OTKUP ČITAVE GODINE: Nikola Selaković o odluci Ministarstva i nezadovoljstvu izdavača

UKOLIKO biste pogledali podatke u vezi sa obaveznim otkupom knjiga za potrebe javnih biblioteka u Srbiji, uverili biste se da je iz godine u godinu broj ćiriličkih izdanja koja su otkupljivana opadao, a da je razlog konkretne prirode - sve manje i manje knjiga objavljivano je na ćirilici. A naš je zadatak da matično pismo štitimo.

Foto N. Živanović

Ovo je, za "Novosti", rekao Nikola Selaković, ministar kulture u tehničkom mandatu, povodom odluke da će država ubuduće otkupljivati samo ćirilična izdanja i reakcije nekih izdavača da će takav otkup bojkotovati.

Naime, članovi Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Udruženja profesionalnih izdavača Srbije saopštili su da u znak protesta neće učestvovati na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture, čiji su uslovi, po njihovim rečima, "restriktivni i netransparentni".

- Što se tiče same odluke o otkupu, ali i sprovođenju svakog projekta u čijem finansiranju i sufinansiranju je prisutno Ministarstvo kulture, to je upodobljeno Zakonu o zaštiti srpskog jezika u javnom prostoru i upotrebi ćiriličkog pisma koji su Narodna skupština Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srpske donele u istovetnom obliku 15. septembra 2021. godine. Ministarstvo kulture je apsolutno najpozvanije ministarstvo da vodi brigu o zaštiti našeg jezika i našeg matičnog pisma - kaže Selaković.

Ministar Nikola Selaković, Foto D. Milovanović

Izdavači iz pomenutih udruženja ukazuju i na smanjenje budžeta za popunjavanje fondova biblioteka.

- Žao mi je što u ovoj godini zbog nepredviđenih okolnosti koje su podrazumevale smanjenje budžeta, a da bi se udovoljilo četvrtom zahtevu studenata, nismo bili su stanju da povećamo iznos sredstava za obavezujući otkup knjiga. Moje lično opredeljenje i želja je bila da u ovoj godini to bude značajno više nego prethodnih godina - kaže Selaković i dodaje: 

- Izdavači ističu da će biti oštećeni zato što su 2024. godine objavljivali u skladu sa prethodnim pravilima, kao i to da su 2025. godinu unapred isplanirali. Mi smo uveli konkurs koji neće trajati sa jednim rokom prijave, već maltene devet do deset meseci.

Konkursna komisija će tako moći više puta u toku godine da zaseda i da donosi posebne odluke, što znači da ćemo tim konkursom obuhvatiti i tekuću godinu što nikada ranije nije bio slučaj.

Pasivan stav države

JEDAN od uzroka reakcije izdavača sigurno je taj što se moji prethodnici nisu bavili ovom delatnošću na takav način i što ministarstvo nije poklanjalo pažnju ovoj oblasti.

Svima je apsolutno jasno da je pasivnim stavom države ćirilica kao matično pismo srpskog naroda i srpskog jezika potpuno osuđena na propast. A mi smo imali pasivan stav države u prethodne, možemo slobodno reći, tri decenije. Što je više u medijskoj sferi, u izdavaštvu jačala privatna inicijativa, što je dobro, to je više država izbegavala da ulazi u tu oblast i da postavlja neka pravila igre, kakva bi trebalo da budu - kaže Selaković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije