KRAJ HEROJSKOG DOBA KNJIŽEVNOSTI: Dirljivi oproštaji od Branimira Brane Šćepanovića

Lakićević: Majstorski izraz

- U velikoj tradiciji srpskih pripovedača, Branimir Šćepanović ima izuzetno mesto, a dobio je i svetska priznanja. Majstorskim izrazom, univerzalnim temama i moralno-filozofskim značenjima, on je svojim pričama i kratkim romanima obezbedio mesto u klasičnoj prozi srpskog jezika, kao i u klasičnoj, plavoj ediciji Kolo SKZ  - kaže Dragan Lakićević.

Savić: Čuvena četvorka

Šezdesetih godina prošlog veka u novijoj generaciji pisaca dominirala je čuvena četvorka: Kiš, Kovač, F. David i Šćepanović. Najviše hvaljen od njih, i kod nas, i u svetu, bio je Šćepanović. I najplaćeniji, pogotovu kao scenarista velikih filmskih projekata. Po broju prevoda romana "Usta puna zemlje" nadmašio je i M. Bulatovića. Zli jezici tvrde da je upravo Bulatović gurnuo Šćepanovića u prljavu igru oko navodnog Kišovog plagijata. U celoj priči Bulatoviću ništa nije falilo, nastradali su D. Jeremić i Šćepanović.

Šćepanović nije bio dorastao Kišovoj erudiciji i krležijanskom, polemičkom nervu, pa je svom bivšem prijatelju poslužio kao bokserska vreća. Kritičari koji su ga do juče hvalili odrekli su ga se, odnosno nisu ga branili (ništa novo, slično će se kasnije desiti i Paviću). Kiš mu je - nema sumnje - potpisao smrtnu presudu i zbacio ga sa trona velikog pisca. Izvesnu rehabilitaciju Šćepanovićevog stvaralaštva izvršili su N. Vasović i M. Lompar. Godine 2001, kao prve knjige u Prosvetinoj biblioteci "Naj", objavio sam "Najlepše priče Kiša, Kovača, Davida i Šćepanovića".

Bio je to moj pokušaj da bivše drugare (simbolično) okupim i na neki način izmirim - kaže Milisav Savić.

Trijićeva: Uspeh na zapadu

KNjIŽEVNA kritičarka Vesna Trijić, koja je svoj doktorski rad posvetila prozi Šćepanovića, ističe da je on, "sa Kišom, Pekićem i Kovačem, pripadao naraštaju koji je u istoriji književnosti bio prelazni - ne samo u poetičkom smislu, već i u smislu otvaranja naše književnosti prema zapadnom tržištu":

- Šćepanovićevo delo ima velikog uspeha na zapadu, njegova dela se i dalje čitaju, preštampavaju i prevode. To je siguran signal da ono nije prevaziđeno već da i nakon pola veka korespondira sa iskustvima postojanja savremenog čoveka - a to je najviše što književnost uopšte može da ponudi.

Miro vuksanović: Ostavio je svoje knjige da se same snalaze

Malo je srpskih pisaca koji su umeli da pišu i da ćute kao što je to radio Brana Šćepanović. Imao je lepu zvezdu među najboljima u svojoj generaciji - kaže Miro Vuksanović. - Dok su bili zajedno, gledali smo ih kao sazvežđe. Kad su se žestoko i bezrazložno sukobili, Brana je pretvoren u kometu. Na kometi su ispisani naslovi njegovih knjiga koje smo čitali i voleli, koje su se oglašavale na desetinama jezika. S tim se ponosio i zadovoljan jedno te isto ponavljao prostodušnim načinom. Takav je bio i u našim proređenim susretima, uvek u prijateljstvu detinjasto naivan kao i svi zarobljenici posebne dobrote.
Neočekivano i naglo je ostavio svoje knjige da se same snalaze. Verovao je da su sebi dovoljna zaštita. Nije hteo ili nije umeo da vidi savremeni nemar prema književnosti. Nije naučio značenja reči marketing. Nije priznavao da su poezija i roba jedno. Nije imao ni volje ni snage da se buni i suprotstavlja. Predao se strastima druge vrste i nije umesno da im odajemo priznanje. Navele su ga, ako to nije odveć uprošćen nalaz, da usta napuni ćutnjom i da ode s onu stranu njegove Prekornice, da se zakloni ostroškim i susednim gredama.
Godinama je bio s nama, a nismo znali da je tu. I njegovo ukrivanje je bilo posebno. Verovatno nikad nećemo doznati koliko je tajni čuvao i koliko je gorčine u sebi odneo. Mislio je da će se tako pojednačiti sa najuspelijim likovima iz svojih knjiga. Govorio mi je da postaje znamenit onaj čovek koji to dostigne i bio ubeđen da je takav podvig njemu namenjen.

Takav, neskromno skroman i namerno sklonjen, povremeno se odnekud raspitivao šta se događa njegovim romanima i pripovetkama i nije mario kad govorim da su mu knjige kod njega živog postale udovice. "To mi se više dopada no da mi udovice rade za uspeh proze koja će kad-tad svoj uspeh obnoviti", govorio je s gorčinom koja se teško odgoneta.

Branimir Šćepanović je jedinac u savremenoj srpskoj književnosti. Držao se stanovišta da je originalnost materija koja ne može uginuti i uvek bio spreman da se kladi na svoju originalnost. "Evo, pod zarok", rekao bi i pružao ruku. Međutim, počela se njegova sumnja povećavati kad mu se snaga počela umanjivati. To je potrajalo i završilo se u domu za nemoćne.

Ostaju nam knjige "Usta puna zemlje", "Sramno leto", "Smrt gospodina Goluže", "Iskupljenje". U njima je Brana Šćepanović još u prošlom veku završio svoj životni posao. Naša je dužnost da u našem veku pokažemo da je takav posao značajan literarni dobitak u svakom vremenu.

Cenjen i poznat u Francuskoj

KOLIKO je Branimir Šćepanović bio cenjen i poznat u Francuskoj, a njegovo delo prijemčivo za ovdašnju publiku, pokazuje i podatak da je predstava priređena na osnovu njegove knjige "Usta puna zemlje" trenutno na repertoarima pozorišta širom Francuske.

Predstavu je režirala poznata francuska rediteljka Žilija Vidi, koja je uz podršku Francuskog ministarstva kulture nedavno imenovana za buduću direktorku Nacionalnog dramskog centra Teatar "Manufaktura" u Nansiju.

- Knjiga me je duboko pogodila i želela sam neizostavno da je podelim sa publikom - poručila je, za "Novosti", Žilija Vidi, koja je ujedno u našem razgovoru sa žaljenjem saznala da je Šćepanović preminuo.

Foto privatna arhiva

Vidi ističe genijalnost Šćepanovićevog dela za koje kaže da je potpuno aktuelno i u današnje vreme.
Predstava je uz veliko interesovanje publike prikazana u januaru u Vitriju kod Pariza, a zatim i u Šalonu u Šampanji, da bi ostali datumi bili otkazani usled epidemije. Prva slobodna prilika, kada su pozorišta bila nakratko otvorena, bila je iskorišćena za izuzetno posećene dve predstave u Nansiju na otvaranju sezone, u septembru. Vidi najavljuje da će, s očekivanim popuštanjem epidemije, na proleće sledeće godine, "Usta puna zemlje" nastaviti turneju po francuskim pozorištima.  G. ČVOROVIĆ