UMETNICI U MINUSU: Sekretarijat za kulturu Grada Beograda potvrdio da ove godine neće biti konkursa za savremeno stvaralaštvo

M.Kralj

22. 08. 2024. u 18:01

PROŠLE godine je za savremeno stvaralaštvo Sekretarijat za kulturu Grada Beograda na javnom konkursu sa nešto više od 190 miliona dinara podržao 490 projekata.

УМЕТНИЦИ У МИНУСУ: Секретаријат за културу Града Београда потврдио да ове године неће бити конкурса за савремено стваралаштво

Tošo Borković

Pritom, budžet je, u odnosu na predhodnu 2022. bio manji za oko 300.000 evra. A ove godine ga i - nema! Tačnije, dugo čekani "gradski konkurs" za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi nije ni raspisan. Niti će ga biti.

To je "Novostima" potvrđeno iz Sekretarijata za kulturu, uz sledeće obrazloženje:

- Kao što ste upoznati, Grad Beograd je bio u privremenom finansiranju devet meseci. Nakon konstituisanja Skupštine grada Beograda i izbora gradonačelnika, na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 1. jula, doneta je Odluka o budžetu grada za 2024. Na osnovu propisanih rokova, činjenice da je do kraja godine ostalo nešto više od četiri meseca, nije izvodljivo sprovesti konkurs i realizovati ga, pružajući mogućnost svim podnosiocima prijava da ravnopravno učestvuju.

Kako se navodi, tokom protekle dve godine, Grad Beograd je "uspešno sproveo jedan konkurs za finansiranje projekata u kulturi i podržao veliki broj projekata":

- Imajući u vidu sve, napred navedene okolnosti, konkurs za finansiranje projekata u kulturi biće raspisan u zakonom predviđenom roku, nakon usvajanja budžeta za narednu 2025. godinu.

Kako su ove godine kasnili i rezultati konkursa za finansiranje i sufinasiranje projekata savremenog stvaralaštva na republičkom nivou, mnogi umetnici, udruženja, organizacije, došli su u nezavidu poziciju, jer neće biti u mogućnosti da realizuju započete planove. Na izostanak konkursa gradskog sekretarijata za kulturu, Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije, za naš list kaže:

- To je još jedan obrazac nedopustivog ponašanja, s obzirom na to da svi projekti koje finansira gradski sekretarijat za kulturu imaju veliku važnost za rad svih udruženja i za odvijanje značajnih kulturnih programa i manifestacija. Što se tiče situacije u kojoj se našao UKS, ove godine izostala je finasijska podrška Beogradskim međunarodnim susretima pisaca, koji se održavaju 61 godinu, kao što nije bilo sredstava ni za Dane Ćirila i Metodija, tradicionalnu manifestaciju, koju smo uprkos takvoj situaciji održali. Doveden je u pitanje i rad tribine Francuska 7, koja je u ovoj godini imala 200 programa, književih večeri, promocija, okruglih stolova. Pretpostavljam da je sav novac, predviđen za ove za ove i druge manifestacije, od strane gradonačelnika dat za Dane porodice, jednu veštačku, predimenzioniranu, i lično marketinšku manifestaciju, koja se nikako ne može smestiti među kulturne delatnosti.

Takođe, smatra Janković, gradskim budžetom koji je usvojen predviđeno je smanjenje izdvajanja za kulturu od milijardu dinara!

- To je još jedan od dokaza koliko gradskoj vlasti kultura nije važna i koliko joj umetnici smetaju, pogotovo oni koji je glasno ne podržavaju - tvrdi predsednik UKS. - Uz maćehinski odnos prema urušavanju zgrade u Francuskoj 7, sve to pruža jednu tužnu, ružnu i sramotnu sliku o odnosu gradske vlasti prema kulturi i umetnosti.

Festivali za pohvalu

SEKRETARIJAT za kulturu grada trebalo bi pohvaliti zato što je uspeo da održi, a u nekim slučajevima i da podigne na viši nivo jedan broj festivala, kakav je recimo BELEF - ističe Nela Antonović, dodajući da je u tom smislu dobra formula povezivanje kulturnih manifestacija sa turističkom ponudom grada. - Trebalo bi podržati i ulično pozorište, koje je kod nas nekada bilo na svetskom nivou, kao i pozorište zajednice, jer je to način da se umetnički artikulišu neke teme koje su važne ne samo za razvoj grada, već i celokupnog društva.

U sličnoj poziciji su programi i svih drugih umetničkih udruženja. A na konkursno finansiranje, kako iz republičke, tako i gradske kase, posebno su upućeni stvaraoci koji rade van institucija, jer njihova produkcija zavisi nekada isključivo od novca koji dobijaju ovim putem. Osnivač i umetnički vođa jednog od prvih istraživačkih teatara kod nas "Mimarta", Nela Antonović, kaže da je očekivala, kako će joj se, bez obzira na izostanak ovogodišnjeg konkursa, neko od nadležnih javiti i podržati obeležavanje četrdesetogodišnjice rada.

- Ne samo kroz gradske konkurse, koji imaju veoma komplikovanu proceduru, a od kojih se na kraju dobijaju sredstva, u našem slučaju, nekada nedovoljna i da pokriju samu izradu kostima, kulturna scena Beograda zaslužuje mnogo veću podršku u svim njenim oblastima - objašnjava Antonovićeva. - Ta podrška bi trebala da bude sistemska, a ne da zavisi od ličnih kontakata. Pažnju bi trebalo da dobiju i umetnici koji stvaraju van ustanova, jer je upravo ta vaninstitucionalna scena na vrlo visokom umetničkom nivou i razvija se rame uz rame sa evropskom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti