Kultura

KO NAM JE KRIV: Dok iza Jasmile Žbanić složno stoje Bakirova Bosna, NATO i EU, mi se preganjamo sa "Bitkom za Košare"

Božidar Zečević

05. 09. 2020. u 11:40

NA svetskoj premijeri filma "Kuda ideš Aida" Jasmile Žbanić, koja je uz crveni tepih i bosanske sevdalinke održana pre neki dan u Veneciji, na 77. filmskoj Mostri, pojavili su se i glumci u ovom filmu Jasna Đuričić i Boris Isaković, oboje oduševljeni saradnjom sa sarajevskom rediteljkom, inače miljenicom svetskih festivala i žirija.

КО НАМ ЈЕ КРИВ: Док иза Јасмиле Жбанић сложно стоје Бакирова Босна, НАТО и ЕУ, ми се прегањамо са Битком за Кошаре

U ovom filmu o Srebrenici Jasna igra naslovnu ulogu žene-prevodioca pri famoznom holandskom bataljonu Unprofora, ali i supruge i majke Bošnjaka zarobljenih posle bitke sa srpskim snagama, u julu 1995. Boris igra "gospodara njihovih života", generala Ratka Mladića, kome je još ranije namenjena stigma ratnog zločinca. To je okvir u kome se, sasvim očekivano, ponavlja uobičajeni bosanski narativ o srpskoj krivici za "srebrenički genocid".

Po svemu sudeći rediteljka Žbanić ispričala je priču u kojoj su uloge davno podeljene i koja se ni u čemu ne razlikuje od glavnog kursa propagandnog rata koji otvoreno vodi Bakir Izetbegović protiv Republike Srpske i svega srpskog. Pitanje je samo: šta tu rade dvoje (valjda) srpskih državljana, bračni par Isaković - Đuričić?

Nema nikakve sumnje da oni igraju za novac, čemu se, sa stanovišta profesije nema šta zameriti. Didro bi im možda oprostio i sa stanovišta paradoksalne prirode glumca, koji je uvek "neko drugi". Sasvim druga stvar je lični moral. Nevolja je u tome što čitamo da ovaj bračni par nije igrao samo za pare nego da u svemu ima i sasvim ličnih motiva.

Jasna kaže da je "vrlo dobro informisana o tome šta i koga igra, da je gledala filmove i čitala knjige, pa smatra da je ovaj film naš zajednički, planetarni problem, koji je mogao da se dogodi bilo gde", u čemu, izgleda, nalazi opravdanje za doslednu "političku korektnost" u filmu sa unapred određenom srpskom krivicom.

Boris Isaković, Jasmila Žbanić, Jasna Đuričić i Rejmond Tiri

Njen muž je nešto određeniji: "Meni je rata, posle trideset godina, apsolutno dosta i svi bismo to morali shvatiti i početi živeti normalne živote, da i takve likove (general Mladić, BZ) ostavimo tamo gde im je mesto (?!). Nikada mi nije bilo važno da li igram Srbina, Muslimana ili Hrvata. Takve uloge prihvatao sam isključivo da bih, kroz umetnost kojom se bavim, pokušao pomiriti te naše zavađene narode." Ni ovom se ne bi imalo šta prigovoriti da stvar ne stoji upravo obrnuto. Uporna manipulacija srebreničkim događajem ne služi pomirenju nego daljem zavađanju pomenutih naroda, što ne može biti svejedno glumcu koji prihvata ulogu u ovakvoj raboti.

To što će cele ove nedelje, povodom mezimice Mostre, većina politički korektnih zapadnih medija izgarati u humanizmu i empatiji prema "ženama Srebrenice", a raspirivati dalju satanizaciju Srba, (što, sasvim izvesno, pripada providnoj "političkoj agendi" ovog projekta), ne može se ne ticati glumca. Ne verujem da oboje glumaca ne vidi, ne oseća i ne čita čudovišnu pristrasnost protiv svega srpskog, koju još od "Grbavice", nagrađene u Berlinu 2006, ispoljava blagoglagoljiva i nežna Jasmila Žbanić. Ta ostrašćenost može se porediti sa onom goropadne Anđeline Džoli, koja je, otprilike, rekla: "Pošto ceo svet misli da su Srbi zločinci, ja ću im to i prikazati".

Baš o tome je sasvim određeno govorio Nebojša Glogovac kada je 2011. odbijao glavnu ulogu u njenom filmu "U zemlji meda i krvi", rečima koje ponovo valja citirati:

Pošto je nekakav trend da smo samo mi u ovim ratovima ubijali, klali i silovali, dok su ostali ne znam šta radili i to bez ikakve filmske estetike, koja jedino opravdava postojanje nekog filma, bio sam oprezan. Nikako ne bih voleo da igram u priči u kojoj je samo jedan narod kriv i lud i krvoločan, a svi drugi divni i male mace... Kad sam shvatio da će Amerikanci nama pričati priču o tome šta se kao događalo i kako smo mi proživljavali rat, a pritom nemaju pojma o suštinskim stvarima, zahvalio sam ne na saradnji. I nisam zažalio." Toliko o etici i profesiji od jednog velikog glumca i čoveka, "kroz umetnost kojom se bavi" i "zajedničke, planetarne probleme", a sam film dolazi na tapet kada nam bude dostupan.

Ima tu i nešto drugo. Cela jedna međunarodna koterija, čija je okosnica opet Nemačka, sa Austrijom, Turskom i drugima, iz petnih žila gura "Aidu" od najmanje četiri miliona evra ne bi li opet zavrtela priču o "srebreničkom genocidu" (ova sintagma ponavlja se sa neviđenom upornošću u većini kritika i "estetika filma" juče i danas), sve u ime propisanog, a "sveobuhvatnog" sporazuma o srpskoj krivici, dok se mi ovde gložimo oko filma "Košare", koji bi trebalo da saopšti našu ratnu istinu. Dok iza Jasmile Žbanić složno stoje Bakirova Bosna, NATO i Evropska unija sa ogromnim kapitalom, svetska distribucija i ostrvljeni medijski predatori, mi se ovde preganjamo sa pokušajima da se "Bitka za Košare" onemogući, uguši ili nekako smandrlja. Ili barem zamrzne na neki duži rok, što će se zaista i dogoditi ako se stvar prepusti ročištima i sporovoznoj parnici. To je naša slika i prilika. I ko nam je, onda, kriv?

02. 09. 2020. u 15:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 53

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (7)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

Kultura

0 0

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

NAJPOPULARNIJI naslovi u Rusiji biće na repertoraru petodnevnog "Festivala ruskog filma" i to od 27. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

26. 11. 2024. u 16:35

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

Kultura

0 0

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

POVODOM deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u sredu 27.novembra u 18 časova u Etnografskom muzeju biće predstavljena knjiga koja se bavi savremenim odlikama proslavljanja porodičnog sveca zaštitnika.

26. 11. 2024. u 16:14