MILOSRĐE, PRAVA REČ ZA SAŠU: Radmila Čvorić, sestra reditelja Aleksandra Petrovića, o omažu priređenom u Parizu

Dani posvećeni velikom reditelju Aleksandru Saši Petroviću protiču u Kulturnom centru Srbije u Parizu.

Foto: Goran Čvorović

Povod za to je 30 godina od smrti i 95 godina od rođenja jednog od osnivača talasa Crnog filma i autora kultnih ostvarenja kao što su "Skupljači perja", "Tri", "Dvoje", "Biće skoro propast sveta"…

Priređena je izložba fotografija, prikazano je nekoliko filma, a organizovan je i okrugli sto na kome su učestvovali Vlastimir Sudar, koji predaje istoriju i teoriju filma na Univerzitetu "Kingston" u Londonu, autor knjige "Portret umetnika kao političkog disidenta" i Sašina rođena sestra Radmila Čvorić, koja je na francuski jezik prevela njegovu knjigu objavljenu 1995. godine u izdanju "Prometeja" pod nazivom "Sve moje ljubavi – slepi periskopi", ovoga puta naslovljenu "Izgubljeni u vremenu" što, kako ističe Čvorićeva za "Novosti", predstavlja autorov radni naslov rukopisa i više odgovara sadržaju knjige.

- Imam petoro unučadi, koji žive u Francuskoj i Americi, i nijedno od njih, nažalost, ne govori srpski. Pitali bi me, s vremena na vreme, nešto o svom poreklu. Dok ste mladi, ne interesuje vas mnogo odakle potičete. A kasnije, više nema onoga ko bi mogao da vam kaže nešto o tome – ističe Radmila Čvorić razloge zbog kojih se odlučila na prevod bratovljeve knjige, imajući u vidu da su mnoge uspomene prenete u ovom delu vezane i za nju.

I Francuzi će, tako, bolje upoznati jednog od kultnih reditelja na ovim prostorima.

Foto: Goran Čvorović

- Do sada u Francuskoj nisu znali da je Saša imao i literarni talenat. Poznavali su samo njegove filmove. I zato mi se činilo da je trebalo prevesti ono što je napisao – ističe.

Knjigu je, kaže, počela da prevodi za vreme pandemije kovida, a ceo proces potrajao je sve do prošle godine.

- Ovo su Sašina sećanja iz detinjstva, iz ratnog i poratnog doba. Pisao je i dirljive pesme sinu Draganu koji je umro 1987. u 26. godini. Najpre nije pomišljao da ih objavi, ali je pred kraj života odlučio da ih spoji s njegovim kratkim pričama koje je objavljivao u tadašnjoj štampi – kaže naša sagovornica.

Bila je ovo prilika i da od Radmile Čvorić čujemo kakav je bio njen brat.

- O tome mogu više da kažem, nego o njegovom profesionalnom radu. Razlika između nas bila je osam godina. Imala sam tri brata. Milan je umro u petoj godini, pre nego što sam se rodila. Došla sam na ovaj svet, jer je trebalo da ga "zamenim". Bio je veoma blizak sa Sašom. Mama mi je pričala da godinu dana nije hteo da priđe mojoj kolevci, jer je očekivao da mu se vrati brat – prenosi nam sestra Saše Petrovića.

Foto: Goran Čvorović

Kada je imala 11 godina, 1947, umro je i njihov otac. Godinu dana ranije, preminuo je i njihov stariji brat Petar.

- Mama mi je rekla da ću od toga dana Sašu morati da slušam kao oca. On je tu obavezu vrlo ozbiljno shvatio. Tek kasnije, kada sam se udala, a on oženio, postali smo veoma bliske porodice, išli smo zajedno na letovanje, bili nerazdvojni.

Poznavala je brata u dušu.

- Izgledao je vrlo energično i ozbiljno, ali je imao poseban humor. Bio je pun milosrđa. Ta reč mu odgovara. Tako su i Cigani došli na platno. Razmišljao je o njihovoj sudbini još odmalena. Kad bi mu baba dala nagradu za dobre ocene, otišao bi s tim novcem nedeljom pred Vaznesenjsku crkvu da sve podeli s Cigančićima.

Umro je, kaže, na njenim rukama, s Radmilinim obećanjem da će se brinuti o njegovom imenu, dok je živa.

- I, evo nas i danas ovde. Velika mi je satisfakcija što vidim da je napravljena izložba trideset godina posle njegove smrti. Neobično mi je da se svet još uvek seća onoga što je radio.

Htela je njegovo nasleđe da ostavi Kinoteci.

- Ali, od toga, nažalost, neće biti ništa. Sve njegove nagrade i umetničke slike su u jednom trenutku ukradene, a kradljivac nije ni do danas uhvaćen – zaključuje naša sagovornica.

Foto: Goran Čvorović

ODNOS ŽIVOTA I FILMA

Iz Jugoslovenske kineteke okruglom stolu o Aleksandru Petroviću prisustvovao je direktor Arhiva Aleksandar Saša Erdeljanović. Učestvovala je i Irena Bilić, filmski reditelj, direktor Festivala "Evropa oko Evrope" i asistent režije Saši Petroviću na filmu "Seobe". Ona je i komesar izložbe u Kulturnom centru Srbije.

- Izložene su fotografije iz filmova, iz Arhiva Kinoteke i porodičnog arhiva. Zamislila sam da pokažem odnos momenata iz života umetnika i onoga što pronalazimo u filmovima – istakla je Bilićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije