POZORIŠNA KRITIKA: Jagoš, poslednji

NA sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, publika je imala priliku da se oprosti od možda najneobičnijeg reditelja modernog teatra kod nas, Jagoša Markovića, kome je Joneskova antidrama "Ćelava pevačica" poslednja režija, od letos, ka­da je postavljena u Centru za kulturu u Tivtu.

foto Privatna arhiva

Joneskov podsmeh malograđanštini i praznoslovlju, avangardan pedesetih prošlog veka, odavno je postao komedija, u kojoj se odlični glumci nadigravaju u varijacijama besmislenih fraza, bez motiva i logike.

U Jagoševoj "Ćelavoj pevačici", i jezik je "prepevan", Neven Stanišić ga je "pobokeljio", svi govore po bokeljski, a i ime­na parova, koji razmenjuju besmislice su promenjena, te liče u osnovi na pojedine kotorske slavne familije. Poznata je Joneskova floskula da je "Pevačicu" napisao kao svoj protest protiv šablonskog učenja francuskog jezika, s obzirom na to da je korenima Rumun. Fraze se smenjuju u cilju vežbanja izgo­vora i smisla samih reči, pa njihov smisao ne mora da tvori ideju. Jagoš je odlično uočio da je jezik u biću "karaktera", da ih on definiše i oneobičava, pa u ovoj "Ćelavoj pevačici" i nije nastojao da besmisao bude potpun. Danas, kad je prazno­slovlje zavladalo, plemeniti Borio i Kazari i nemaju šta da poruče, oni mehanički konverziraju i opšte i međusobno, i sa drugima samo reda radi, bez emocije i krajnje nemotivisani da nešto i izraze. Kao da zaokružuje čitav svoj rediteljski opus, Jagoš Marković u bokeškoj "Ćelavoj pevačici" poručuje da je pozorišna igra smisao i svrha i da (kon)tekst može da se učita i naknadno, svako po svojoj slobodnoj volji, a to jeste najvažnija prednost teatra - da sam odgovoriš na postavlje­no pitanje na sceni. Pritom, Joneskovo "pozorište poruge" je tragikomika besmisla ponavljanja oveštalih fraza, koje po­lako postaju istina, iako su logički nesuvisle, postalo odraz stvarnog (političkog) života, što je tragično.

Svaki segment poslednje režije Jagoša Markovića postaje testamentaran za veliki i značajni opus rano izgubljenog stvaraoca, od predimenzioniranog broda na pučini u sceno­grafiji, vodurine po kojoj se gaca, miš/maša kostima (Mari­ja Marković Milojev) preko dalmatinskih pop hitova, dobro znanih, koji imaju funkciju Brehtovih songova, da zaustave radnju, a ne da je pojasne - do pojava na sceni, koje su više Žarijeve, nego Joneskove. I to, začudo, dobro deluje. Sandra Bugarski (služavka), kao neka pokvarena mehanička lutka ne­pomično "stražari" nad salonom, i uključuje se apsurdno, kao što je u ovom žanru red. Olga Odanović i Branko Vidaković (Boriovi), studija su Jagoševog stava, da glumac na sceni ima sopstveni život nezvisno od uloge koju igra, on je mera, koja čini žanr. Lazarijevi, crnogorski glumci, Dubravka Drakić i Momčilo Otašević su ovu igru podigli na beketovski nivo, pa je, voljom reditelja, ova predstava testamentarna i za veliki deo "francuske avangarde apsurda" pedesetih - i Beket, i Jonesko, i Žene su tu, i svi protumačeni iz ovog antimitskog i besmislenog vremena, koje od svakog filozofskog prosedea načini pod­smešljiv komentar.

A Branimir Popović, sa natpisom "Ko­torski vatrogasci" na leđima je igru suvišnih reči i ljudi pretvorio u neodoljivu tragičnu farsu, kojom se sve ponovo vratilo Jonesku, neponovljivom podsmešljivom ko­mentatoru građanskih manira i tzv. "normalnog", čitaj buržujskog sveta.

Zbogom, Jagoše.

Preporučujemo

Kultura

0 0

VELIKI MAJSTOR KRATKE PROZE: Svečani skup u SANU povodom sto godina od rođenja Antonija Isakovića (1923-2002)

23. 11. 2023. u 06:14

Kultura

0 0

FORMIRANA RADNA GRUPA ZA "CVIJETU": Odluka ministarstva zbog alarmantnog stanja Umetničkog paviljona na Malom Kalemegdanu

23. 11. 2023. u 20:48

Kultura

0 0

UŽIVANjE ZA PUBLIKU: Koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu, na repertoaru filmska muzika Morikonea

23. 11. 2023. u 21:15

Kultura

0 0

PRVI REFLEKTOR FESTIVAL: Predstave mladih autora iz regiona, od 27. do 30. novembra, u Beogradu

23. 11. 2023. u 20:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije