (Marija Marković Milojev) bio pretežno savremen.

foto: Privatna arhiva

„Ribarske svađe“ su radost, pre svega, za publiku, koja u svim vremenima uživa otvorenim čulima u čarima Mediterana, kroz slikovite likove, koji zahtevaju bravurozno glumačko umeće. U predstavi dramaturga Đorđa Kosića i rediteljke Ane Tomović, ništa od tih „oriđinala“ nije izostalo, ali važno je reći, ničega nije bilo previše. Povučeni razigranim karakterima, glumci lako „preigraju“ ovu komediju, pa se plemenita autorova namera i da pouči lako izgubi. I devojke, i majke (Iva Milanović,Teodora Dragićević, Tamara Šustić, Zlatija Ivanović, Ivana Šćepanović), kao i ribari, postojeći i budući muževi (Branislav Tomašević, Vučić Perović, Jovan Jovanović, Hadži Nenad Maričić) igrali su kao na glumačkom ispitu, „punom nogom“. Izgledalo je - i za sopstveno zadovoljstvo. Poneki su (Hadži Nenad Maričić) uspeli i da iznenade svojim neočekivanim komičkim sredstvima. No, opšte oduševljenje, u inače odličnoj kolektivnoj igri, zbog malih fizičkih mana, kojima su autori obogatili likove, da bi bili još zanimljiviji, izazvao je Nedim Nezirović, kao „vlast sa ljudskim licem“, notar koji se ne podsmeva žarkoj želji devojaka da se udaju i spletkarenju komšiluka, da bi se to pokvarilo. Iskreno pokušavajući da posreduje, Nezirovićev notar nosi autentičnu poruku ove uvek voljene predstave – „u Rimu budi Rimljanin“. Pre povratka u svoje „velo misto“, u ovom „malom mistu“ je povezao, izmirio, izgladio, zataškao, i svi su ostali u ljubavi. Virtuoznost Nedima Nezirovića, kojoj je „dodata“ kragna koja štiti povređen vrat, pokazala je da ovaj mladi glumac „pliva“ u mnogim žanrovima, sa velikim uspehom, što pred njega stavlja težak zadatak, da i ubuduće opravda sada već velika očekivanja publike i stručne pozorišne javnosti.

S obzirom da se „Ribarske svađe“ igraju u dijalektu, koji podseća na muzičku partituru (uglavnom dobro „pevanu“, u lekturi Ljiljane Mrkić Popović), ova urnebesna komedija poprima karakteristike operete, pa i kad se zapeva uz muziku, to se ne razlikuje mnogo od scenskog govora. Sam dijalog se ponekad teže razume, ali su situacije i likovi i tipični, i slikoviti, i obogaćeni fizičkom radnjom, pa ni smisao i poruka, a ni zadovoljstvo gledanja i smeha, ne izostaju na kraju ove pozorišne sezone.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije