ODRASTAO SAM SA FILMOVIMA: Slavko Štimac o prestižnim nagradama, profesiji koja ga je izabrala i budućem radu

NAZIVI monografije ("Tihi heroj ekrana" Marka Misirače) i dokumentarnog filma ("Slavko Štimac - Samotnjak" Srđe Penezića), možda najbolje oslikavaju kako poznatog glumca doživljavaju autori ova dva dela, ali i najširi auditorijum.

foto I.Marinković

Dečak iz ličkog sela Vujići, igrom sudbine, sa samo dvanaest godina našao se u velikom filmskom svetu, a nesvakidašnji dar presudio je da tu i o(p)stane. Počelo je sa "Vukom samotnjakom" 1972. godine, usledila su ostvarenja "Zimovanje u Jakobsfeldu" i "Salaš u Malom Ritu" i potvrda da prvi izbor nije slučajan, dok je uloga Dina u Kusturičinom filmu "Sjećaš li se Doli Bel" definitivno utvrdila da na jugoslovenskoj sceni pred očima publike stasava izuzetan glumac. Štimac je igrao u najznačajnijim filmskim naslovima i sarađivao sa najvećim rediteljima sedamdesetih i osamdesetih godina, a ni studije FDU nisu "pokvarile" njegov autentičan, nepatvoren talenat. Pa i danas kad ga gledamo, čini se da je naturščik, da ne "glumi", što je utisak koji na gledaoce ostavljaju samo oni najveći...

foto Printskrin

Preksinoć je u Madlenijanumu organizovano veče posvećeno Slavku Štimcu, a posle predstavljanja knjige i projekcije filma, publika je uživala u njegovoj predstavi "Da krenemo ispočetka", s rediteljskim potpisom Ade Lazić.

Među brojnim priznanjima, Štimac je ovenčan i onim za životno delo, nagradom "Pavle Vuisić" Udruženja filmskih glumaca Srbije. Prostodušnog osmeha i čestitog lica, "tihi heroj i samotnjak" retko je tokom karijere igrao negativce, ipak, veruje da je teže igrate one "dobrice" baš kakav je i njegov junak u filmu "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato".

- Pre gotovo tri godine dobio sam nagradu "Pavle Vuisić", koja podrazumeva da se o dobitniku napravi monografija i dokumentarni film. Došao sam na gotov proizvod, kojim sam bio prezadovoljan - kaže poznati glumac, dodajući da skromnost doživljava kao normalno, pristojno ponašanje. - Ovo je moj posao kojim se bavim gotovo ceo život. Trudim se da budem isti prema svim ljudima, jer mislim da svi zaslužuju sličan tretman.

foto Printskrin

Štimac ističe da je bio šokiran kad mu je autor monografije Marko Misirača pokazao knjigu, pošto je u njoj pronašao toliko detalja iz profesionalnog života koje je sam potpuno zaboravio:

- Srđa Penezić i ja, pak, znamo se dugi niz godina i veliki smo prijatelji. Radili smo i igrani film zajedno. Predložio je da osmislimo nešto drugačije, da o meni ne pričaju moje kolege i ljudi s kojima sam radio, već da se prisećam nekih događaja, a da sve to prate inserti iz većine filmova koje sam radio u životu... Inače, danas imamo sreću da su sredstva komunikacije brža i modernija, pa većina ljudi koja živi u belom svetu mogu da vide sve što mi ovde radimo. To je jedna od dobrih stvari današnje, vrhunske tehnike.

foto Printskin

Na konstataciju novinara "Novosti" da mu je, između ostalih priznanja, pre šest godina na Kustendorfu pripala laskava i obavezujuća Nagrada za buduće filmove, Štimac kaže:

- Kusta misli da ću još dosta da radim, hvala mu na tome. Prošle godine dobio sam i nagradu u Hrvatskoj, koja je pandan ovoj za životno delo. Takođe nosi naziv po jednom velikom glumcu, Fabijanu Šovagoviću. Veoma sam srećan što imam priznanja sa imenima dvojice izuzetnih umetnika, s kojima sam imao čast da radim i koje sam privatno poznavao. Ovu nagradu dodeljuje Udruženje hrvatskih reditelja, dakle ljudi iz branše, kao i "Pavla Vuisića". Najveći je kompliment i zadovoljstvo kad vas nagrade vaše kolege...

Mada je ušao u ozbiljne filmske vode u detinjstvu i s filmom i uz film proveo ceo život, ne žali ni zbog čega:

- Ne gledam tako na stvari. Uvek postoji pitanje šta bi bilo da sam izabrao neku drugu profesiju. Ali, profesija je poprilično izabrala mene. Neverovatnim sticajem okolnosti išao sam iz filma u film, tako da sam na njemu odrastao. Kažu da u životu sve što treba da se desi - desi se. Nije pametno razmišljati na način "možda sam mogao bolje da prođem, ili nisam". Ko zna šta je drugo moglo da se bude. Kad dođemo u neke godine, obično razmišljamo o tome dokle smo došli i šta nas čeka, kako ćemo da završimo svoj život. Ja najviše mislim o tome koliko sam dobronamernih i plemenitih ljudi sreo u životu i profesiji. I koliko su mi bili od pomoći da možda pravilnije sagledavam svet i ljude.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije