OMRAŽENI ŠEF POLICIJE GLUMAC PLEMENITOG DUHA: Izložba posvećena Vasiliju Panteliću u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu

IGRAO je velike uloge u delima Šekspira, Molijera,Dostojevskog i drugih klasika na sceni nacionalnog teatra, ali ga je publika zapamtila po jednoj: šefa beogradske policije u seriji "Otpisani"!

foto Printskrin RTS

Da li je tome doprinela njegova glumačka sudbina, slučajnost ili lična skromnost, tek o ovom umetniku se i pored brojnih pozorišnih predstava, serija i filmova, malo znalo i za života, a još manje petnaestak godina posle smrti. Zato izložba "Vasilije Pantelić - dramski umetnik Narodnog pozorišta" u Muzeju nacionalnog teatra, skida nepravedno nataložene slojeve zaborava.

- Pantelić je bio član Drame i mada je nosio dobar deo repertoara, nije postao prvak kuće - ističe Dragica Gaćeša, autor izložbe. - Obično ga pamte po Krsti Mišiću iz "Otpisanih", dok retko ko zna da je više od 40 godina igrao u nacionalnom teatru i da mu je bio izuzetno posvećen.

foto Narodno pozorište u Beogradu

Vasilije Pantelić rođen je 4. aprila 1922. godine u Rumi, gde je i odrastao. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a glumačku karijeru počeo u Knjaževsko-srpskom teatru u vreme okupacije 1941. godine. Po završetku rata preselio se u Beograd i prvo studirao prava, potom psihologiju. Istovremeno, radio je honorarno kao spiker u Dramskom programu Radio Beograda, gde su njegov snažni bas i pravilna dikcija došli do izražaja. Takođe, pohađao je časove u Dramskom studiju pri Narodnom pozorištu, što će se pretvoriti u njegovu veliku ljubav i profesiju: prvi nastup na sceni nacionalnog teatra imao je u "Večeri" Skendera Kulenovića 1948. godine, u ulozi predsednika narodnih dobara Omera Sabrića.

Na filmu je Pantelić debitovao 1950. godine u "Jezeru" Lole Đukića. Od četrdeset uloga na velikom platnu i u trideset televizijskih drama i serija, najznačajnije su one u ostvarenjima "Pesma", "Potraga", "Gospođa ministarka", "Užička republika", "Bitka na Neretvi", "Krvava bajka", "Majstor i Margarita", "Slom".

foto Narodno pozorište u Beogradu

- Bio je svestran, u pedesetima je otkrio da ima i slikarski dar - kaže Gaćeša. - Voleo je da slika mrtvu prirodu i pejzaže, posebno Kosančićev venac i stari Dorćol. Pripremajući izložbu, posetila sam njegovu suprugu (koja u februaru puni 95 godina), jer o Vasi postoji veoma malo materijala. Zatekla sam izuzetno bogatu, pedantno sređenu biografiju. Neke fotografije iz predstava čak je i otkupljivao. Sve je slagao u albume, napravio knjigu svojih predstava i premijera. Zahvaljujući njegovoj ličnoj arhivi imala sam malo posla.

U razgovoru sa suprugom Smiljom autorka izložbe saznala je i neke, malo poznate, detalje iz privatnog života.

- Zanimljivo je da su se četrnaest godina zabavljali! Vasa je živeo u istoj zgradi, dva sprata niže, na Kosančićevom vencu. Popeo se jedan dan, pozvonio i rekao: "Ja bih da vas upoznam". Tako je počela ljubav. Znao je i da je probudi u tri ujutru s molbom da mu pozira, što bi ona strpljivo činila, ponekad do podneva. Kasno su se uzeli i nisu imali dece. Inače, Smilja nikada nije gledala Vasine predstave iz prvih redova - uvek sa treće galerije i sa svojim društvom. Saznala sam i da je izuzetno voleo Partizan: u mladosti je igrao u ovom klubu i postao počasni član. Malo je poznato i da je s Mijom Aleksićem izbegao streljanje u Kragujevcu... Došli su iz istog grada, zajedno učestvovali i u emisiji "Veselo veče" Radio Beograda, postali najbolji prijatelji.

foto Narodno pozorište u Beogradu

U okviru izložbe (koja je otvorena do polovine februara), posetioci su u prilici da vide fotografije iz Pantelićevih predstava, lične predmete, slike koje je decenijama stvarao, pa i priznanja koja je osvajao tokom karijere. Za ulogu advokata Novakovića u predstavi "Gospođa Olga" dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu na Sterijinom pozorju 1980. godine, tom rolom obeležio je i 35 godina umetničkog rada. Iste godine dobio je i Sedmojulsku nagradu...

- Nije se ni čim eksponirao, pa ni sa priznanjima. Napisao je i memoare, koji nikada nisu objavljeni. Poslednju predstavu na sceni matičnog teatra odigrao je 27. juna 2001. godine, tumačeći lik Fedorenka u "Majstoru" Ronalda Harvuda. I posle penzionisanja nastavio je da igra na sceni Narodnog pozorišta. Preminuo je 30. avgusta 2008. u Beogradu. Iako je Vasilije, po mišljenju kritičara, najbolju ulogu ostvario kao predsednik suda u TV drami "Nirnberški epilog", publika ga, eto, posebno pamti po liku šefa beogradske policije u "Otpisanima". Za razliku od negativca Krste Mašića, Vasilije je bio izuzetno prijatan, blag i povučen čovek koji nije voleo publicitet...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije