KAKO JE OSVAJANA UMETNIČKA SLOBODA: "Odložba nije izložena" svedoči o programu bez kompromisa

U SUSRET jubileju - sledeće godine obeležiće šest decenija trajanja, o radu Likovne galerije Kulturnog centra Beograda objavljena je monografija neobičnog, ali znakovitog imena: "Odložba nije izložena".

Galerija KC Beograd

U njoj su sažeta dešavanja od 1961. do 2015, tačnije održavanje 2.500 samostalnih, tematskih, autorskih, revijalnih izložbi, sve od prve postavke, na kojoj su bila predstavljena dela Petra Lubarde.

Ova istorijsko-umetnička studija o beogradskom reprezentativnom izlagačkom prostoru tako tumači pojave koje su uticale na razvoj likovnog života, a koje su potekle iz Knez Mihailove 6.

- Intrigantan naslov na koricama ne treba da zbunjuje; navedena rečenica pripada kontekstu zabranjene izložbe koja se u galeriji (nije) desila 1974. godine, i u istoriji se pamti kao jedinstveni primer likovne cenzure u jugoslovenskom socijalizmu, a ista na najbolji način kontekstualizuje program bez kompromisa i dinamičnu aktivnost izlagačkog prostora čija vrata su bila zatvorena za javnost samo za dane državnih i verskih praznika - piše u uvodu knjige Gordana Dobrić, sadašnji kustos Likovne galerije KCB.

A o zabranjenoj izložbi Miće Popovića, na kojoj je bila i sporna "Svečana slika" (Tito i Jovanka u društvu belgijskog kralja i kraljice), iz teksta Srete Bošnjaka saznajemo:

"На дан отварања изложбе, 7. јуна 1974, у Културном центру Београда чекало нас је изненађење - целој институцији искључене су струја и вода. Те вечери КЦБ, препун слика Миће Поповића, у мраку и тишини, деловао је нестварно. Пред Галеријом посетиоци су почели да се окупљају још у рано поподне, док су у време отварања изложбе Кнез Михаилова улица и цео Трг Републике били препуни оних који су желели да уђу. Људи је било у улазима околних зграда, тискали су се на прозорима и балконима, било их је чак и на околном дрвећу."

A kako se u različitim dekadama osvajala sloboda umetničkog izražavanja, čita se iz tekstova naših renomiranih kritičara Jerka Denegrija, Jovana Despotovića, Radonje Leposavića, Nele Tonković, Bojana Kovačevića, kao i nekadašnjih kustosa Stanislava Živkovića, Srete Bošnjaka, Aleksandre Estele Bjelice Mladenović. Uz ove autorske i studijske tekstove, monografija donosi i odabrane eseje, recenzije i predgovore iz kataloga izložbi, iz pera naših i inostranih istoričara umetnosti, teoretičara, ali i umetnika.

Galerija KC Beograd

Na 450 stranica ove monografije pobrojani su i svi programi koji su tu održani do 2015. godine, sa imenima izlagača i nazivima izložbi, terminom održavanja, autorima tekstova i prevoda... Ilustrovana je crno-belim fotografijama umetničkih dela, postavki, kataloga izložbi, pratećih programa i kreativnih radionica, preuzetih iz galerijske dokumentacije. U posebnom bloku, u koloru, objavljeno je oko 30 reprodukcija slika, skulptura, izlagačkih ambijenata iz ličnih arhiva umetnika, dokumentacija KCB, Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja i Galerije reprodukcija u Beogradu.

Galerija KC Beograd

- Zahvaljujući lokaciji u pešačkoj zoni, jasnoj izlagačkoj politici, edukativnim programima, dobroj medijskoj podršci i prisustvu na društvenim mrežama, Likovna galerija na malom prostoru od 120 metara kvadratnih ostvaruje posećenost od 22.000 do 25.000 posetilaca na godišnjem nivou, sa stalnom publikom kuju čine profesionalci i ljubitelji umetnosti različitih starosnih obrazovnih grupa - piše Gordana Dobrić, kustos Galerije, ali i urednica ovog izdanja.

Galerija KC Beograd

PRIRUČNIK ZA TUMAČENjE SLIKA

POSLE maltene dvadeset godina bavljenja slikarstvom, uspevam da upotrebljavam časovnik, pa je stolica na slici "Da li me se još uvek sećate?" tonula sedam meseci u travu. Moje slike nisu završene i može se samo na jednoj slici raditi pet puta po sedam meseci. Želeo bih da još dve-tri slike naslikam do kraja života - piše Radomir Reljić u tekstu "Mali priručnik za gledanje mojih slika", koji je pratio njegovu izložbu u KCB.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije