Kultura

MRAČNI DANI UPRAVNIKA LOGORA TREBLINKA: Objavljen prevod "Odlaska u tamu" Gite Serenji, koju Knausgor smatra nezaobilaznim štivom o Holokaustu

KNjIGA "Odlazak u tamu" novinarke Gite Serenji, smatra se nezaobilaznim štivom kada su u pitanju dela vezana za Holokaust, a slavni pisac Karl Uve Knausgor vidi je upravo kao delo od presudnog uticaja za razumevanje Holokausta. Za Filipa Rota, u pitanju je "jedinstveno istraživanje prirode zla".

МРАЧНИ ДАНИ УПРАВНИКА ЛОГОРА ТРЕБЛИНКА: Објављен превод Одласка у таму Гите Серењи, коју Кнаусгор сматра незаобилазним штивом о Холокаусту

Foto Wikipedia

Delo je nastalo iz serije razgovora sa Francom Štanglom, komandantom logora smrti Treblinka i Sobibor, ali i nizom drugih svedoka. Gita Serenji je provela 60 sati intervjuišući Štangla u zatvoru, da bi na kraju priznao krivicu. Umro je od srčanog udara devetnaest sati kasnije.

Serenji u knjizi preispituje temu ljudske prirode i moralne odgovornosti, poreklo zla i najmračnije porive ljudske duše.

- Prvobitno sam došla na ideju da razgovaram sa Francom Štanglom kad sam, prisustvujući njegovom suđenju u Nemačkoj 1970. godine, shvatila da je on, mimo svega ostalog, za razliku od drugih koje sam posmatrala u sličnim okolnostima, osoba koja se odlikuje izvesnom inteligencijom. On je jedini komandant logora za istrebljenje koji je izveden pred sud. Bilo ih je, začudo, tek četvorica koji su vršili tu posebnu funkciju: jedan je mrtav, a dva su uspela da netragom nestanu. Godinama sam imala osećaj da, uprkos brojnim knjigama i filmovima o nacističkom periodu, ipak postoji čitava jedna dimenzija reagovanja i postupanja koju i dalje nismo pojmili, a koja je i te kako relevantna u kontekstu pritisaka i opasnosti koje nas danas okružuju i koje nam mogu zapretiti u budućnosti - navela je Gita Serenji u predgovoru.

Гита СерењиFoto: Foto: Youtube printscreen

POGLEDAJ GALERIJU

Kako nastavlja, smatrala je da je od suštinske važnosti, pre nego što bude prekasno, da se bar jednom pokuša, koliko je god moguće neostrašćeno i širokoumno, proniknuti u ličnost čoveka koji je učestvovao u najvećem zlu našeg doba.

- Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovog puta ne s naše već s njegove tačke gledišta. Činilo mi se da je to prilika da se ispitaju njegove pobude i postupci onako kako ih on opisuje, a ne kako ih mi zamišljamo ili prejudiciramo, te da se na taj način proceni da li se zlo javlja pod određenim okolnostima ili je urođeno i u kojoj meri ga određuje pojedinac, odnosno sredina. Štangl je bio poslednji i, na kraju krajeva, jedini čovek tog kalibra s kojim se takav eksperiment mogao pokušati - smatrala je autorka.

Gita Serenji (13. mart 1921 - 14. jun 2012.) je novinarka i spisateljica mađarsko­austrijskog porekla, koja je provela detinjstvo u Beču i Engleskoj, a školovala se i u Francuskoj. Bila je poliglota, a kada je počeo Drugi svetski rat studirala je u Parizu. Posle kapitulacije volontirala je kao medicinska sestra u organizaciji koja se u okupiranoj Francuskoj brinula o napuštenoj deci. Pri kraju rata pridružila se organizaciji UNRRA i radila u logorima za raseljena lica u Nemačkoj. Između ostalog, radila je na ponovnom spajanju sa porodicama dece koju su nacisti oteli da bi ih vaspitavali kao "arijevce".

Bila je udata za Dona Hanimana, fotografa "Voga", "Dejli Telegrafa" i "Sandej Tajmsa", poznatog po portretu Če Gevare na crvenoj pozadini. Nastanili su se u Londonu, gde je Gita Serenji i započela novinarsku karijeru. Najviše se bavila temama u vezi sa Trećim rajhom, ali i nezbrinutom decom, mladima sa socijalnim problemima i slično. Pisala je mahom za "Dejli Telegraf Magazin", "Sandej Tajms", "Tajms", "Indipendent". Objavila je i roman "Medaljon", knjigu "Nevidljiva deca", koja govori o prostituciji, "Slučaj Meri Bel", o jedanaestogodišnjakinji osuđenoj 1968. zbog ubistva dvoje dece, i "Albert Šper: njegova borba sa istinom".

"Odlazak u tamu" je prevela Nataša Kampmark, a izdavači su Kulturni centar Novog Sada i Partizanska knjiga.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
Kultura

0 0

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi

VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.

22. 12. 2024. u 22:35

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
Kultura

0 2

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu

PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.

22. 12. 2024. u 11:04

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
Kultura

0 1

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog

NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“

21. 12. 2024. u 22:41

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!

ALBANCI U PANICI: "Nestaju" im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!