POZORIŠNA KRITIKA: Glembajevština kao sindrom bolesti
SKUP krležijanskih sociopata nađe se na krovu banke "Glembaj", na dan proslave njene godišnjice.
foto privatna arhiva
Baronica Kasteli je, kaže, slučajno, oborila staricu svojim kolima, a mlada žena, u visokoj trudnoći i sa detetom od nekoliko meseci na rukama se upravo bacila sa tog krova, jer nije dobila pomoć po koju je došla...
Ova situacija i povod su poslužili reditelju Branislavu Mićunoviću (dramaturg Dragana Tripković) da tako uspostavi kao neki Areopag, brdo iznad Atine gde bogovi sude bogovima. Odličan, koncentrisan Andrija Kuzmanović, kao Leon Glembaj je, u ovom rasporedu Krležinih "vampira" uspeo da uspostavi čitav biblijski krug od empatije do zločina, upravo onako kako je to pravilo u Krležinoj dramaturgiji. Statičnost likova u predstavi, na krovu pod dimnjacima, iza reklame banke, sa svetlećim kupolama (scenograf Aleksandar Denić) potvrdila je utisak zavere koja se odvija sa neizvesnim ishodom među zločincima, od kojih svaki prebacuje krivicu na drugog. U središtu je baronica Kasteli, erotomanka, kojoj je život na ulici izoštrio osećaj za mušku slabost, koju valja zloupotrebiti. Sve dok se ne dogodi strastan poljubac sa Anđelikom, koji dokazuje da je baroničina glad višeg smisla, vapaj za kaznom, koja je, zbog njene manipulativnosti i fizičke lepote, nepravedno mimoilazi...
A Anđelika Glembaj (Dunja Stojanović), fizičkom nagošću i ogoljavanjem svog neprimerenog nagona za jednu opaticu, kroz erotsku scenu sa Leonom pomera značenje krležijaske floskule o "smotavanju među ženske noge", ka bolesti glembajevske krvi. Duhovnoj klaustrofobiji je doprineo najviše Pavle Pekić (Fabrici), a odmah zatim i mladi Amar Ćorović, koji je pronašao pravi ton za svog "đavoljeg advokata", Pubu. Daniel Sič je Silberbrantu dodao ljudsku notu, munjevito zamenjujući ideju dobronamernosti ispovednika rezonom razvratnika, a Milan Zarić je od doktora Altmana napravio posmatrača...
Foto D. Udovičić
Preokret donosi Ignjatova iznenadna nesreća, koju je Marko Gvero izveo uverljivo, istinito. Najzad, Isidora Simijonović, baronica Šarlota Kasteli, u kostimu barske dame (kostimograf Tatjana Radišić), ostavljena da se kuva u kotlu optužbi onih za čiju naklonost (kapital) se krvavo borila ("i bila za tu muku premalo plaćena..."), svojim ukupnim stavom na sceni je dočarala unutrašnju borbu žene svesne svojih "organskih", karakternih mana, ali duboko uverene da je vreme za naplatu za njen užasan uličarski život definitivno došlo. Simijonović je, poštujući krležijansku distancu lika od emocija bila uzdržana, ali ne i hladna i "zakopčana". Sam kraj predstave će razrešiti Leonovu dihotomiju, dokazati poznatu glembajevsku prirodu i odvesti Šarlotu tamo gde se od mladosti zaputila. Kompozitor i klavirista, Stefan Ćirić, učinio je da obračun "bogova" na krovu prođe kao igra u igri, dajući hororu beščašća varijetetsku notu. U predstavi, u kojoj su korišćena i druga Krležina dela i koja je uspela da od dekadentnih likova stvori žive, savremene ljude govorilo se "krležijanski", ali diskretno (scenski govor Radovan Knežević).
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KAKVA BOMBA U BANjALUCI! Borac doveo najveću ikonu bosanskohercegovačkog fudbala
FUDBALERI Borca iz Banjaluke obezbedili su evropsko proleće, a već su prionuli radu kako bi i naredne godine otišli još korak dalje.
21. 12. 2024. u 08:58
"TATA, SVI ĆEMO UMRETI JEDNOG DANA": Pamtiće se dela - hvala ti na svemu što si mi pružio u životu
"HVALA ti najviše što si od mene napravio čoveka. Ženu-čoveka."
21. 12. 2024. u 11:15
BLISKE PRIJATELjICE: Milica Mitrović je kuma poznatoj pevačici
PEVAČICA se već dugo ne pojavljuje u javnosti, ali se i danas bavi muzikom samo najviše sa našim najmlađima.
22. 12. 2024. u 11:18
OBJAŠNjENjE TEOLOGA: Da li ćerka može da preuzme krsnu slavu?
KRSNA slava se prenosi sa kolena na koleno, običaj je da slavu preuzima muški potomak, ali u nekim situacijama slavu može preuzeti i ćerka.
22. 12. 2024. u 14:44
OTAC LjUBA: "Ovaj strašan greh muževi nikad ne ispovedaju"
OTAC Ljubomir Ranković nedavno je progovorio o jednoj temi, zbog koje mnogi odlaze kod duhovnika na ispovedanje. Dotakao se razlika o muškarcima i ženama kada je u pitanju ispovedanje, a jedna tema mu je posbeno privukla pažnju u toj razlici.
22. 12. 2024. u 12:27
PEŠIĆ TVRDI: Stojaković će igrati za Srbiju, stigla reakcija mladog košarkaša
Svetislav Pešić podelio je informaciju koja je obradovala ljubitelje košarke u Srbiji, bar na kratko...
21. 12. 2024. u 21:23
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
ANĐELKA BESNA: "Molim, zašto da ne odem iz tvoje emisije? Ne poštuješ me"
GLUMICA je shvatila da tuđe nepoštovanje i nevaspitanje nema veze sa njom.
22. 12. 2024. u 10:41
Najnovije iz rubrike
NJEGOŠ I MADAČ - DVA POGLEDA NA ČOVEKA: Vladimir Papić upoređuje "Luču" i "Čovekovu tragediju" (VIDEO)
NA koji način Petar II Petrović Njegoš u svom spevu Luča Mikrokozma iz 1845. godine i mađarski pisac Imre Madač u svojoj dramskoj poemi Čovekova tragedija iz 1862, predstavljaju odnos čoveka, Boga i đavola - tema je zanimljive analize Vladimira Papića.
22. 12. 2024. u 22:37
NADAHNUĆE VODI UMETNIKA: U Čikagu nagrađen film o vajaru iz Srbije koji je ukrasio hram na Floridi
VALjEVAC Saša Đurđević, sveštenik u Hramu Svetog Save u Nort Portu na Floridi u SAD, ima razloga da bude neizmerno radostan, jer je kratki dokumentarni film "Hrišćanstvo i umetnost", reditelja Nikole Mladenovića iz Niša, o akademskom vajaru Zoranu Vasiljkoviću, koji je uradio ikonu osnivača srpske crkve, prvog arhiepiskopa, prosvetitelja, diplomate i zakonodavca za ovu bogomolju, ovenčan vrednom nagradom na 11. Srpskom festivalu filma u Čikagu. Delo, kako je rečeno, upečatljivo prikazuje kako vera može da umetnički izraz transformiše u sveto iskustvo.
22. 12. 2024. u 22:35
PREMINUO PISAC EDUARD KUZNJECOV: Jedna od vodećih ličnosti u nastojanjima Jevreja da napuste Sovjetski savez
PISAC, novinar i disident iz vremena Sovjetskog Saveza, Eduard Kuznjecov, preminuo je danas u 85. godini, preneli su izraelski mediji.
22. 12. 2024. u 15:53
UMETNOST KOJA PREMAŠUJE GRANICE I VREME: Svečano otvorena prva retrospektivna izložba Dada Đurića u Beogradu
PRVA retrospektivna izložba velikog slikara Dada Đurića u Beogradu koju priređuje Galerija SANU u saradnji sa Fondacijom „Za srpski narod i državu” i Fondacijom „Plavo” svečano je otvorena sinoć pred velikim brojem ljubitelja slikarstva i umetnosti. Događaj predstavlja poseban trenutak u istoriji beogradske umetničke scene, jer po prvi put pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najznačajnijih slikara sa ovih prostora, čiji je umetnički izraz obeležio drugu polovinu 20. veka.
22. 12. 2024. u 11:04
ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog
NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“
21. 12. 2024. u 22:41
Komentari (0)