Kultura

PONOSNA POHVALA SVOME RODU: Naša međunarodno priznata umetnica Mira Maoduš otvoriće ove nedelje dve izložbe, u Parizu i Prijedoru

M.Kralj

13. 05. 2024. u 17:38

POSLE uspeha koji je postigla sa svojom postavkom u firentinskoj Palati "Pegaso", početkom marta, gde je publici u Toskani predstavila poetiku svojih boja, ali i poeziju Jovana Dučića, naša slikarka svetskog ugleda, Mira Maoduš, ovoga meseca priređuje čak dve izložbe.

ПОНОСНА ПОХВАЛА СВОМЕ РОДУ: Наша међународно призната уметница Мира Маодуш отвориће ове недеље две изложбе, у Паризу и Приједору

Jednu u Parizu, gde je decenijama stvarala, u ateljeu u kome su nekada radili Sutin i Modiljani, i to u galeriji Le Pave d'Orsay, od 16. do 26. maja. A drugu u Republici Srpskoj, kojom će dva izložbena prostora, Muzej Kozare i Galerija "Sreten Stojanović", zajednički obeležiti Međunarodni dan muzeja, a otvaranje je predviđeno za 17. maj.

I francusku i domaću postavku prate katalozi sa tekstovima Ljubice Bube Miljković. Ona primećuje kako je, tražeći sopstveni put, ova umetnica pažnju poklanjala mrtvim prirodama, figurama ljudi, portretima, predelima i gradskim motivima:

- Snagom i govorom boja ukazivala je na užasne ljudske sudbine i večiti nemir humaniste koji ne ostaje ravnodušan pred nepravdama i patnjama. Težeći arhetipovima i srži unutarnjeg života, Mira je slikala ženske portrete srodne fajumskim, katkad i ranohrišćanskim predstavama Bogorodice...

Svesna da umetnost nije oponašanje tuđih modela i svakako ne pomodni trend, nego i estetski i etički čin, Mira je "prebolela" Evropu, piše u tekstu kataloga:

- U njoj je otkrila razne nacionalne poetike, a onda krenula ka izvorima sa kojih su se napajali i začetnici moderne u svetu. Možda i zato, sasvim u skladu sa svojim francuskim znamenjem, ostala je zdrava, radoznala, neumorna i živog duha.

Uporna i prkosna

FRANCUSKI prijatelji, radi njima lakšeg izgovora, Mirino kršteno ime Mirjana preslovili su u Mirjam - piše Ljubica Miljković. - Sasvim slučajno, nisu pogrešili. U prevodu s jevrejskog, ima značenje uporna ili prkosna, što odgovara njenom karakteru. Ona je istrajavala u najtežim trenucima i s ponosom se borila za univerzalne vrednosti, istinu, pravdu... I dalje se divi freskama na zidovima Crkve Svetog Jovana u Medaku, koje su joj otvorile vrata začuđujućeg sveta umetnosti i trajno je vezale za otadžbinu, istu onu o kojoj je potresno pevao Aleksa Šantić. Zato nije poklekla niti izgubila sebe, iako se likovno obrazovala u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, a najduže živela i stvarala u Parizu. Pri tome, nikada se nije udaljila od Beograda, niti zaboravila svoje korene.

Poslednjih decenija, kako ističe Miljkovićeva, Mira slavi i proslavlja ćirilicu:

- Svoje slovo ljubve povezano sa sudbinom Srba prognanih sa svojih vekovnih ognjišta tokom stvaranja novih država i nacija u nekadašnjoj Jugoslaviji, Mira je zasnovala na potrebi da umetnošću pokaže najlepše lice svog naroda i usklikne: "Ja sam Srpkinja!" Od tada je nastavila da sa ponosom ispisuje pohvalu svom rodu. Predavala se poetici srpskih slova, uz akcente onih ruskih, da bi ukazala na srodnost i prijateljstvo pravoslavnih naroda.

Uporište i ishodište Mira Maoduš često nalazili u svevremenim stihovima Đure Jakšića, Disa, Puškina, Jesenjina, Dučića... Kako tvrdi jedna od naših najugledijih istoričarki umetnosti, ona svako delo gradi vrlo racionalno, prema zakonima tradicionalnog slikarstva, u saglasju sa opredeljenjem da estetski doživljaj ostvari isključivo likovnom leksikom, ritmovima, vertikalama, dijagonalama, horizontalama, ravnotežom masa, logikom kompozicije, ekspresivnošću linija i materije.

- Zato ona ulazi u brojnu porodicu savremenih fovista. Njene kolorističke simfonije izviru iz života, ali su tajnovite i udaljene od stvarnosti, jednako kao i nikada neodgonetnuta zapitanost o Bogu, prirodi, čoveku, naciji, ljubavi, nostalgiji, usamljenosti, umetnosti... One su, pre svega, hromatska eksplozija i plastični iskazi što izazivaju optički doživljaj. Prema takvom negovanju kosmičkog sveta slike, ona je dosledna pobornica uvek aktuelne moderne, ali nudi osobenu estetiku ispunjenu njoj i svima nama tako dragom maternjom melodijom. Ozarenjem svojih slika, Mira je Duhom tajanstva odgovorila na Dučićev vapaj Bogu: "Jesi li u strašnoj katastrofi zvezda, / Ili harmoniji svetlosti?" - zaključuje Ljubica Miljković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 25

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: Oni su totalni kreteni, rekao posle povika da je Francuska odgovorna za krvoproliće

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"

"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".

22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVI AUTORSKI PEČATI: Otpočeo jubilarni FAF, koji će predstaviti 80 ostvarenja, i ugostiti više od 50 filskih stvaralaca

Kultura

0 0

NOVI AUTORSKI PEČATI: Otpočeo jubilarni FAF, koji će predstaviti 80 ostvarenja, i ugostiti više od 50 filskih stvaralaca

JUBILARNI, 30. Festival autorskog filma, je svečano otvoren filmom Pedra Almodovara "Susedna soba" u "MTS dvorani" i predstaviće 80 ostvarenja, u sedam bioskopskih sala u Beogradu i Srbiji, u deset programskih celina.

22. 11. 2024. u 20:47

DELA SRBA U BEČKOM KURSALONU: Radovi Marine Marković i Mihaela Milunovića u čuvenom umetničkom prostoru

Kultura

0 0

DELA SRBA U BEČKOM "KURSALONU": Radovi Marine Marković i Mihaela Milunovića u čuvenom umetničkom prostoru

NA trodnevnoj likovnoj smotri Paper positions ("Pozicija paira"), u "Kursalonu", koja se završava 23. novembra, u samom srcu Beča, beogradska galerija "Iks vitamin" nastupila je sa delima dvoje domaćih umetnika- Marine Marković i Mihaela Milunovića.

22. 11. 2024. u 18:46

SRPKINJA ODLUČUJE O NAJBOLJIMA, PODUČAVA IGRAČE: Jovana Ikonić član žirija na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji

Kultura

0 1

SRPKINJA ODLUČUJE O NAJBOLJIMA, PODUČAVA IGRAČE: Jovana Ikonić član žirija na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji

KOREOGRAFKINjA Jovana Ikonić predstavnica je Srbije na 35. Internacionalnom festivalu koreografije u Belorusiji, u Vitebsku, u svojstvu člana umetničkog žirija.

22. 11. 2024. u 18:04

TIPOGRAFIJA KNJIGA, OD SERVANTESA DO MARKESA: Izložba u beigradskom Institutu Servantes

Kultura

0 0

TIPOGRAFIJA KNJIGA, OD SERVANTESA DO MARKESA: Izložba u beigradskom Institutu Servantes

SVET iberoameričke kulture, dizajna i tipografije, na nedavno otvorenoj izložbi "Iberoamerička tipografija" koja će u Institutu Servantes, moći će da se upozna i pomoću stučnog vođenja kroz postavku, zakazanog za subotu, 30. novembra u 12 časova.

22. 11. 2024. u 18:02