SVE MOJE HEROINE IZ PROTEKLE TRI DECENIJE: Jasmina Trumbetaš Petrović, prvakinja beogradske Opere

SVE moje heroine - naziv je solističkog koncerta, kojim će sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, 13. aprila na Velikoj sceni te svoje kuće, obeležiti tri decenije umetničkog rada.

Narodno pozorište

Umetnica koja je svoju karijeru gradila posvećeno i postupno, promišljeno i nikad se ne "grabeći", posle tri decenije u operi može se pohvaliti opusom od pedesetak, glavnih i naslovnih, uloga operskog i koncertnog repertoara. Tokom svog će slavljeničkog koncertnog spektakla, na sebi svojstven način, vrhunskom interpretacijom i iskrenom emocijom, Jasmina publiku provesti kroz brižljivo sačinjen program nanizan od odabranih bisera iz operskih riznica, u kojima su sačuvane neke od najlepših, bezvremenih arija najvećih svetskih kompozitora.

- Pokušala sam da skupim sve moje uloge na jedno mesto, no trebalo bi mnogo više od jednog koncerta da publiku podsetim na sve operske likove koje kroz koje sam živela na ovoj sceni i sa kojima sam rasla. Zato će to biti koncert arija mojih heroina - u malom, od Adrijane Lekuvrer, Madam Baterflaj do Manon Lesko, Toske i drugih, a na sceni će mi se pridružiti i moje kolege Snežana Savičić Sekulić i Dragutin Matić. Dirigovaće maestro Aleksandar Kojić uz orkestar Opere Narodnog pozorišta.

Da li ste pre više od 3 decenije baš tako zamišljali svoju karijeru?

- Nisam uopšte planirala svoj put operske pevačice, jer sam upisala filološki fakultet sa ciljem da budem profesor ili prevodilac. Kada sam u srednjoj školi ušla u tajne operskog pevanja i videla da mi dobro ide, opera me je potpuno obuzela. Uloge i nastupi su se nizali, a sa nastupima se razvijate, sazrevate i onda se nametnete javnosti, pa za vas čuju dirigenti, režiseri koji požele da sa vama urade ovu ili onu predstavu ili koncert. Tako je bilo kod mene. Neko bi rekao sve je išlo spontano, ali mislim da je to bio božji plan za mene, jer ništa nije slučajno. Planovi su neophodni da biste napredovali i oni će se pre ili kasnije realizovati. Nekad lako, a nekad preko trnja do zvezda.

Kasnije, apetiti su rasli, da postanem član Opere Narodnog pozorišta, da nastupam i u inostranstvu, gde sam pevala u različitim ulogama i mnogobrojne koncerte. Često su mi govorili, "Šteta što nisi napravila svetsku karijeru, jer to zaslužuješ". Ali to je bio splet okolnosti. To ne znači da smo mi, koji smo ovde pravili karijeru, manje vredni od onih koji pevaju u inostranstvu. Vrlo dobro se zna ko je gde i kako. Na sceni ste ogoljeni i sve se čuje i vidi. Ne kajem se ni zbog čega, jer od kajanja nema vajde. Možda bih samo, da mogu da se vratim na početke neke stvari drugačije uradila i išla, možda nekim drugim putem.

Kakav status vaši profesori pevanja danas imaju u vašem životu?

- Ljubavi prema operi naučio me je i uveo u lepotu te umetnosti moj prvi profesor Predrag Andrović, kod koga mi je glas vokalno-tehnički postavljen i kod koga sam završila nižu i srednju muzičku školu. Kad sam upisala FMU ušla sam u klasu Radmile Bakočević kod koje sam diplomirala i magistrirala, koja me je uvela u svet operskih uloga, odnose na sceni, interpretaciju, kod nje sam se nadograđivala i razvijala. Oboma sam neizmerno zahvalna i oni su bili i ostali moji profesori, tim koji ne treba menjati. Takođe, moram da pomenem i profesorku Ilonu Kantor, mecosopran sa kojom sam imala prilike da pevam u nekim predstavama, a koja takođe veliki je znalac i pedagog.

Da li svoj, vrlo postupan, put: operski studio - Opera - solista - prvak vidite kao jedini pravi?

- Ne znam da li je pravi, ali to je bio moj put. Za mene je bio dobar, jer sam u operskom studiju pored profesorke Bakočević učila od tima koji su činila, takođe velika imena: dirigent Oskar Danon, bariton Nikola Mitić, reditelj Bora Popović. Tu sam naučila prve korake i oslobađanje na sceni, tumačenje likova i ostalo. Mlad čovek ipak treba da ima neku gradaciju u građenju svoje karijere, ali eto već tada maestro Danon je u meni video buduću Madam Baterflaj, pa je moj prvi nastup na sceni bio 2. čin upravo iz te opere u glavnoj ulozi.Možda to nije bio vokalni nivo koji sam imala kasnije, pevajući tu celu ulogu, ali je bio uvod za moj budući repertoar i fah.

Kao direktorka Opere, šta ste postavili za svoj prioritet?

- Poboljšanje kvaliteta izvođenja predstava, zapošljavanje mladih, popularisanje i očuvanje operskih dela srpskih kompozitora. Svako vreme nosi svoje breme, pa prema tome i svaki novi direktor ima svoje ideje i planove. Ja sam neke stvari započela kao direktor opere. Izvedene su dve srpske opere, "Koštana" i "Na uranku", zaposlili smo neke dugogodišnje honorarne saradnike, a to unošenje svežine i mladosti je zaista neophodno.

Šta je za opersku kuću važnije - repertoar, popunjavanje i obnavljanje programa, ili to popunjavanje i obnavljanje ansambla?

- Važno je sve zajedno. Da biste imali dobar repertoar, morate da imate i adekvatan sastav ansambla koji zadovoljava kriterijum kako bi jedna predstava imala profesionalni nivo.Jedno sa drugim je povezano i neodvojivo. Započeto je podmlađivanje ansambla, smena generacija mora da postoji, a prema tome i održavanje i razvijanje repertoara. Opera je dobila nekoliko mladih solista, horskih pevača i muzičara, a uz to postojanje honorarnih mladih pevača je uvek neophodno jer gotovo u svakoj predstavi ima nekih uloga bez kojih jedna predstava ne može da se realizuje, a za koje nemamo stalno zaposlene pevače.

Zašto kažu da je dobra primadona/diva prošlo? Koja je za vas bila ona najveća, kojoj ste se divili?

- Dok sam učila pevanje uzor mi je bila Renata Tebaldi, jedna od najvećih soprana i najlepših glasova, među legendama pored najveće Marije Kalas. Volela sam i pevačice poput Aprile Milo, Kiri te Kanava, Kabalje... Najveće danas su, nesumnjivo, Ana Netrebko i Elina Garanča. Danas se naziv dive i primadone zloupotrebljava. Divama se zovu i estradne umetnice, iako je to potpuno različito u odnosu na operske pevače i to u pogledu žanra, faha, interpretacije, nastupa... Možda estradne umetnice žive život diva, no to bi značilo da smo mi operski pevači, iako posebni, nezanimljivi široj javnosti, skrajnuti. Naš posao je težak i zahtevan koliko i posao vrhunskog sportiste: sati i sati vežbanja, odricanja, da biste ostali u formi i bili uvek na visini zadatka. To je za poštovanje - koje često izostane ili se zaboravi. Nas je u ovoj zemlji toliko malo, da zaslužujemo mnogo više, nego što nam se pruža. Zato više nema primadona! Jedna kritičarka je posle moje predstave "Moć sudbine" napisala da je beograska opera dobila pevačicu dostojnu onih primadona koje su tom scenom hodale pre nekoliko decenija. To mi je bio kompliment, iako mislim da primadone postoje samo na sceni, ali ne i u privatnom životu.

Kada rezimirate karijeru kroz ključne role - da li smatrate da su dolazile u pravom trenutku? Da li vam se neka željena uloga nije " namestila" baš kad ste bili spremni za nju? Žalite li za nečim, žudite li za nekom rolom?

- Mislim da jesu. Nizale su se postupno, od malih do najvećih. Možda je i moje trajanje dokaz pažljivo biranog repertoara i ulazak u određene likove. Neke uloge ne možete pevati na početku karijere, jer je za njih potrebno mnogo više od samog glasa, ne samo vokalno tehnička zrelost nego i psihička i životna. Ne žalim ni za čim. Neke uloge su mi možda izmakle jer ih nisam pevala u trenutku kada sam bila mladi pevač, a kada sam mogla da ih iznesem, kao što je npr. Travijata. No to je sve prošlo, idemo dalje. Ne žudim ni za čim, ali ću sigurno raditi nove uloge koje mi leže i koje ću u budućem periodu ostvariti. Kavalerija Rustikana, Đokonda, Angelika...

Koju ulogu, ili produkciju, posle svega možete izdvojiti kao "najviše svoju", šta ste sa najvećim užitkom pevali?

- Najviše sam pevala Leonoru u "Trubaduru", a na repertoaru mi je i dan danas, još od 2001. godine. Zatim Aida u nekoliko produkcija. Madam Baterflaj. Toska. Turandot. Sve su mi uloge drage, na ovaj ili onaj način, samo su u nekom trenutku bile inspirativnije i uzbudljivije u odnosu na okolnosti ili povod.

Kako zamišljate idealan nastavak svoje karijere?

- Nema idealnog, ali ću se truditi da nastavim u istom stilu, posvećeno, no sa manje tenzije i žurbe. Da radim ono što mi prija i otpevam još ponešto što bih želela, a do sada nisam. Volim i koncertne nastupe i tu ima dosta mogućnosti za prezentovanje znanja i iskustva u lepom pevanju. Samo mirno i dostojanstveno u godinama koje slede...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije