PRAVLJENJE NOVOG SVETA: Dragan Zdravković o izložbi u Muzeju "Cepter", ljudima i mašinama, utopiji i distopiji, prevazilaženju ličnog...

ZA vizije na novim slikama Dragana Zdravkovića, koje će se od večeras naći na njegovoj 25. samostalnoj izložbi u Muzeju Cepter, istoričarka umetnosti Danijela Purešević tvrdi da predstavljaju "distopiju visokog sjaja".

Foto Vladimir Jočić

Te neobične predstave se, kako kaže, slobodno kreću kroz prostor, vreme i materiju, u nekoj zamišljenoj budućnosti, tamo gde ljudska vrsta neće imati pristup.

A na pitanje kakav je to svet stvorio u delima nastalim u poslednje četiri godine, ovaj slikar i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, za "Novosti", kaže:

- To su prostori u kojima želim da duhovno obitavam, a ne oni koji me podsećaju na neke svetske katastrofe, tako da se oni zapravo nalaze u tom graničnom području između utopije i distopije. Oni predstavljaju neki beg od stvarnosti, ali nisu klasični eskapizam, već pravljenje jednog novog sveta. Ono što je u njima distopijsko to su neki elementi potrošačkog društva. Mogao bi to da bude i svet posle naše civilizacije. Neki paralelni svet u odnosu na našu svakodnevicu, sa brojnim problemima, gde naš duh obitava u nekoj svetlosti, u nekoj drugoj dimenziji.

Foto Vladimir Jočić

Prethodni ciklus ovog autora nosio je naziv "Stanje hibernacije", što je višeznačni pojam, koji u svetu kompjutera označava vreme kada računar štedi energiju. Slično je, kaže Zdravković, i sa životinjskim svetom, jer se u njemu nalaze medvedi tokom zimskog sna, dok naučnici smatraju da bi i putnici kroz vreme trebalo da budu u stanju hibernacije.

- Ja sam sada izašao iz stanja hibernacije i rešio da ta svoja iskustva podelim sa drugima - nastavlja sagovornik. - Ova izložba se zove "Transpersonalna polja", jer je to nešto što izlazi iz mog ličnog, i prelazi u sferu opšteg i zajedničkog. To je i prevazilaženje ega.

A upravo prevazilaženjem ega, tvrdi umetnik, trebalo bi da se pomirimo sa činjenicom da je veštačka inteligencija, kojoj se ne radujemo previše, tu među nama i dopustimo joj da nešto uradi za nas:

- Zajedno sa njom možemo da pravimo nove vrednosti. Ne kažem da se ona neće koristiti u neke grozne svrhe, ali u umetnosti, nije loše usvojiti njene dobre strane. Čovek ne sme da dozvoli da ga veštačka inteligencija vodi kuda ona hoće. Ona mora da bude alat u rukama čoveka, njegovog uma. Jedino tako ponudiće mu spektar mogućnosti, u kome on bira, odlučuje. Moja sledeća serija radova će se time baviti, pravljenjem predloška uz pomoć veštačke inteligencije. Naravno, moja će reč biti poslednja, ali ću dopustiti da mi ona daje ideje, proširi mi pogled. Tako da ovo transpersonalno, iz naziva ove izložbe, može da se odnosi i na to da čovek postaje pomalo mašina, da se sa njom stapa, ali ne gubi svoj idenitet.

Paralelno sa domaćom, Zdravković je prisutan i na međunarodnoj sceni, i to od pre nekoliko godina, preko - Norveške. Kao predstavnika Srbije na 57. Venecijanskom bijenalu (sa umetničkim projektom "Enklavia", zajedno sa Milenom Dragičević i Vladislavom Šćepanovićem), primetio ga je jedan od najvećih tamošnjih kolekcionara, Kristen Sveons, i uvrstio u svoju zbirku od 3.500 radova, a zaslužan je i što je naš umetnik održao samostalnu izložbu početkom prošle godine u Oslu, u galeriji "Brandstrup". Sa te postavke prodato je čak 10 radova tamošnjim kolekcionarima. Na našim prostorima, član je Saveta (zajedno sa Stevanom Vukovićem) Bioskopa "Balkan".

Foto Vladimir Jočić

- Okrenuti smo projektima, manje funkcionišemo kao klasična galerija, jer nam je cilj da budemo poput mnogih svetskih fondacija - objašnjava Zdravković. - U "Balkanu" je, recimo, održana izložba za koju je Aleksandar Denić dobio nagradu grada Beograda, a podržali smo i njegov nastup na Bijenalu u Veneciji, koji je veoma zapažen na ovoj međunarodnoj smotri. On je, inače, veliko ime u Nemačkoj, gde je dva puta proglašavan za scenografa godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije