Kultura

POGLED ISKOSA :Prirodu naslikao prirodom

14. 07. 2020. u 05:00

Tokom juna u uglednoj beogradskoj Galeriji Kuće legata trajala je veća samostalna izložba slika Đorđa Stanojevića (1974) pod nazivom "Sonari".

ПОГЛЕД ИСКОСА :Природу насликао природом

Profesor na Fakultetu savremenih umetnosti i na Akademiji za umetnost i konzervaciju u Beogradu Stanojević je osnivač i umetnički direktor platforme Nauture&Art, koja se bavi povezivanjem prirodnih sa umetničkim procesima. Reč je o jednom od najavangardnijih srpskih slikara, paradoksalno i najdublje utemeljenih u tradiciji. Pionir je ekološke umetnosti u Srbiji i odličan teoretičar. Njegovi radovi su naizgled moćne apstraktne slike, ali dok je Oto Bihalji-Merin mislio da postoji spoljna veza sličnosti između apstraktnih radova i prirodnog makro i mikro sveta, dela ovog stvaraoca dolaze direktno iz prirode i kosmosa.

Slikar, ili možda bolje reći vizuelni umetnik Đorđe Stanojević stvara nesvakidašnje slike od zemlje. Boje su od zemlje i pomoću njih dobija strukturu zemlje na površini svojih dela. Njegovi pigmenti su prirodni, kao i preparature, gruba platna i drveni ramovi. Takvim pristupom slici blizak je i avangardnoj novoj arhitekturi od zemlje, sa najboljim termičkim svojstvima. Njegova slika je priroda u malom, mikrokosmos kao izraz makrokosmosa. On dopušta da priroda dovrši sliku, docrta je i doslika u krugu sadejstva, zajedno sa umetnikom. Izlažući svoja dela kiši, mrazu, snegu, slani, suncu, mesecu, vetru i atmosferalijama svake vrste, stvara zajedno sa prirodom, što je poznato u istoriji avangardne umetnosti, ali ne kao zasnivanje skoro klasično rešenog slikarstva. Priroda na kraju daje kolorit, detalje, kristalnu ili mineralnu formu i sazdanost slike, razlivanja i curenja po njoj. Umesto umetnih, namernih, veštačkih curenja boja kod Džeksona Poloka i predstavnika njujorške škole apstrakcije (škole apstraktnog ekspresionizma), tzv. dripping-a, kome prethode nadrealističke dekalkomanije, kao poseban likovno živopisan vid otisnutog curenja boja na slici, Stanojević dopušta da takve tragove stvara sama priroda, on slika prirodom i priroda slika pomoću njega. Tako priroda prirodu prirodom stvara, ili drugačije rečeno, dolazi do potpune tautologije slikarskog čina.

Dela ovog nesvakidašnjeg majstora istovremeno su apstraktne slike ali i pejzaži, prikazi šume, brda i doline, kao njegovih najčešćih motiva. Istovremeno apstraktna i mimetička, njegova ostvarenja često zalaze i u fantastičnu pojavnost, u tom opusu ima mesta i za definisanje slike kao fantastičnog pejzaža, te najređe vrste fantastičnog slikarstva. Opus ovog umetnika koloristički je bogat, slika je proces, sadejstvo, stanje mišljenja i osećanja. Prethodne crno-bele "hladne" slike zamenile su koloristički bogate i "tople", a "Sonari" su u celosti izvedeni u najduhovnijoj - plavoj boji, koja čini Galeriju hramovnim prostorom, uvodeći posmatrača izravno u transcendentno iskustvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 17

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 7

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45