SNOVI VIZIONARA: Knjiga poezije Vladana Radovanovića "Među bićem i nebićem"
U sklopu nagrade "Todor Manojlović" za moderan umetnički senzibilitet, koja je Vladanu Radovanoviću dodeljena za 2019. godinu, laureatu je nedavno objavljena i knjiga "Među bićem i nebićem", u izdanju Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin".
Vladan Radovanović / Foto A. Stevanović Živković
Reč je o zbirci pesama i lirskih priča (nastalih od 1956. do 2013. godine) koja je, po rečima recenzenta Miloša Jocića, kuriozitet čak i među Radovanovićevim raznorodnim stvaralaštvom.
- Ova zbirka "čiste poezije", kako ju je autor nazvao budući da su u pitanju uglavnom dela monomedijske, striktno tekstualne književnosti, ostala je nedočitana čak i među njegovim retkim proučavaocima, zahvaljujući pre svega činjenici da su ovi tekstovi do sada postojali samo u rukopisu, u nekoj vrsti višedecenijskog tamnovanja - ističe Jocić.
Ove pesme, kako stoji u pogovoru, odaju pesnika izgrađenog modernističkog senzibiliteta.
- Imajući u vidu datume nastanka ovih dela, i ova Radovanovićeva čisto književno-tekstualna dela takođe mogu svedočiti o autorovom pionirskom duhu. Eliptična i hermetična priroda njegovih ranih pesama pripada liniji lirske poetike koju je u našem pesništvu započeo Momčilo Nastasijević, a u posleratnom periodu nastavio Vasko Popa i, donekle, rani Miodrag Pavlović; Radovanovićeve apsurdističke kratke priče, potom, mogle su anticipirati postmodernu kratku prozu Davida Albaharija i Svetislava Basare - navodi Jocić.
Značaj Vladana Radovanovića, zaključuje Jocić, kao pisca, slikara, vizuelnog i konceptualnog umetnika, teoretičara i kompozitora, nemerljiv je, ali je i u velikoj meri nepriznat, a fantastično uzbudljiva priča o njegovom delu poznata je mahom samo uskim umetničkim i još užim akademskim krugovima. Razlog za to može ležati u pogrešnom verovanju koje često vlada u našoj umetničkoj kulturi, da autori koji su u svom delu eksperimentalni ili ekscentrični ne mogu biti deo umetničkog kanona; da je za njih rezervisano samo mesto u andergraundu, na periferiji čitalaštva i kritike. Takvo verovanje je pogrešno iz razloga što je svaki velikan umetnosti velik upravo zato što je preispitivao i prevazilazio norme svoje epohe i otkrivao norme budućnosti:
Vladan Radovanović i Jovan Đorđević / Privatna arhiva
- Danas, na izvestan način, živimo u dobu Vladana Radovanovića, odnosno u dobu gde se i u umetničkom svetu i u intimnom životu obistinilo sve ono što je ovaj umetnik, metaforički govoreći, sanjao pre pedeset godina. Živimo u svetu znaka; vizuelne kulture i tekstualno-grafičkog jezika; okruženi smo vokovizuelnim simbolima na ulici, na svojim računarima i mobilnim uređajima. Doba druge polovine dvadesetog i prvih decenija dvadeset i prvog veka je doba sinkretičnih umetnosti poput filma, stripa, konceptualizma, performansa; u ovo vreme čak i interaktivna umetnost postaje deo glavnog toka kulture, zahvaljujući pre svega video-igrama kao izazovnom novom narativnom medijumu. U ovom vremenu, Radovanovićevo delo nije više eksperiment, niti samo periferni umetnički fenomen, nego nova civilizacijska i umetnička norma na čijem je on bio tragu.
Književni opus
Ukoliko se izuzmu sintezijska, vokovizuelna i radiofonska verbalno-muzička ostvarenja, u kojima se uz reči naporedo pojavljuju i druge vrste medija kakvi su slika i muzika (na primer, "Varijacije za TV", "Kratka autobiografija", "Malo večno jezero"), moje čisto književno stvaralaštvo, u koje ulaze poezija, proza i pisana drama, nešto je manjeg opsega od drugih oblasti moga stvaralaštva - piše Radovanović u uvodu knjige.
Ono što je takođe presudno za uvažavanje njegovog književnog opusa je to što on "nije ni pravovremeno nastupio u našoj kulturnoj sredini, te nije ni zaživeo pravim životom".
