Kultura

DRUŠTVO SPEKTAKLA NE BAVI SE ČOVEKOM: U Beogradskom dramskom premijerno izvođenje predstave "Čovek slon", u režiji Kokana Mladenovića

В.СТРУГАР

24. 05. 2024. u 18:22

POSLE brojnih knjiga inspirisanih sudbinom Džozefa Merika, pozorišnog komada Bernarda Pomeransa, čuvenog filma Dejvida Linča (1980), "Čovek slon" dolazi i na našu scenu - istoimenu predstavu (prema delovima originalnog dramskog teksta Dimitrija Kokanova) režirao je Kokan Mladenović, a premijerno izvođenje je 25. maja, u Beogradskom dramskom pozorištu.

ДРУШТВО СПЕКТАКЛА НЕ БАВИ СЕ ЧОВЕКОМ: У Београдском драмском премијерно извођење представе Човек слон, у режији Кокана Младеновића

foto D.Udovičić

Novi naslov teatra na Crvenom krstu bavi se istraživanjem različitih pozicija društvene drugosti, odbačenosti, marginalizovanosti i osude pojedinaca. Polazište za predstavu su dokumentarni podaci i spisi o slučaju Džona Merika poznatog kao Čovek slon.

Kako se navodi, ovaj medicinski fenomen samo je okidač "zdravog" društva za bavljenje temom diskriminacije različitih medicinskih stanja. Predstava preispituje kako nečiji izgled, poreklo, hormonalni status, bolest utiču na poziciju koju ta osoba zauzima u društvu i na koji način društvo zlostavlja one koji se razlikuju od normirane većine.

Metafora za odbačenost

GLAVNI junak Džozef Merik, metafora za "različitost i društvenu odbačenost" ove predstave je autentična ličnost: rođen je 1862. u Lesteru (Engleska), a njegov fizički deformitet se pokazao tek u petoj godini. Posle boravka u popravnom domu, postao je "putujuća atrakcija" pohlepnog zabavljača, da bi svoj kratki život završio u londonskoj bolnici, a njegov slučaj (uz iskazan senzibilitet i inteligenciju) zainteresovao je medicinsku nauku i doktora Frederika Trevisa... Uprkos naporima lekara, preminuo je u 27. godini od gušenja.

Inače, novi naslov BDP ne zasniva se samo na autorskom dramskom tekstu Kokanova, nego i na istraživačkom procesu koje je sa glumcima sproveo reditelj Kokan Mladenović. U njegovoj predstavi fokus nije na fizičkom deformitetu glavnog lika već na tome kako društvo spektakla tretira one koji su drugačiji:

- Kada mi je Kokan predložio da igram, dao je zanimljivu eksplikaciju zašto ima smisla tu priču raditi sada. Govorio je o društvu spektakla, o izlaženju pred ljude, senzacionalizmu, pogotovo danas kada nas mediji pune onim što je šokantno, skandalozno - objašnjava Ozren Grabarić. - Na površini su stvari koje privlače našu pažnju, a ne vidimo suštinu: ne zapitamo se šta je taj čovek ispod svog fizičkog, medicinskog stanja, ko je on u stvari, kakva dobrota leži u njemu, kakve spoznaje, kakav pogled na svet...

foto D.Udovičić

Dimitrije Kokanov ističe da je ova predstava, na neki način, odgovor na čuvene eseje Suzan Sontag o bolesti kao metafori u savremenom društvu, dok reditelj Mladenović objašnjava zašto ne voli da radi na gotovim materijalima i tekstovima:

- Više me zanimaju teme. Doktor Frederik Trevis napisao je studiju slučaja "čovek slon". Bio je to osnovni materijal po kojem je Linč snimio film, a mi smo dobili uzbudljiv i inspirativan tekst Kokanova koji to stavlja u kontekst ovog vremena. Ima mnogo aktivizma, detektuju se raznoliki problemi našeg doba i njihove prezentacije u pozorišnom poslu. Opredelili smo se da, od svega ponuđenog, naša centralna tema bude da deformiteti jednog čoveka postanu priča o deformitetima jednog društva. Baveći se Merikom, vidimo da je društvo strašnije i nakaznije od onoga kako ljudi njega doživljavaju.

Autorski tim

U GLAVNOJ ulozi od sutra ćemo gledati Ozrena Grabarića, a u podeli su i Mirjana Karanović, Jovo Maksić, Jana Milosavljević, Ivan Tomić, Slađana Vlajović, Aleksandar Jovanović, Milan Kolak, Ivana Nikolić, Ivan Zablaćanski i Bojana Stojković.

Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Aleksandra Pecić Mladenović, kompozitor Irena Popović Dragojević, a scenskim pokretom bavio se Andreja Kulešević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
Kultura

0 0

NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi

VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.

22. 12. 2024. u 22:35

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
Kultura

0 2

UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu

PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.

22. 12. 2024. u 11:04

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
Kultura

0 1

ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog

NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“

21. 12. 2024. u 22:41

Politika
Tenis
Fudbal
OPASNOSTI SU SVE VEĆE Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik

"OPASNOSTI SU SVE VEĆE" Putin progovorio o trećem svetskom ratu - Mi vidimo šta radi naš protivnik