- Neke književne celine, "Pesme I", "Pesme II" i "Pričice o JEDNOM", objavljene su tek posle gotovo pola veka, dok "Pesme III" i "Kratki tekstovi" dosad nisu bili objavljeni.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TRAMPU ODEĆA NE TREBA: Melanija otkrila detalj iz SPAVAĆE SOBE
MELANIJA Tramp je u nedavno objavljenim memoarima pod naslovom "Melania" otkrila niz detalja o svom braku sa Donaldom Trampom, ali po mišljenju mnogih, ipak nije bila prilično rečita dok je pisala o tome jer je zaobišla najveće skandale koji su zadesili njihov brak. Međutim, pojedine detalje koje nije otkrila u knjizi, rekla je na malim ekranima, u emisiji "The Five Fox News", na omiljenoj televiziji Trampovih.
18. 11. 2024. u 12:19
SRBIN MU PROMENIO ŽIVOT! Novak Đoković je izgovorio samo sedam reči i Nik Kirjos od tada više nije isti čovek
Australijski teniser Nik Kirjos saopštio je da će se na turniru u Brizbejnu ponovo vratiti na teren posle dugalčke pauze koju je imao zbog problema sa povredama. A tog povratka ne bi bilo - da Novak Đoković nije učinio jednu naizgled običnu stvar.
17. 11. 2024. u 17:55
"OVO NIJE NORMALNO": Siner pred veliko finale Torina
Italijanski teniser Janik Siner plasirao se u finale završnog turnira u Torinu pobedom nad Kasperom Rudom od 2:0 po setovima 6:1, 6:2.
17. 11. 2024. u 08:00
Ko je OPASNA Biba Šekularac koja je bila u vezi i sa Legijom i sa Šiptarom - posle raskida sa Ulemekom, osvojila Spasojevića
ALEKSANDRA Biba Šekularac svojevremeno je bila jedna od najfatalnijih Beograđanki, a kada je imala samo 19 godina dovodila se u vezu sa zemunskim klanom i njihovim vođama - Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom.
17. 11. 2024. u 20:02
SADA JE SVE JASNO: Prva fotografija Dee Đurđević nakon raskida sa Mladenom (FOTO)
ONO što prvo upada u oči je to da je voditeljka nasmejana.
18. 11. 2024. u 17:34
"Jelena 'Zana' mi je baka, ološ je i zla žena"
"ONA je žena koja je jako zlobna, ceo život juri karijeru i cela familija je pljuje. Ona je kao mlada prekinula trudnoću, jurila je karijeru i frajere, ostala je trudna i prekinula je."
17. 11. 2024. u 18:18
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Najnovije iz rubrike
"OBOJI ŽIVOT" U ATELJEU 212: Humanitarna izložba Alene Gojak i Gorice Popović
HUMANITARNA izložba slika i vezova autorki Alene Gojak i Gorice Popović, pod nazivom "Oboji život", biće održana u sredu 20. novembra u 19 časova u gornjem foajeu Pozorišta Atelje 212.
18. 11. 2024. u 17:18
POTOMCIMA JE OSTAVIO LJUBAV: Pola veka od smrti velikog italijanskog glumca i režisera Vitorija de Sike (1901 - 1974)
U PARISKOJ klinici, tiho u snu, preminuo je pre pola veka jedan od najvećih sineasta 20. stoleća - Vitorio de Sika. Otišao je u 73. godini čovek koji je preokrenuo svetsku kinematografiju, zamenjujući "dotadašnju lakovanu paradu snova grubom, jasnom i žestokom bojom realnosti i čovekove svakodnevice"...
18. 11. 2024. u 16:33
POZORIŠTE JE POBEDA: U Subotici sutra počinje 16. "Dezire" festival
Pod sloganom "Pozorište je pobeda" u Subotici će sutra početi 16. Međunarodni pozorišni festival "Desire". Do kraja nedelje publika će moći da uživa u devet predstava iz iz Srbije, Mađarske, Bosne i Hrecegovine, Francuske i Rumunije.
18. 11. 2024. u 13:51
POZORIŠNA KRITIKA: Mogućnost novog čitanja
U DRAMATURŠKOJ adaptaciji Kate Đarmati, Andraš Urban režira "Majstora i Margaritu", jedan od ključnih komada dvadesetog veka o političkoj represiji, bez očekivanog "prštanja" zvuka, simbola i pozorišnog izraza.
18. 11. 2024. u 07:45
DAN MANAKOVE KUĆE: Obeležavanje 56 godina rada ogranka Etnografskog muzeja
POVODOM 56 godina rada Manakove kuće, Etnografski muzej će održati proslavu u ponedeljak 18. novembra u 13 časova, na kojoj će govoriti direktor Marko Krstić i Maja Marjanović načelnica ovog depadansa i čuvar zbirke Hristifora Crnilovića.
18. 11. 2024. u 06:45
Komentari (0)